Самсон Чернов
| Самсон Чернов | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 1887. |
| Датум смрти | 1929. |
| Место смрти | Бијариц (Француска) |
| Дела | |
Самсон Чернов (1887 - 1929, Бијариц) је био ратни фотограф, сниматељ и сликар руског порекла.[1][2][3]
Садржај |
Биографија [уреди]
Као седамнаестогодишњак приступио је руској војци током Руско-јапанског рата (1904-1905). У Србију је стигао 1912. године као дописник руских новина „Новоје времја” и „Рускоје слово”. Имао је уговор и са француским издавачима, па су његове фотографије из периода Првог балканског рата објављене у листу „Илустрасион“ (фр. L'Illustration). Наставио је са радом и за време Другог балканског рата. Током 1913. снимио је два кратка филма, „Једрене после заузећа“ и „Битка на Брегалници“,[2] а у августу 1913. приредио је изложбу са 400-500 фотографија из периода балканских ратова у Официрском дому у Београду. Осим тога, у пролеће наредне године приредио је и изложбу у хотелу „Асторија“ у Петрограду, али је том приликом осим фотографија изложио и неколико уља на платну.[1]
Након избијања Првог светског рата, Чернов је са Французом Анријем Барбисом добио аутомобил и возача, како би што лакше обављао своја задужења. Снимао је злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини.[2] Ипак, у септембру 1914. врховна команда српске војске прикључила га је филмској екипи Ђоке М. Богдановића, власника биоскопа „Касина”. Екипа је снимала дешавања на фронту према реци Сави, град Шабац у рушевинама, прелазак српске војске преко Саве, дејства у Срему и разарање Београда. Чернов се и у том периоду бавио фотографијом и учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније.[1][4]
По доласку на Крф, председник српске владе, Никола Пашић, одлучио је да га пошаље у Европу. У Лондону је 5. јуна 1916. у Галерији Краљевског института отворена изложба фотографија и акварела „Срби, децембра 1915“[2] с мотивима из ратова 1912-1915, а изложбу је отворио руски кнез Михаил Михаилович Романов. Изложби су присуствовали Никола Пашић, амбасадори свих савезничких држава и око 600 других званица, а сам Чернов је том приликом говорио о борбама српског народа против Турака и касније против Аустријанаца и Немаца.[1]
У јулу 1916. вратио се на Крф и изразио жељу да буде крштен и да узме православну веру (потицао је из јеврејске породице). Кум му је био генерал Божидар Терзић и на крштењу 16. јула 1916. добио је име српског регента Александра.[1]
Након револуције у Русији 1917. године, Чернов се као присталица „белих“ није могао вратити у домовину, те је одлучио да узме француско држављанство.[1]
Пред крај Првог светског рата, Пашић га је послао у САД и већ у марту 1918. Чернов је организовао изложбу фотографија и акварела у „Гранд централ паласу” у Њујорку, а „Њујорк тајмс“ је 17. марта 1918. објавио интервју с њим.[5] Током читавог боравка у Америци носио је униформу капетана српске војске.[1]
У априлу 1919. Чернов је у Паризу одржао серију предавања о Србима и њиховој борби.[1]
Године 1920. купио је вилу у француском граду Бијариц, где је живео са супругом Американком. Преминуо је фебруара 1929.[6][7]
Изложба [уреди]
У Музеју ПТТ-а у Београду, октобра-новембра 2012, организована је изложба о делу Чернова. Изложбу је приредио кустос Милорад Јовановић
Галерија [уреди]
-
Краљ Петар на бојишту
-
Повлачење српске војске
-
Српска артиљерија
-
У изгнанству
-
Транспорт муниције
-
Границе људске издржљивости
-
Гробље код Једрена
-
Калимегдан 1914
-
Крф 1916
-
Курири
-
Регент Александар врши смотру
-
Извиђач Драгутин Матић - око соколово
Спољашње везе [уреди]
Референце [уреди]
- ^ а б в г д ђ е ж Јовановић, Милорад (2010). „Три приче једне фотографије“. Политикин Забавник Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ а б в г Малић, Горан (1999.). „Сећање на пријатеља: Трагом Самсона Чернова“. Политика.
- ^ Малић, Горан (2004). „Допринос руских фотографа српској култури у 19. и 20. веку“. Београд: Годишњак музеја града Београда. pp. 287 – 314 Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ Радуловић, О (2001). „Голгота овековечена објективом“. Илустрована Политика Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ „Serbia's Agony Painted by Artist Now Here“. The New York Times. 1918. Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ Ружесковић, Саша (2011). „Трагом Самсона Чернова“. Весник. ISSN – 5660 0067 – 5660 Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ Rousseau, Francis; Rousseau, Monique. „Villa Marbella“ Приступљено 12. 2. 2012.
