Култура средњевековне Пољске

С Википедије, слободне енциклопедије

Култура средњовековне Пољске била је уско повезана са католичком црквом и њеном укљученошћу у послове земље, посебно током првих векова историје пољске државе. Многи од најстаријих пољских обичаја и артефаката потичу из средњег века, који је у Пољској трајао од касног 10. до касног 15. века, а пратила их је пољска ренесанса.

Рани векови (10—12)[уреди | уреди извор]

Хришћанизација Краљевине Пољске довела је, као и у остатку Европе, до допуне претходне паганске словенске митолошке културе Пољана са новом хришћанском културом Краљевине Пољске под династијом Пјастова.[1] Око 12. века, црквену мрежу у Пољској чинило је око хиљаду парохија груписаних у осам епархија.[1]

Адалберт постаје бискуп, детаљ Гњезних Двери, 1175
Богородица из Крузлове
Црква Светог Андреје у Кракову

Нови обичаји су се ширили пошто је Црква деловала и као образовни систем државе.[1] Црква је водила школе са латинским тривијумом (граматика, реторика, дијалектика) и куадривијумом (математика, геометрија, астрономија и музика), а помагали су га различити верски редови који су оснивали манастире широм села.[1] До краја 13. века у Пољској је постојало преко 300 манастира, ширећи католицизам и западњачке традиције: на пример, први бенедиктински манастири изграђени у 11. веку у Тињецу и Лубину ширили су нове западне пољопривредне и индустријске технике.[1]

Још једно моћно оруђе које је користила Црква била је вештина писања. Црква је имала знање и способност да прави пергаменте, а писари су стварали и преписивали рукописе и оснивали библиотеке.[1] Тако су најранији примери пољске књижевности написани на латинском.[2] Међу њима су била јеванђеља из Гњезна и Плоцка, Codex aureus Gnesnensis [de] и Codex Aureus Pultoviensis [de], датирају отприлике из касног 11. века.[1] Други значајни примери раних пољских књига укључују Latin Missal бискупа Чолека и Olbracht's Gradual. Познате су и хронике Гала Анонимуса и Винцентија Кадубека.[2]

Иако народна музика није нестала у то време, релативно мало се зна о раној пољској музици. Коришћени су музички инструменти, обично домаће израде (нпр. гусле, лире, лауте, цитре и хорне).[1] Грегоријански корали и монодијска музика јављају се у пољским црквама и манастирима крајем 11. века.[1]

Архитектура Пољске је такође била трансформисана. Преживело је преко стотину зграда које сведоче о популарности новог, монументалног стила романичке архитектуре.[1] На стил је утицао Келн, посебно у раном периоду.[1] Међу њима је крипта светог Леонарда на брду Вавел у Кракову и катедрала у Плоцку, подигнута 1144. године.[1] Многе сличне цркве из тог доба, обично округле или квадратне са полукружним апсидама, могу се наћи широм Пољске, у градовима као што су Остров Ледницки или Гјеч.[1] Други пример је зидана црква Светог Јакова у Сандомјежи, коју је 1226. године основао Иво Одрованж, а саградио његов нећак Свети Јацек Одрованж, која је, међутим, изграђена у раноготичком стилу у 14. веку). У катедрали у Гњезну налази се важан пример романичке уметности, бронзане Двери Гњезна (око 1175),[1] које су признате као прво веће дело пољске уметности са националном темом.[1] Њихов рељеф приказује осамнаест сцена живота и смрти светог Адалберта.[1]

Касни векови (13—15)[уреди | уреди извор]

Од 13. века на културу Пољске су све више утицале друге силе осим Цркве, пошто су свештеничке институције почеле да добијају на значају.[1] У 14. веку је такође дошло до важне транзиције из династије Пјаста у династију Јагелона.[3] Школе су припремале своје ученике за каријеру не само у свештенству, већ и у праву, дипломатији и администрацији.[1] Краковска академија (вековима касније преименована у Јагелонски универзитет), један од најстаријих универзитета на свету, основана је 1364.[1] Пољски закон је почео да се развија пошто су правни текстови бележили законе у секуларним канцеларијама.[1] Пољска наука се такође развија, пошто су радови пољских научника постали познати у иностранству.[1] Значајни примери пољских научних текстова о којима се расправља у западној Европи укључују хронику папа и царева Мартина Полона и расправу о оптици од Витела.[1] До краја 14. века на Краковској академији школовало се преко 18.000 студената.[1] Астрономски, правни и теолошки факултети били су попуњени истакнутим научницима, на пример, Станислав из Скалбмјерза, Павел Влодковиц, Јан из Глогова и Војћех из Брудзева.[1] Николај Коперник (Mikołaj Kopernik) развио је нове астрономске теорије, доносећи револуционарну промену у савременој перцепцији универзума.[1]

