Прекомурски језик

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

прекомурски језик
prekmurščina, prekmürščina, prekmürski jezik
Државе	Словенија  Мађарска
Број говорника	око 80 хиљада
Породица	индоевропски балто-словенски словенски јужнословенски западнојужнословенски словеначки прекомурски језик
Писмо	латиница
Језички кодови
ИСО 639-1	нема
ИСО 639-2	–
ИСО 639-3	–
Словеначки дијалекти

Прекомурски језик, познат и под називом прекмурски језик (прекмурски: Prekmürski jezik, Prekmürščina, словеначки: Prekmurščina, мађарски: Vend nyelv) је јужнословенски језик, односно независни дијалект словеначког језика, којим говори преко 80 хиљада људи у Прекомурју, у Словенији и 3-5 хиљада у Мађарској код Моноштра (мађ. Szentgotthárd). Прекомурски има књижевни језик, али нема службени говорни статус.

Име

Прекомурци за себе тврде да су Словенци (Slovénge, Slovenje, Slovenci). Ранија научна дјела су тврдила да су Словенци у Мађарској потомци Вандала, па се због тога прекомурски језик у литератури називао вандалски језик (лат. lingua vandalica}- мађ. vandál nyelv, прекмурски vandalski jezik, vandalska vüsta). Немачко име је било wendisch или windisch. У 19. веку Мађари су за Прекомурске Словенце и прекомурски језик користили израз vendek, vend nyelv, Прекомурје је Vendvidék (прекомурски Slovenska krajina, Vandalska krajina). Раније је био мађарски назив tótok и Tótság (Slovenska okroglina).

Антон Трстењак је дао име Prekmurje, и Prekmurski jezik. Такође се користио источни словеначки језик (взходнословеншчина), или панонски словенски језик (панонска словеншчина).

Писма

Прекмурска абецеда је латиница. Од 18. века се користила мађарска абецеда. Године 1871, учитељ у Белтинцима, Јанош Муркович, писао је прву књигу на Гајици. Он је сматрао да сваки јужнословенски језик треба користити гајицу.

a

á

b

c

č

d

e

é

ê

f

g

h

i

j

k

l

lj

m

n

nj

o

ô

ö

p

r

s

š

t

tj

u

ü

z

ž

A

Á

B

C

Č

D

E

É

E

F

G

H

I

J

K

L

Lj

M

N

Nj

O

Ô

Ö

P

R

S

Š

T

Tj

U

Ü

Z

Ž

У прекмурском језику се користе слова ü и ö, којих нема у словенском. Само у Халозју и у Прлекији је у траговима. Оба дијалекта су сродна прекмурском језику.

Говорне особености

Novine прекомурско католичке новине.

Између словенског и прекмурског језика разлике су у лексици, конјугацији и изговору. У прекмурском језику су учесталиу дофтинги, првенствено au, ou, ej. Типично је Boug (Бог), или paulek (окрета), gauška (шума). Пола лексике показује раскорак од словенскога језика.

Прекмомурски	Словеначки	Српски
Gümla	Skedenj	Амбар
Nakaniti	Nameniti	Сажалити се
Evangelijom	Evangelij	Јеванђеља
Ščörac	Cvrček	Скакавац
Mešter	Mojster	Мештар
Ográdec	Vrt	Врт
Kelkokrát	Kolikokrat	Колико пута
Poküšati se	Preizkušati se	Покушати
Tören	Stolp	Торањ
Okrožina	Okraj	Окружин

Одређене речи се разликују по једном слову.

Evangeličanski kalendar евангелистички коледар.

Прекмомурски	Словеначки	Српски
Rasklati	Razklati	Распотегнити
Posüsiti	Posušiti	Посушити
Serbski	Srbski	Српски
Odpüščávati	Odpuščati	Опростити
Lastvica	Lastavica	Ластавица
Slejp	Slep	Слеп
Posouditi	Posoditi	Посудити
Vöpotegniti	Upotegniti	Повућити
Pondelek	Ponedeljek	Понедељак
Nagoča	Nagota	Нагота

Прекмурски језик мало користи љ (lj) или њ (nj.)

