Пропен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пропен
Skeletal formula of propene
Propene-2D-flat.png
Propylene.png
Propylene
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 115-07-1 YesY
PubChem[1][2] 8252
ChemSpider[3] 7954 YesY
КЕГГ[4] C11505
База података биолошки релевантних молекула 16052
RTECS UC6740000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C3H6
Моларна маса 42.08 g mol−1
Агрегатно стање Безбојни гас
Густина 1,81 kg/m3, гас (1,013 bar, 15 °C)
613,9 kg/m3, течност
Тачка топљења

− 185.2 °C, 88 K, -301 °F

Тачка кључања

− 47.6 °C, 226 K, -54 °F

Растворљивост у води 0,61 g/m3
Вискозност 8,34 µPa·s на 16.7 °C
Структура
Диполни момент 0,366 D (гас)
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) External MSDS
Опасност у току рада Високо запаљив
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
1
1
 
Р-ознаке 12
С-ознаке 9-16-33
Тачка паљења −108 °C
Сродна једињења
Сродна гроупе Алил, Пропенил
Сродна једињења Пропан, Пропин
Пропадиен, 1-Пропанол
2-Пропанол

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Пропилен, такође познат под IUPAC-овим именом као пропен, је органско једињење хемијске формуле C3H6. То је друго по једноставности једињење из групе алкена из класе угљоводоника, од којих је етилен (етен) најједноставнији. Под нормалним условима пропилен је гас без боје и мириса.[5] (У комерцијални гас се додају трагови меркаптана или сличних једињења непријатног и продорног мириса да би се гас, ако процури лако осетио по мирису. Пропилен може да се добије гасификацијом угља али се углавном производи крековањем сирове нафте. Пропилен је једна од најважнијих сировина у петрохемијској индустрији. Најважнија употреба је као мономера у производњи полипропилена.

Особине[уреди]

Особина Вредност
Број акцептора водоника 0
Број донора водоника 0
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[6] (ALogP) 1,3
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) -0,3
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 0,0

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]