Карлхајнц Дешнер
| Карлхајнц Дешнер | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 23. мај 1924. |
| Место рођења | Бамберг (Вајмарска Република) |
| Рад | |
Карлхајнц Дешнер (нем. Karlheinz Deschner; рођен 23. маја 1924) је немачки приповедач, књижевни критичар, есејиста, историчар филозофије и историчар идеја.
Биографија [уреди]
Дешнер је рођен у Бамбергу 23. маја 1924. године. Одрастао је у католичкој породици (мајка, Маргарета Каролина протестанткиња прешла је у католицизам). Најстарији од троје деце, школовао се у семеништу фрањевачког реда (Franziskanerseminars) у Детелбаху на Мајни, у чијем је самостану једно време и становао.
Гимназију је завршио у Бамбергу код кармелићана. Од 1942. године био је добровољац у падобранским јединицама немачке војске. Неколико пута је рањаван. После рата, закратко, ванредно студира шумарство у Минхену, али од 1946. године на факултету у Бамбергу студира на филозофско-теолошком факултету: право, теологију, филозофију и психологију. Потом, Дешнер прелази у Вирцбург где од 1947. до 1951. студира новију немачку књижевност, филозофију и историју. Докторирао је, 1951. године у Вирцбургу са дисертацијом Лирика Николауса Ленауа као израз метафизичког очајања.
Исте године оженио се са Елфи Туч. Имају троје деце Катју (1951), Бебеа (1958) и Томаса (1959 — 1984).
Иако приповедач, есејиста и књижевни критичар, Дешнер је изнад свега писац дела из историје цркве. Од близу педесет књига, колико је објавио, највећи број наслова посветио је криминалној историји западног хришћанства, која је најављена књигом С Богом и фашистима (1965) а потврђена обимном, мултидисциплинарном и кохерентном студијом у два тома под насловом: Један век историје спасења (1982).
Карлхајнц Дешнер је искључен од Светих тајни 5. септембра 1951. али тада није и екскомунициран из римокатоличке вере, па му је црквени порез уредно одбијан све до напуштања папске цркве. Суђено му је, 1971. године, у Нирнбергу због клеветања хришћанства иако се у својим делима превасходно бавио криминалном историјом папства.
Дешнер објављује приче, књижевне критике, есеје, афоризме, и пре свега, текстове из критичке теорије религије и цркве. Годинама не престаје да очарава и провоцира своју публику на више од 2.000 предавања, само до сада.
Карлхајнц Дешнер је критиковао Хермана Хесеа а валоризовао „фатално потцењене писце“ као што су Роберт Музил или Херман Брох. Углед је зарана стекао изван Немачке, будући да су његови радови превођени на арапски, француски, грчки, италијански, холандски, норвешки, пољски, руски, шпански и српски језик.
Немиран и интелектуално знатижељан дух лишио је Дешнера уобичајене универзитетске каријере, па је тек 1987. позван да буде предавач на Универзитету у Минстеру (само током летњег семестра) у оквиру теме о криминалној историји западног хришћанства. Али му је, као јеретику који не болује од моралне лењости, за просветитељски ангажман и књижевни рад додељено пет престижних признања у које спадају и: Арно-Шмит (1988), Међународна награда хуманиста (1993), Алтернативна Бихнерова награда (1993) и Фојербахова награда (2001).
За иностраног члана Српске академије наука и уметности изабран је на изборној Скупштини САНУ 2. новембра 2006. године.
Библиографија [уреди]
- Око моје куће је ноћ (Die Nacht steht um mein Haus) 1956.
- Шта мислите о хришћанству? (Was halten Sie vom Christentum?) 1957.
- Кич, конвенција и уметност (Kitsch, Konvention und Kunst) 1957.
- Фиренца без сунца (Florenz ohne Sonne) 1958.
- И опет запева петао (Abermals krähte der Hahn) 1962.
- Таленти, песници, дилетанти (Talente, Dichter, Dilettanten) 1964.
- C Богом и фашистима (Mit Gott und den Faschisten)1965.
- Слике Исуса Христа с теолошког аспекта (Jesusbilder in theologischer Sicht)1966.
- Век варварства (Das Jahrhundert der Barbarei)1966.
- Ko предаје на немачким универзитетима? (Wer lehrt an deutschen Universitäten?)1968.
- Црква и фашизам (Kirche und Faschismus)1968.
- Хришћанство у оценама његових противника, 1. део (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 1)1969.
- Зашто сам иступио из цркве (Warum ich aus der Kirche ausgetreten bin)1970.
- Црква и рат (Kirche und Krieg)1970.
- Изманипулисана религија (Der manipulierte Glaube)1971.
- Хришћанство у оценама његових противника, 2. део (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 2)1971.
- Мука c црквом (Das Kreuz mit der Kirche) 1974.
- Црква не-спасења (Kirche des Un-Heils)1974.
- Зашто сам хришћанин, атеиста, агностичар (Warum ich Christ/Atheist/ Agnostiker bin) 1977.