Прекмомурски	Словеначки	Српски
Prilüden	Priljuden	Филантроп
Živlénje	Življenje	Живот
Roditel, такође Roditeo	Roditelj	Родитељ
Prijátel	Prijatelj	Пријатељ
Kniga	Knjiga	Књига
Lübézen	Ljubezen	Заљубљеност

Историја

Novine 1932. године.

Словенци у 6. веку су стићили у Панонију са Аварима. Мађари у 10. веку су окупирали Панонија и искључиво у Прекомурју је остао словеначка заједница. Прекомурски језик у средњом вијеку су говорили такође тамо, гдје данас Мађари, или Немци живијо. Ово све показа, да насеља там имајо словеначки (прекомурски) име. У Аустрији, у Бургенланду (прекомурски Gradišče) у близини Моноштра, место Mogersdorf, у прекомурскем језику Magdinci.

Ријека Мура је била посебна широка и тежака просодна. Због затворено крајолик пастео свој језик Прекомурја. У Мађарској Словенци су живели две жупанији: Vas (Железна) и Залска. У 16.-17. веку велики број словенца се је настинио у Шомодској (Somogy). У Шомодској до 20. века су говорили прекомурски језик.

У средњом вијеку загребачки бискуп је надзирао Словенци у Залској жупанији. Бискуп паснодијелио кајкавскохрватске књиге, јер у Прекомурју такође Славени су живели. Ове књиге су стечео у Железно. Тамо бискуп Ђура (Győr) је организовао деканство (öšpöröšstvo) Словенска окроглина, Вандалска окроглина, или Tótság. Прекомурски свештеници су учили у Хрватској у Загребу и Вараждину, у 16. веку же евангелици такође, кот католици. Хрватски и градишћански (бургенландски) свештеници такође су служили у Прекомурју и писали у прекомурском језику.

Кајкавски учинак преостао у прекомурском језику, у коњугацији и лексикој. У 16. веку у Мартјанцима, код Мурске Соботе је написала једна песмарица: Sztára Martyanszka peszmaricza, ки има градишћански и кајкавски вир. Никола Крајчевич: Szveti evangeliomi је настао 1651. године. Друга је песмарица Гргура Мекинића Dusevne pesmi, прва градишћанска дјела. Ово је зато важно, јер градишћанскохрватски језик је чакавска варијанта. Прекомурски језик каснеје такође је имао утјецај на градишћански језик. Јожеф (Јосип) Фицко, градишћански писац је био прекомурскога порекла.

Варијанте Мартјанске пјесмарице су се проширили у Словенској окроглини и утјецали језик. I (И) заједно у прекомурском језику је такође i, или ње истино, прекмурски неј истино.

1715. године Франц Темлин евангеличкој свештеник је написао прво прекомурско књиго Mali katechismus и издао у Немачкој. Према Вилка Новака, словеначкога историчарја и језикословца, ова је била прва постаја прекомурскога књижевнога језика. Још три књиге су се спремала до 1771. године.
Штеван Кизмич је превео четири еванђеље (Nouvi Zákon) 1771. године и ово је био први стандард прекомурскога језика. Али истински књижевни није Штеван, али Миклош Кизмич декан Словенске окроглине и свештеник Канчевце је створио. 1777. године су остварили нова бискупија у Самботелу (Szombathely). Први бискуп, János Szily је помагао Кизмич, да бо писао прекомурске књиге.

Миклош Кизмич није само католичка еванђеља је превео (Szvéti Evangyeliomi), такође писао молитвеник (Molitvena kniga), АБЦ књига (ABC Kni'sica) и обредник (Szlovenszki Silabikar). Књиге већ обитељ је употријебио и неколико нови издатак је родио 1780.-1945. године. АБЦ књига Кизмича је била обвезно у кориштењу у школама. Миклош Кизмич (такође Штеван) је користио кајкавскохрватски и такође стандард хрватски језик у својим дјелима. Прекомурски Оче наш је превео из хрватскога језика.

