Лехитски језици
Из Википедије, слободне енциклопедије
Лехитски језици су група западнословенских језика, током историје распрострањена у Пољској и источним деловима Немачке (Бранденбург, Мекленбург, Померанија). Само три језика из ове групе се данас сматрају живима: пољски, кашупски и шлески, и говоре се највећим делом на територији Пољске. Говорници ових језика називају се Лехитима.
[уреди] Карактеристике лехитских језика
- прелазак прасловенских гласова ě, e, ę испред алвеоларних сугласника у a, o, ą
- замена прасловенских гласова dj, gě, gi са dz, dze, dzy
- непостојање преласка g → h
- очуваност назалних самогласника
[уреди] Подела лехитских језика
- пољски језик
- померанијски језици
- кашупски језик
- словински језик (изумро у XX веку)
- шлески језик
- полапски језик (изумро у XVIII веку)
[уреди] Спољашње везе
|
западнословенски |
|
| † Мртви (изумрли) језици | |
 |
Овај незавршени чланак Лехитски језици везан је за језик. Користећи правила Википедије, проширите га. |