- Папа путује на место злочина (Ein Papst reist zum Tatort)1981.
- Један век историје спасења, 1. део (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 1)1982.
- Један век историје спасења, 2. део (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 2)1983.
- Само живо биће плива против струје (Nur Lebendiges schwimmt gegen den Strom)1985.
- Увређена црква (Die beleidigte Kirche)1986.
- Криминална историја хришћанства, 1. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 1) 1986.
- Ђаволово дело (Opus Diaboli)1987.
- Криминална историја хришћанства, 2. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 2) 1988.
- Снови Уснуле Принцезе и смрад из штале (Dornröschenträume und Stallgeruch) 1989.
- У шта верујем (Woran ich glaube) 1990.
- Криминална историја хришћанства, 3. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 3)1990.
- Анти-катехизам (ca Horst Herman) (Der Anti-Katechismus. Mit Horst Herman)1991.
- Политика римских папа y 20. веку. Проширено и актуализовано, ново издање књиге „Један век историје спасења“, 1. и 2. део (Die Politik der Päpste im 20. Jahrhundert. Erweiterte, aktualisierte Neuausgabe von "Ein Jahrhundert Heilsgeschichte" I und II)1991.
- Молох (Der Moloch)1992.
- Намесници Божји (Die Vertreter Gottes) 1994.
- Јад и јед, афоризми (Ärgernisse, Aphorismen)1994.
- Криминална историја хришћанства, 3. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 4)1994.
- Шта ja мислим (Was ich denke)1994.
- Светски рат религија: Вечити крсташки рат на Балкану. (Koautor Milan Petrovic) (Weltkrieg der Religionen: Der ewige Kreuzzug auf dem Balkan. Mit Milan Petrovic)1995.
- Криминална историја хришћанства, 5. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 5)1997.
- Топлес (Oben ohne)1997.
- Рона (Die Rhön)1998.
- За један залогај меса (Für einen Bissen Fleisch)1998.
- Криминална историја хришћанства, 6. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 6)1999.
- Између клечања и проклетства. Роберт Мехлер, верујући антихрист (Zwischen Kniefall und Verdammung. Robert Mächler. Ein gläubiger Antichrist)1999.
- Мементо! (Memento!)1999.
- Криминална историја хришћанства, 7. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 7)2002.
- Убице пишу историју (Mörder machen Geschichte)2003.
- Криминална историја хришћанства, 8. део 2004)
- Криминална историја хришћанства, 9. део 2008)
Спољашње везе [уреди]
Редовни: Божидар Вујановић • Милан Дамњановић • Александар Ивић • Видојко Јовић • Стеван Карамата • Никола Коњевић • Зоран Максимовић • Војислав Марић • Милосав Марјановић • Федор Месингер • Градимир Миловановић • Стеван Пилиповић • Милева Првановић • Богољуб Станковић • Стево Тодорчевић • Олга Хаџић • Федор Хербут • Драгош Цветковић • Ђорђе Шијачки
Дописни: Завиша Јањић • Бранислав Јеленковић • Зоран Кнежевић • Миодраг Матељевић • Зоран Радовић • Миљко Сатарић • Милан Судар • Владица Цветковић
Ван радног састава: Немања Калопер
Инострани: Андре Берже • Иван Божовић • Дитрих Х. Велте • Богдан Маглић • Тихомир Новаков • Сергеј Петрович Новиков • Јуриј Цолакович Оганесјан • Ђерђ Панто • Благовест Сендов • Ласло Форо • Милан Херак • Антон Цајлингер • Игор Ростиславович Шафаревич • Ендре Шили
Редовни: Марко Анђелковић • Драгомир Виторовић • Мирослав Гашић • Иван Гутман • Драгослав Маринковић • Миљенко Перић • Паула Путанов • Владимир Стевановић • Душан Чампраг • Живорад Чековић • Драган Шкорић • Богдан Шолаја
Дописни: Радослав Аџић • Славко Ментус • Слободан Милосављевић • Радмила Петановић • Радомир Саичић • Милена Стевановић • Никола Туцић
Ван радног састава: Дражен Зимоњић • Ненад Костић • Слободан Мацура • Станко Стојилковић • Радомир Црквењаков
Инострани: Франсиско Ј. Ајала • Вајат Андерсон • Џон Бокрис • Бранислав Видић • Гордана Вуњак Новаковић • Драго Грденић • Пол Грингард • Франк Карас • Сејмур Коен • Велибор Крсмановић • Зоран С. Петровић • Стенли Прусинер • Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао • Миха Тишлер • Душан Хаџи • Емил Шпалдон
