Херман Хесе

Херман Хесе
Херман Хесе
Информације
Датум рођења	2. јул 1877.
Место рођења	Калв (Немачко царство)
Датум смрти	9. август 1962.
Место смрти	Монтагнола (Швајцарска)
Дела
Награде	Нобелова награда за књижевност
Потпис

Херман Хесе (нем. Herman Hesse; 2. јул 1877 — 9. август 1962.), немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1946. године. Писао је лирске песме, новеле и романе. У почетку свог стварања био је романтичар, у прозним делима под утицајем психоанализе и оријенталне мудрости. У Хесеовим делима јасно је уочљиво његово занимање за егзистенцијалне, духовне и мистичне теме и велики утицај будистичке и хинду филозофије. Његова најпознатија дела су Степски вук (Der Steppenwolf), Сидарта (Siddhartha), Игра стаклених перли (Das Glassperlenspiel).

Живот [уреди]

Рођен је у граду Калву, Виртемберг, 1877. године. 1922. године емигрирао је у Швајцарску, 1923. је постао швајцарски држављанин. Као антимилитариста и пацифиста, јако се успротивио Првом светском рату. Његова осећања која се тичу рата изражавао је у многим својим књигама. За време Другог светског рата, нашао се се у чудним околностима. Немачки пропагандиста Јозеф Гебелс у почетку је штитио његове књиге, и као резултат Хесе је могао да објављује своја дела. Међутим, када је захтевао да одређени делови његовог романа Нарцис и Златоусти (Narziss und Goldmund) који се тичу погрома остану недирнути, нашао се на нацистичкој црној листи. Ипак, успео је да избегне Други светски рат и скрасио се у Швајцарској.

Као и многи његови ликови, Хесе је у току свог живота имао много проблема са женама. Његов први брак са Маријом Берноули, са којом је имао троје деце, завршио се трагично, тако што је његова жена ментално оболела. Његов други брак са певачицом Рут Венгер, трајао је веома кратко, а највећи део времена провели су одвојени једно од другог. То је довело до дубоке емотивне кризе, Хесе се повукао у себе и избегавао социјалне контакте, што је описао у свом чувеном роману Степски вук (Der Steppenwolf). Ипак, његов трећи брак са Нинон Долбин Ауслендер (1895. - 1966.), трајао је до краја његовог живота. Своју трећу жену споменуо је у књизи Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt).

Хесе је у свом каснијем животу развио одређену дозу конзервативизма. У Игри стакленим перлама (Das Glasperlenspiel), један од ликова проглашава сву музику после Јохана Себастијана Баха вештачком и лошом, проглашавајући Лудвига ван Бетовена за екстремни пример лошег укуса у музици. Иначе, Игра стаклених перли, са са својим идеализованим средњовековним стилом била је изузетно популарна књига у ратом разрушеној Немачкој 1945. године.

Хесе је умро у сну у Монтањоли 9. августа 1962. године у својој 85. години.

Библиографија [уреди]

1904. Петер Каменцинд (Peter Camenzind)
1906. Под точком (Unterm Rad)
1910. Гертруда (Gertrud)
1914. Розалда (Rosshalde)
1915. Кнулп (Knulp)
1919. Демијан (Demien)
1919. Клајн и Вагнер (Klein und Wagner)
1919. Чудне вести са Друге Звезде (кратке приче) (Märchen)
1920. Клингсорово последње лето (Klingsors letzer Sommer)
1920. Тумарања (Wanderung:Aufzeichnungen)
1922. Сидарта (Siddhartha)
1927. Степски вук (Der Steppenwolf)
1928. Криза: Странице из дневника (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
1930. Нарцис и Златоусти (Narziss ung Goldmund)
1932. Путовање на исток (Die Morgenlandfahrt)
1937. Аутобиографски есеји (Gedenkblätter)
1942. Поеме (Die Gedichte)
1943. Игра стаклених перли (Das Glassperlenspiel)
1946. Ако се рат настави... (есеји) (Krieg und Frieden)
1976. Моја вера:Есеји о животу и уметности (My belief: Essays on Life and Art)
1995. Завршене бајке Хермана Хесеа (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)