Словеначке, прекомурске и хрватске варијанте

Oče naš, ki si v nebesih, posvečeno bodi tvoje ime, pridi k nam tvoje kraljestvo, zgodi se tvoja volja kakor v nebesih tako na zemlji. Daj nam danes naš vsakdanji kruh in odpusti nam naše dolge, kakor tudi mi odpuščamo svojim dolžnikom in ne vpelji nas v skušnjavo, temveč reši nas hudega. Amen.

Oča naš, ki si vu nebésaj! Svéti se Ime tvoje. Pridi králestvo tvoje. Bojdi vola tvoja, kak na nébi, tak i na zemli. Krüha našega vsakdanéšnjega daj nam ga gnes. I odpüsti nam duge naše, kak i mi odpüščamo dužnikom našim. I ne vpelaj nas vu sküšávanje. Nego odslobodi nas od hüdoga. Amen.

Oče naš, koji jesi na nebesima, sveti se ime tvoje, dođi kraljevstvo tvoje, budi volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji. Kruh naš svagdanji daj nam danas, i otpusti nam duge naše, kako i mi otpuštamo dužnicima našim, i ne uvedi nas u napast, nego izbavi nas od zla. Amen.

Кизмич је анализирао словеначки књижевни језик, али тако је видео, да непотребан прихватити, јер разлике су посебно велике. Штеван Кизмич такође тако је видео положај и даљевао стандардизација прекомурскога језика.

Писац и језикосвловац Јожеф Кошич, ки је био хрватског порекла у 19. веку, је падовио нови прекомурски стандард. Кошич и један други прекомурско словеначки песник и евангеличкој свештеник Александер Терплан су згазили у контакти с једном словенском језикословцем, ки је био Орослав Цаф. Цафове трајекте Кошич је користио нови елементи из штајерско-словеначкога и такође кајкавскога језика. Граматичка књига Krátki návuk vogrszkoga jezika za zacsetníke, или историјска књига Zgodbe vogerszkoga králesztva и Терпланова псалмска књига Knige 'zoltárszke су се прилозили до неологизам.

Јанош Кардош преводилац и песник је превео многе песме из мађарскога језика. Имре Аугустич писац, новинар, преводилац и песник 1875. године је ночио прве прекомурске новине Prijátel. Тада су пробао приступ једни друге прекмурски и словенски језик, а прекмурштина није прихватио Гајице, само Јанош Муркович је упорабио. 1886. године Јожеф Багари је извадио поново Гајица и издао Perve knige – čtenyá za katholičánske vesničke šolê.

1908. године Albert Apponyi мађарски министар просвјете је умањио прекомурски језик у школама, уместо је увестио мађарски језик, да асимилира прекомурски Словенци. 1920. године Тријанонски споразум је предао Прекомурје за Југославију и су увестили у школама словеначки књижевни језик. Јожеф Клекл, ки је подпирао притупању у Словенију, али није пихваћао, да језик Прекомурја само словенски дијалект. Према га прекомурски језик с једне стране је мост међу словенским ин српскохрватским језиком.

Клекл и Јожеф Сакович су уредили стандард језик. У новем стандарду су били словеначки, хрватски и такође спрскохрватски елементи. Александар I и Петар I Карађорђевић су одобрили прекмурски језик у литургији и медији. Између свега осталог Novine, Düševni list, Marijin list и Evangeličanski kalendar су водили страндизацијо прекомурскога језика.

Насупрот овом прекомурски Мишко Крањец социјалист (каснеје комунист) тако је видео, да морао одузети прекомурски језик, јер у одори нације потребно одори језик.

1945. године комунисти су одузели прекмурски, искључиво јер у прекомурском књижевносту одређивању је био вера.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прекомурски језик