Редовни: Теодор Атанацковић • Антоније Ђорђевић • Владан Ђорђевић • Ђорђе Ђукић • Зоран Ђурић • Ђорђе Злоковић • Душан Миловић • Петар Миљанић • Пантелија Николић • Бошко Д. Петровић • Зоран Љ. Петровић • Зоран В. Поповић • Момчило М. Ристић • Нинослав Стојадиновић • Никола Хајдин (председник САНУ)
Дописни: Драгутин Зеленовић • Милош Којић • Дејан Поповић • Велимир Радмиловић • Душан Теодоровић
Инострани: Валериј Васиљевич Козлов • Вукан Вучић • Милош Ерцеговац • Антони Кунадис • Тошијаки Макабе • Инго Милер • Зоја Поповић • Зоран Д. Поповић • Валериј Владимирович Скороход • Феликс Леонидович Черноуско • Драгослав Шиљак
Редовни: Владимир Бумбаширевић • Владимир Кањух • Зоран Л. Ковачевић • Владимир Костић • Небојша Лалић • Војислав Лековић • Драган Мицић • Миодраг Остојић • Предраг Пешко • Нинослав Радовановић • Љубиша Ракић • Владисав Стефановић • Свето Суша • Јован Хаџи-Ђокић • Миодраг Чолић • Радоје Чоловић • Веселинка Шушић
Дописни: Зоран Кривокапић • Душица Лечић-Тошевски • Милорад Митковић • Ђорђе Радак • Небојша Радуновић • Петар Сеферовић • Мирослав Симић
Ван радног састава: Стојанка Алексић • Драгутин Вукотић • Милан Стевановић • Драган Швракић
Инострани: Хироши Акијама • Михаил Вениаминович Угрумов • Торстен Визел • Вељко Влаисављевић • Роже Гилман • Роналд Гросарт Матичек • Берислав Злоковић • Тамио Јамакава • Тибор Кашаи • Антонио Коломбо • Дентон Кули • Карољи Лапиш • Харден Мак Конел • Александар Маргулис • Еуђенио Пикано • Момир Поленаковић • Миодраг Радуловачки • Пашко Ракић • Василиос Танопулос • Гаетано Тијене • Павлос Тутузас • Феликс Унгер • Јевгениј Иванович Чазов
Редовни: Матија Бећковић • Светлана Велмар-Јанковић • Владета Јеротић • Иван Клајн • Душан Ковачевић • Светозар Кољевић • Александар Лома • Нада Милошевић-Ђорђевић • Драгослав Михаиловић • Миодраг Павловић • Предраг Палавестра • Предраг Пипер • Милорад Радовановић • Љубомир Симовић • Милосав Тешић • Добрица Ћосић
Дописни: Јанош Бањаи • Миро Вуксановић • Јасмина Грковић-Мејџор • Слободан Грубачић • Горан Петровић
Ван радног састава: Давид Албахари • Милован Данојлић
Инострани: Владимир Николајевич Војнович • Пер Јакобсен • Манфред Јенихен • Ролф-Дитер Клуге • Ђерђ Конрад • Рајнхард Лауер • Герхард Невекловски • Антоније Тахиаос • Светлана Михајловна Толстој • Зузана Тополињска • Влада Урошевић • Петер Хандке • Роналд Харвуд • Иван Чарота • Аксинија Џурова • Габријела Шуберт
Редовни: Данило Баста • Тибор Варади • Војислав Становчић • Димитрије Стефановић • Љубомир Тадић
Дописни: Александар Костић • Часлав Оцић • Коста Чавошки
Инострани: Морис Диверже • Масајуки Ивата • Џангир Керимов • Вацлав Клаус • Стенли Розен • Владимир Стипетић • Томас Флајнер • Јирген Хабермас • Панајотис Харитос • Ноам Чомски • Душан Шиђански
Редовни: Динко Давидов • Милорад Екмечић • Драгољуб Живојиновић • Мирјана Живојиновић • Борислав Јовановић • Јованка Калић • Десанка Ковачевић-Којић • Василије Крестић • Љубомир Максимовић • Момчило Спремић • Владимир Стојанчевић • Гојко Суботић • Никола Тасић
Дописни: Михаило Војводић • Љубодраг Димић • Андреј Митровић
Ван радног састава: Јелена Милојковић-Ђурић • Владо Стругар • Слободан Ћурчић
Инострани: Анатолиј Аркадјевич Турилов • Хараламбос Бурас • Тјалинг Ватерболк • Панајотис Вокотопулос • Цветан Грозданов • Јелена Гускова • Карлхајнц Дешнер • Ноел Дивал • Халил Иналџик • Александар Поповић • Енгелина Сергејевна Смирнова • Харалд Хауптман
Редовни: Светомир Арсић-Басара • Дејан Деспић • Исидора Жебељан • Никола Јанковић • Олга Јеврић • Иван Јевтић • Милан Лојаница • Бранислав Митровић • Душан Оташевић • Тодор Стевановић • Властимир Трајковић
Дописни: Милан Марић • Петар Омчикус • Милица Стевановић
Ван радног састава: Владимир Величковић • Љубомир Поповић
Инострани: Арво Перт • Борис Подрека • Томе Серафимовски • Иван Штраус