Карлхајнц Дешнер
| Карлхајнц Дешнер | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 23. мај 1924. |
| Место рођења: | Бамберг (Вајмарска Република) |
Карлхајнц Дешнер (нем. Karlheinz Deschner; ) је немачки приповедач, књижевни критичар, есејиста, историчар филозофије и историчар идеја.
[уреди] Биографија
Дешнер је рођен у Бамбергу 23. маја 1924. године. Одрастао је у католичкој породици (мајка, Маргарета Каролина протестанткиња прешла је у католицизам. Најстарији од троје деце, школовао се у семеништу фрањевачког реда (Franziskanerseminars) у Детелбаху на Мајни, у чијем је самостану једно време и становао.
Гимназију је завршио у Бамбергу код кармелићана. Од 1942. године био је добровољац у падобранским јединицама немачке војске. Неколико пута је рањаван. После рата, закратко, ванредно студира шумарство у Минхену, али од 1946. године на факултету у Бамбергу студира на филозофско-теолошком факултету: право, теологију, филозофију и психологију. Потом, Дешнер прелази у Вирцбург где од 1947. до 1951. студира новију немачку књижевност, филозофију и историју. Докторирао је, 1951. године у Вирцбургу са дисертацијом Лирика Николауса Ленауа као израз метафизичког очајања.
Исте године оженио се са Елфи Туч. Имају троје деце Катју (1951), Бебеа (1958) и Томаса (1959-1984).
Иако приповедач, есејиста и књижевни критичар, Дешнер је изнад свега писац дела из историје цркве. Од близу педесет књига, колико је објавио, највећи број наслова посветио је криминалној историји западног хришћанства, која је најављена књигом С Богом и фашистима (1965) а потврђена обимном, мултидисциплинарном и кохерентном студијом у два тома под насловом: Један век историје спасења (1982).
Карлхајнц Дешнер је искључен од Светих тајни 5. септембра 1951. али тада није и екскомунициран из римокатоличке вере, па му је црквени порез уредно одбијан све до напуштања папске цркве. Суђено му је, 1971. године, у Нирнбергу због клеветања хришћанства иако се у својим делима превасходно бавио криминалном историјом папства.
Дешнер објављује приче, књижевне критике, есеје, афоризме, и пре свега, текстове из критичке теорије религије и цркве. Годинама не престаје да очарава и провоцира своју публику на више од 2.000 предавања, само до сада.
Карлхајнц Дешнер је критиковао Хермана Хесеа а валоризовао „фатално потцењене писце“ као што су Роберт Музил или Херман Брох. Углед је зарана стекао изван Немачке, будући да су његови радови превођени на арапски, француски, грчки, италијански, холандски, норвешки, пољски, руски, шпански и српски језик.
Немиран и интелектуално знатижељан дух лишио је Дешнера уобичајене универзитетске каријере, па је тек 1987. позван да буде предавач на Универзитету у Минстеру (само током летњег семестра) у оквиру теме о криминалној историји западног хришћанства. Али му је, као јеретику који не болује од моралне лењости, за просветитељски ангажман и књижевни рад додељено пет престижних признања у које спадају и: Арно-Шмит (1988), Међународна награда хуманиста (1993), Алтернативна Бихнерова награда (1993) и Фојербахова награда (2001).
За иностраног члана Српске академије наука и уметности изабран је на изборној Скупштини САНУ 2. новембра 2006. године.
[уреди] Библиографија
- Око моје куће је ноћ (Die Nacht steht um mein Haus) 1956.
- Шта мислите о хришћанству? (Was halten Sie vom Christentum?) 1957.
- Кич, конвенција и уметност (Kitsch, Konvention und Kunst) 1957.
- Фиренца без сунца (Florenz ohne Sonne) 1958.
- И опет запева петао (Abermals krähte der Hahn) 1962.
- Таленти, песници, дилетанти (Talente, Dichter, Dilettanten) 1964.
- C Богом и фашистима (Mit Gott und den Faschisten)1965.
- Слике Исуса Христа с теолошког аспекта (Jesusbilder in theologischer Sicht)1966.
- Век варварства (Das Jahrhundert der Barbarei)1966.
- Ko предаје на немачким универзитетима? (Wer lehrt an deutschen Universitäten?)1968.
- Црква и фашизам (Kirche und Faschismus)1968.
- Хришћанство у оценама његових противника, 1. део (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 1)1969.
- Зашто сам иступио из цркве (Warum ich aus der Kirche ausgetreten bin)1970.
- Црква и рат (Kirche und Krieg)1970.
- Изманипулисана религија (Der manipulierte Glaube)1971.
- Хришћанство у оценама његових противника, 2. део (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 2)1971.
- Мука c црквом (Das Kreuz mit der Kirche) 1974.
- Црква не-спасења (Kirche des Un-Heils)1974.