Две традиције
Западноевропска традиција (Готика) – лик Владислав II Јагела портретисан као један од Маги детаља триптиха Жалосне Госпе у Вавелској катедрали у Шлеску Станислав Дуринк
Источноевропска традиција (Византијска уметност) – лик Владислав II Јагела који клечи пред Пресветом Богородицом у капели Свете Тројице Лублинског замка. Мајстор Андреј

Повећале су се и везе између Пољске и других земаља, јер су будући студенти одлазили у иностранство на Универзитет у Падови, Универзитет у Паризу и друге реномиране европске академије.[1] То је појачано и другим сличним трендовима, јер су Пољаци путовали у иностранство, а странци посећивали Пољску. Краљевски и војводски дворови, кроз дипломатске мисије и склапање савеза, упијали су стране културне утицаје.[1] Контакти између пољског краљевског двора и суседних земаља – Мађарске, Чешке, италијанских држава, Француске и немачких држава временом су се појачавали.[1] Пољска је такође била погођена процесом немачке колонизације (продор на исток).[1] Како су немачки досељеници мигрирали на исток, донели су различита знања и обичаје (на пример, Магдебуршко право).[1] Немци су се често насељавали у градовима и тако је пољска урбана култура постала слична оној у западној Европи.[1] Пољска култура, под утицајем Запада, заузврат је зрачила на исток, а једна од главних последица била је Пољско-литванска унија.

Саркофаг Казимира Великог у Вавелској катедрали

Као и на Западу, готичка архитектура је стекла популарност у Пољској, највише захваљујући растућем утицају и богатству Цркве и градова који су постали главни спонзори овог новог стила.[1] Заједно са значајним економским развојем који се догодио током владавине Казимира III Великог, ово је резултирало великом трансформацијом пољског пејзажа, пошто су се стотине готичких зграда подигле широм земље. Катедрале у Кракову, Вроцлаву, Гњезну и Познању у готичком стилу су изграђене или обновљене у новом стилу, као и стотине базилика и цркава, као што су Црква Свете Марије, Краков и Колегијална црква у Сандомјежу. Готичке секуларне зграде као што су градске кућа такође су постале бројне, на пример у новим градовима Казимјеж и Вислица.[1] Казимир је такође уложио у побољшање одбране. Подигнуте су бедеми, друга градска утврђења и самостални замкови. Казимир је наредио изградњу најмање 40 нових замкова, који су чували стратешки виталне области и комуникационе линије — били су толико бројни да у модерној Пољској постоји Стаза орлових гнезда). Краковска академија је добила своје седиште, Collegium Maius.[1]

Готички олтар Фајта Штоса

Архитектура није била једина област уметности која је цветала у то време. Покровитељство богатих и утицајних појединаца, од краљева преко племства, као и свештеника и градских патриција, омогућило је разним уметницима да стварају ремек-дела.[1] На пример, Гжегож од Санока, надбискуп лавовски, и сам песник, подржавао је бројне научнике и писце, као што је Филип Калимах из Тоскане, који је постао учитељ синовима краља Казимира и професор на Јагелонском универзитету.[1] Зграде су биле украшене златним и сребрним предметима, сликама, витражима, каменим и дрвеним скулптурама и текстилом. Значајни споменици укључују саркофаг Казимира Великог у Вавелској катедрали, олтар цркве Свете Катарине у Кракову аутора Миколаја Хабершрака, витраже цркве Светог Николе у Торуњу, реликвијар за главу Светог Станислава и мисницу из благодети Петра Кмите. Византијска уметност је такође била утицајна, представљена у фрескама капеле Свете Тројице у Лублину, и италијанска уметност у фрањевачком самостану у Кракову.[1] Један од највећих примера готичке уметности у Пољској су дела Фајта Штоса (Wit Stwosz), који је дошао из Нирнберга у Краков 1477. године, где је остао до своје смрти двадесет година касније.[1] Његов дрвени олтар, са стотинама малих фигурица, описан је као „једно од крунских достигнућа средњовековне скулптуре“.[1]

Порекло пољске музике може се пратити још у 13. веку. У Старом Сончу су пронађени рукописи из тог периода који садрже полифоне композиције везане за париску школу Нотр Дам. Настајале су литургијске и канонске песме, химне и песме.[2] Друге ране композиције, као што је мелодија Богородица, такође могу да потичу из овог периода.[2] Један од најзначајнијих пољских композитора тог доба био је Миколај з Радомија, аутор полифоне музике.[2] Живео је у 15. веку и већи део свог живота провео на двору краља Владислава II Јагелоа.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи Michael J. Mikoś, Polish Literature from the Middle Ages to the End of the Eighteenth Century. A Bilingual Anthology, Warsaw: Constans, 1999. Cultural background
  2. ^ а б в г д Michael J. Mikoś, Polish Literature from the Middle Ages to the End of the Eighteenth Century. A Bilingual Anthology, Warsaw: Constans, 1999. Literary background
  3. ^ Michael J. Mikoś, Polish Literature from the Middle Ages to the End of the Eighteenth Century. A Bilingual Anthology, Warsaw: Constans, 1999. Historical background