Саобраћај у Холандији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земља канала и лука - Ротердамска лука ноћу
Карта железница Холандије

Холандија спада у најразвијеније земље Европе, које се пружају кроз више важних европских географских области (Северна европска низија, долина Рајне, велики излаз на Северно море). Посебно је значајна област Рандштад, на ушћу најпрометније европске реке Рајне у Северно море. Саобраћај у Холандији је веома развијен и густ, па су многе природне препреке, попут бројних залива, већ одавно савладане саобраћајном мрежом.

Холандија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Најважније саобраћајно чвориште је већ споменута област Рандштад, где се налазе градови попут Амстердама, Ротердама, Хага, Утрехта.

Железнички саобраћај[уреди]

Типичан холандски трмвај
Главна железничка станица у Ротердаму
Савремени воз холандске производње

У Холандији нема великог државног предузећа, надлежног за управу над железницом, већ уместо тога постоји велики велики број железничких предузећа у приватном власништу, које надгледа државна агенција Прорејл.

Укупна дужина железничке мреже стандардног колосека у Холандији је 2.809 km (2001), од чега је електрификовано 2.061 km железнице или 73% целокупне мреже. Такође, целокупна мрежа је стандардног колосека. Постојеће пруге двоструког или вишеструког колосека су преовлађујуће, односно на једноколосечне пруге отпада свега 1/3 мреже или 931 km.

Ово значи да свако место има приступ железници, а да сваки град има приступ савременој варијанти. Током 2007. године превезено је 438 милиона путника. У Холандији постоји 4500 железничких мостова, од којих су њих 86 покретни. И железничка мрежа и возови су савремени и добро искоришћени, захваљујући великој учесталости возова, која иде и до 8 до 10 полазака у току једног часа. Постоје две главне поделе возова:

Најзначајније пруге су оне којима се крећу Међуградски возови или ИЦ возови. Неке пруге и возови су прилагођени великим брзинама. То су следеће пруге:

Највећа железничка чворишта су велики градови, нарочито Амстердам и Ротердам. Ови градови имају метро систем (погледати: Амстердамски метро, Ротердамски метро), а такође и трамвајски систем и приградску железницу. Превоз трамвајима и приградском железницом постоји и у Хагу, Утрехту, Делфту и Хоутену.

Поред тога, постоји и тзв. „ноћни воз“ који саобраћа великом учесталошћу кроз значајне градове Рандштада (Ротердам, Делфт, Хаг, Лајден, аеродром Схипхол, Амстердам, Утрехт), да би се викедном ова линија продужила и до удаљенијих градова на југу (Дордрехт, Бреда, Тилбург, Ајдховен).

Железничка веза са суседним земљама:

Поред тога, постоје директни возови до одредишта у Белгији, Немачкој, Француској, Швајцарској и Аустрији.

Друмски саобраћај[уреди]

Карта европских коридора у Холандији
Типична ауто-путна петља у Холандији
Сасвим „холандско“ - аутпоут-насип

Укупна дужина друмских путева у Холандији је 125.575 km, од тога 113.018 km (90%) са чврстом подлогом (1998. година). Дужина ауто-путева је знатна, 2.235 km, што је и особено за густо насељене земље попут Холандије. Холандија је била међу првим државама, које су градиле ауто-путеве, а данас их има „у сваком кутку“ државе. Чести су и ауто-путеви са три коловозне траке у једном смеру. У прилог развоју ауто-путне мреже иде и податак да је обичним аутомобилима коришћење ауто-путева бесплатно, чиме се са друге стране знатно растерећује саобраћајна друмска мрежа по насељеним местима.

Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави и окружењу. Многи ауто-путеви прате линије главних железница. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „А+број“. Постоји много ауто-путева, а неки од њих су краћи и од 20 km. У ауто-путеве се убрајају и ауто-путни прстени око велеграда, као и везе између блиских важних и дугачких ауто-путева. И путна мрежа нижег ранга је веома савремена.