- Зашто сам хришћанин, атеиста, агностичар (Warum ich Christ/Atheist/ Agnostiker bin) 1977.
- Папа путује на место злочина (Ein Papst reist zum Tatort)1981.
- Један век историје спасења, 1. део (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 1)1982.
- Један век историје спасења, 2. део (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 2)1983.
- Само живо биће плива против струје (Nur Lebendiges schwimmt gegen den Strom)1985.
- Увређена црква (Die beleidigte Kirche)1986.
- Криминална историја хришћанства, 1. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 1) 1986.
- Ђаволово дело (Opus Diaboli)1987.
- Криминална историја хришћанства, 2. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 2) 1988.
- Снови Уснуле Принцезе и смрад из штале (Dornröschenträume und Stallgeruch) 1989.
- У шта верујем (Woran ich glaube) 1990.
- Криминална историја хришћанства, 3. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 3)1990.
- Анти-катехизам (ca Horst Herman) (Der Anti-Katechismus. Mit Horst Herman)1991.
- Политика римских папа y 20. веку. Проширено и актуализовано, ново издање књиге „Један век историје спасења“, 1. и 2. део (Die Politik der Päpste im 20. Jahrhundert. Erweiterte, aktualisierte Neuausgabe von "Ein Jahrhundert Heilsgeschichte" I und II)1991.
- Молох (Der Moloch)1992.
- Намесници Божји (Die Vertreter Gottes) 1994.
- Јад и јед, афоризми (Ärgernisse, Aphorismen)1994.
- Криминална историја хришћанства, 3. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 4)1994.
- Шта ja мислим (Was ich denke)1994.
- Светски рат религија: Вечити крсташки рат на Балкану. (Koautor Milan Petrovic) (Weltkrieg der Religionen: Der ewige Kreuzzug auf dem Balkan. Mit Milan Petrovic)1995.
- Криминална историја хришћанства, 5. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 5)1997.
- Топлес (Oben ohne)1997.
- Рона (Die Rhön)1998.
- За један залогај меса (Für einen Bissen Fleisch)1998.
- Криминална историја хришћанства, 6. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 6)1999.
- Између клечања и проклетства. Роберт Мехлер, верујући антихрист (Zwischen Kniefall und Verdammung. Robert Mächler. Ein gläubiger Antichrist)1999.
- Мементо! (Memento!)1999.
- Криминална историја хришћанства, 7. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 7)2002.
- Убице пишу историју (Mörder machen Geschichte)2003.
- Криминална историја хришћанства, 8. део 2004)
- Криминална историја хришћанства, 9. део 2008)
[уреди] Спољашње везе
Редовни: Божидар Вујановић • Марко Ерцеговац • Александар Ивић • Видојко Јовић • Стеван Карамата • Никола Коњевић • Зоран Максимовић • Војислав Марић • Милосав Марјановић • Федор Месингер • Стеван Пилиповић • Милева Првановић • Богољуб Станковић • Стево Тодорчевић • Олга Хаџић • Федор Хербут • Драгош Цветковић • Ђорђе Шијачки
Дописни: Милан Дамњановић • Завиша Јањић • Зоран Кнежевић • Градимир Миловановић • Зоран Радовић • Миљко Сатарић • Милан Судар
Ван радног састава: Немања Калопер
Инострани: Андре Берже • Иван Божовић • Дитрих Х. Велте • Василиј Сергејевич Владимиров • Богдан Маглић • Владимир Мајер • Тихомир Новаков • Сергеј Петрович Новиков • Јуриј Цолакович Оганесјан • Ђерђ Панто • Благовест Сендов • Милан Херак • Антон Цајлингер • Игор Ростиславович Шафаревич • Ендре Шили
Редовни: Марко Анђелковић • Драгомир Виторовић • Мирослав Гашић • Иван Гутман • Драгослав Маринковић • Миљенко Перић • Паула Путанов • Душан Чампраг • Живорад Чековић • Драган Шкорић
Дописни: Радослав Аџић • Славко Ментус • Слободан Милосављевић • Владимир Стевановић • Милена Стевановић • Никола Туцић • Богдан Шолаја
Ван радног састава: Дражен Зимоњић • Ненад Костић • Слободан Мацура • Станко Стојилковић • Радомир Црквењаков
Инострани: Франсиско Ј. Ајала • Вајат Андерсон • Џон Бокрис • Бранислав Видић • Драго Грденић • Пол Грингард • Франк Карас • Сејмур Коен • Велибор Крсмановић • Зоран С. Петровић • Стенли Прусинер • Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао • Миха Тишлер • Душан Хаџи • Емил Шпалдон
