Лехитски језици

Лехитски језици су група западнословенских језика, током историје распрострањена у Пољској и источним деловима Немачке (Бранденбург, Мекленбург, Померанија). Само три језика из ове групе се данас сматрају живима: пољски, кашупски и шлески, и говоре се највећим делом на територији Пољске. Говорници ових језика називају се Лехитима.

Карактеристике лехитских језика

• прелазак прасловенских гласова ě, e, ę испред алвеоларних сугласника у a, o, ą
• замена прасловенских гласова dj, gě, gi са dz, dze, dzy
• непостојање преласка g → h
• очуваност назалних самогласника

Подела лехитских језика

• пољски језик
• померанијски језици
• кашупски језик
• словински језик (изумро у XX веку)
• шлески језик
• полапски језик (изумро у XVIII веку)

Спољашње везе

• стабло лехитских језика

Овај незавршени чланак Лехитски језици везан је за језик. Користећи правила Википедије, можете га проширити.