Сателитски снимак луке Еуропорт у Ротердаму

Најважнији државни ауто-путеви су:

Водени саобраћај[уреди]

Канал у Лајдену
Мања лука Хардлинген

Холандија је приморска земља, која излази великом дужином на Северно море и поседује велике луке, најчешће смештене на проширена ушћа већих река у море. Најважнија лука је Ротердам, највећа лука Европе, налази се на месту где Рајна утиче у Северно море. Ова лука се пружа дужином од 20-25 km од самог ушћа реке до градског језгра Ротердама и последњих деценија се својим растом ка слободном простору постепено удаљава од града. Најновији део луке и најдаљи од града се назива Еуропорт, што симболише важност ротердамске луке за целу Европу.

Поред луке у Ротердаму, постоји више значајних лука на мору или на ушћима река. Њихов значај је више ослоњен на услове у Холандији. То су: Амстердам, Ден Хелдер, Дордрехт, Хронинген, Харлем, Флисиген.


Поред поморског саобраћаја Холандија се може истом мером похвалити веома развијеним речним и каналским саобраћајем. Свака холандска река која је имала услове да постане пловна постала је људских радом, а тамо где то није било могуће прокопавани су вештачки канали и грађени насипи. По последњим проценама дужина унутаркопнених пловних путева у Холандији је чак 5046 km, од чега је 47% може примити бродове средње величине.

Холандски канали се као нигде другде у свету користе за месни и међуградски превоз фериботима различитих величина. Мрежа канала у Холандији повезана је и са мрежама канала у Белгији и Немачкој. Значајно је и то што канали обично пролазе кроз историсјка језгра градова, па је могућ веома лак превоз из средишта једног град у средиште другог. Посебно су познати канали Амстердама, Лајдена, Харлема, Алкмара, Хронингена. Најпознатији канали у држави су:

Типична представа холандског пејзажа укључује канале и бродове по њима - Јулијанин канал


Река Рајна сматра се „кичмом“ Холандије, јер пролази кроз најнасељенији и привредно најбитнији део земље и кроз неколико најважнијих градова и градских подручја (Рандштад са Ротердамом при ушћу реке, градско подручје Утрехта, двограђе Арнем - Најмеген). Данас је тешко разликовати стари ток реке од многобројних канала, који полазе од ње.

Друга река Меза, важна је за јужни део Холандије, посебно за покрајину Лимбург и град Мастрихт, а каналима је повезана и са градовима у Белгији и јужној Холандији (Ајдховен, Хертохенбос).


Саобраћај по вештачки насталом Зојдерском језеру и другим мањим вештачким језерима има мањи значај, али је стално у развоју, будући да се све више становништва насељава поред језера. Најбрже растући град у држави, Алмере, управо се налзи на овом језеру.

Гасоводи и нафтоводи[уреди]


Ваздушни транспорт[уреди]

Амстердамски аеродром „Схипхол“ спада у највеће на свету
Авиони КЛМа

Погледати: Аеродроми у Холандији

У Холандији постоји много авио-компанија, од којих је најпознатија КЛМ, у преводу Краљевска Авио-компанија, једна од највећих на свету.

У држави постоји 32 званично уписана аеродрома са тврдом подлогом. Укупно 14 аеродрома има IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај. Постоји и 5 аеродрома међународног значаја и то су:

Највећи и најважнији аеродром у земљи је амстердамски Аеродром „Схипхол“, који се налази 11 km југозападно од града. Због свог изваредног положаја у Европи он је пети европски аеродром по промету. Ракође, Аеродром „Схипхол“ остварује више од половине авионског промета у самој Холандији. Разлог томе је његов изванреан положај у средишту Рандштада, па иако је аеродром познат као аеродром града Амстердама, због малог растојања он обслужује и Ротердам, Хаг, Утрехт и Лајден. Сви ови градови налазе се на мање од 50 km од Схипхола и са њима је аеродром повезан сталним и честим везама. Схипхол има 3 терминала.

После њега најзначајнији је Аеродром Ајдховен.

У Холандији постоји и 4 хелиодрома.