Редовни: Теодор Атанацковић • Миомир Вукобратовић • Антоније Ђорђевић • Владан Ђорђевић • Ђорђе Ђукић • Ђорђе Злоковић • Душан Миловић • Петар Миљанић • Пантелија Николић • Бошко Д. Петровић • Зоран Љ. Петровић • Момчило М. Ристић • Никола Хајдин (председник САНУ)
Дописни: Зоран Ђурић • Драгутин Зеленовић • Милош Којић • Дејан Поповић • Зоран В. Поповић • Нинослав Стојадиновић • Душан Теодоровић
Инострани: Вукан Вучић • Милош Ерцеговац • Антони Кунадис • Тошијаки Макабе • Инго Милер • Зоја Поповић • Зоран Д. Поповић • Валериј Владимирович Скороход • Феликс Леонидович Черноуско • Драгослав Шиљак
Редовни: Владимир Бумбаширевић • Владимир Кањух • Зоран Л. Ковачевић • Владимир Костић • Драган Мицић • Миодраг Остојић • Нинослав Радовановић • Љубиша Ракић • Свето Суша • Јован Хаџи-Ђокић • Миодраг Чолић • Радоје Чоловић • Веселинка Шушић
Дописни: Небојша Лалић • Војислав Лековић • Душица Лечић-Тошевски • Предраг Пешко • Ђорђе Радак • Небојша Радуновић • Мирослав Симић • Владисав Стефановић
Ван радног састава: Стојанка Алексић • Драгутин Вукотић • Милан Стевановић • Драган Швракић
Инострани: Хироши Акијама • Генадиј Алексејевич Бузников • Хенри Вагнер • Торстен Визел • Вељко Влаисављевић • Роже Гилман • Роналд Гросарт Матичек • Берислав Злоковић • Тамио Јамакава • Тибор Кашаи • Антонио Коломбо • Дентон Кули • Карољи Лапиш • Харден Мак Конел • Александар Маргулис • Еуђенио Пикано • Момир Поленаковић • Миодраг Радуловачки • Пашко Ракић • Василиос Танопулос • Гаетано Тијене • Павлос Тутузас • Феликс Унгер • Јевгениј Иванович Чазов
Редовни: Матија Бећковић • Светлана Велмар-Јанковић • Владета Јеротић • Иван Клајн • Душан Ковачевић • Светозар Кољевић • Драгослав Михаиловић • Миодраг Павловић • Предраг Палавестра • Иштван Сели • Љубомир Симовић • Милосав Тешић • Добрица Ћосић
Дописни: Миро Вуксановић • Јасмина Грковић-Мејџор • Слободан Грубачић • Александар Лома • Нада Милошевић-Ђорђевић • Предраг Пипер • Милорад Радовановић
Ван радног састава: Давид Албахари • Милован Данојлић
Инострани: Владимир Николајевич Војнович • Пер Јакобсен • Манфред Јенихен • Ролф-Дитер Клуге • Ђерђ Конрад • Рајнхард Лауер • Герхард Невекловски • Антоније Тахиаос • Светлана Михајловна Толстој • Зузана Тополињска • Влада Урошевић • Роналд Харвуд • Иван Чарота • Аксинија Џурова • Габријела Шуберт
Редовни: Тибор Варади • Војислав Становчић • Димитрије Стефановић • Љубомир Тадић
Дописни: Данило Баста • Александар Костић • Часлав Оцић • Коста Чавошки
Инострани: Морис Диверже • Масајуки Ивата • Џангир Керимов • Вацлав Клаус • Стенли Розен • Владимир Стипетић • Томас Флајнер • Јирген Хабермас • Панајотис Харитос • Ноам Чомски • Душан Шиђански
Редовни: Милош Благојевић • Динко Давидов • Слободан Душанић • Милорад Екмечић • Борислав Јовановић • Јованка Калић • Десанка Ковачевић-Којић • Василије Крестић • Љубомир Максимовић • Чедомир Попов • Момчило Спремић • Владимир Стојанчевић • Гојко Суботић • Никола Тасић
Дописни: Михаило Војводић • Драгољуб Живојиновић • Мирјана Живојиновић • Андреј Митровић
Ван радног састава: Јелена Милојковић-Ђурић • Владо Стругар • Слободан Ћурчић
Инострани: Хараламбос Бурас • Тјалинг Ватерболк • Панајотис Вокотопулос • Цветан Грозданов • Јелена Гускова • Карлхајнц Дешнер • Ноел Дивал • Халил Иналџик • Дејвид Мекензи • Александар Поповић • Енгелина Сергејевна Смирнова • Харалд Хауптман
Редовни: Светомир Арсић-Басара • Дејан Деспић • Никола Јанковић • Олга Јеврић • Милан Лојаница • Душан Оташевић • Властимир Трајковић
Дописни: Исидора Жебељан • Иван Јевтић • Милан Марић • Бранислав Митровић • Милица Стевановић • Тодор Стевановић
Ван радног састава: Владимир Величковић • Петар Омчикус • Љубомир Поповић
Инострани: Арво Перт • Борис Подрека • Томе Серафимовски
на дан 12. фебруара 2012.