Списак премијера Русије

С Википедије, слободне енциклопедије

Од оснивања Русије 1726. године, приближно 98 људи били су премијери у Влади Русије. Председник Владе је био члан Врховног тајног савета, који је основан 8. фебруара 1726. године по јулијанском календару од стране Катарине I Алексејевне, а од 8. септембра 1802. године усвојен је од стране Већа министра Русије, у складу са проглашењем цара Александара II Николајевича. Почевши од Александра Романовича Воронстова, најстарији официри били су де факто председници одбора. Осам година након инагурације, први законски службеник био је Николај Руманцев.[1] Веће министара Русије је незванично формирано у октобру 1857. године као резултар реформи Александара II Николајевича. Прва седница почела је 19. децембра 1857. године. Пре стварања те функције 18. новембра 1861. године, за све је био задужен цар. Веће министара чинило је Државни савет Руске Империје, Комитет министара, и високе официре које именовао цар. Први састанак завршен је 11. децембра 1882. године након што је број докумената у Већу значајно смањен.[2][3]

Комитет министара је функционисао истовремено са другом седницом Већа министара још шест месеци. Гроф Сергеј Вите учествовао је у оба деловања, све до укидања комисије 23. априла 1906. године. Након тог догађаја, дужности комисије остављене су Већу министара, све до формирања Малог Савета 1909. године, у којем су били и заменици министара. По налогу цара Николаја II, друга седница Већа министара започела је 19. октобра 1905. године, након формирања Државне думе Руске Империје. Непосредно након Фебруарске револуције и почетка Привремене владе Русије 2. марта 1917. године, Георгиј Лавов из Уставотворне-демократске партије и Александар Керенски из Социјалистичке револуционарне партије постали су министри-председници. Привремену Руску републику је заменила Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република и влада од стране Савета народних комесара, којој је био председник Владимир Лењин у периоду од 1917–1924. године.

То тело је преименовано у Вијеће министара након одлуке Врховног совјета Совјетског Савеза 23. марта 1946. године.

Након пада Совјетског Савеза, Борис Јелцин као председник Руске Федерације аутоматски је именован за шефа Владе Руске Федерације у прве две године свог мандата. Ово тело је преузело претходно име "Веће министара", чији је предсједник постао Виктор Черномирдин из Комунистичке партије Руске Федерације, заменивши вршилаца дужности Јегора Гајдара. Према новог уставу из 25. децембра 1993. године, руководилац канцеларије узима званичан назив председник Владе односно премијер. Владимир Путин је 8. маја 2008. године постао председник Владе Русије по други пут, као члан Јединствене Русије.

Од 16. јануар‎а 2020. године, Михаил Мишустин је председник Владе Русије.[4]

Најмлађи председник Владе Русије био је Карл Фридрих, који је на ову фунцкију ступио са 26. година, а најстарији био је Петар Андрејевич Толстој, који је имао 86. година када је дошао на ову функцију.

Руска Империја[уреди | уреди извор]

Од 18. века, у Русији се створио савремени систем јавне управе, укључујући и формирање тела чија овлашћења су слична овлашћењима савремене Владе Руске Федерације. У периоду од 1726. до 1905. године није било службеног назива лидера владе. Главни министри ипак су владали де факто, али званични шеф владе је био владар.[5]

Фотографија Име
(Рођење-Смрт)
Мандат Владар
Чланови Врховног тајног савета Руске Империје (1726–1730)
Кнез Александар Меншиков
(1673–1729)
8. фебруар
1726
8. септембар
1727
Катарина I Алексејевна

(1725–1727)
Петар II Алексејевич

(1727–1730)
Ана I Ивановна

(1730–1740)
Гроф Фјодор Апраксин
(1661–1728)
8. фебруар
1726
10. новембар
1728
Гроф Гавриил Головкин
(1660–1734)
8. фебруар
1726
6. мај
1727
Андреј Остерман
(1686–1747)
8 .фебаруар
1726
6. мај
1727
Кнез Дмитриј Голицин
(1665–1737)
8. фебруар
1726
6. мај
1727
Петар Толстој
(1645–1729)
8. фебруар
1726
6. мај
1727
Гроф Карл Фридрих
(1700–1739)
8. фебруар
1726
(или март 1726)[6]
25. јул
1727
Алексеј Долгоруков
(?–1734)
3. фебруар
1728
4. март
1730
Василиј Долгоруков
(1670–1739)
6. април
1729
4. март
1730
Кнез Василиј Долгоруков
(1667–1746)
19. јануар
1730
4. март
1730
Кнез Михаил Голицин
(1675–1730)
19. јануар
1730
4. март
1730
Кабинет министара Руске Империје (1731–1741)
Гроф Гавриил Головкин
(1660–1734)
10. новембар
1731
20. јануар
1734
Ана I Ивановна

(1730–1740)
Иван VI Антонович

(1740–1741)
Гроф Андреј Остерман
(1686–1747)
20. јануар
1734
10. новембар
1740
Гроф Кристофор Миних
(1683–1767)
10. новембар
1740
3. март
1741
Гроф Андреј Остерман
(1686–1747)
(други пут)
3. март
1741
25. новембар
1741
Министри Конференције при Височајшем двору (1756–1762)
Степан Апраксин
(1702–1758)
14. март/small>
1756
1. октобар
1757
Јелисавета I Петровна

(1741–1762)
Петар III Фјодорович

(1762)
Гроф Михаил Рјумин
(1688–1760)
14. март
1756
2. октобар
1757
Кнез Михаил Голицин
(1684–1764)
14. март
1756
17. децембар
1757
Гроф Алексеј Рјумин
(1693–1768)
14. март
1756
14. фебруар
1758
Гроф Александар Бутурлин
(1694–1767)
14. март
1756
17. октобар
1760
Гроф Петар Шувалов
(1711–1762)
14. март
1756
4. јанаур
1762
Гроф Михаил Воронцов
(1714–1767)
14. март
1756
20. јануар
1762
Кнез Никита Трубецкој
(1699–1767)
14. март
1756
20. јанаур
1762
Александар Шувалов
(1710–1771)
14. март
1756
20. јануар
1762
Велики војвода Петар III Фјодорович
(након Императора Петра III Фјодоровича)
(1728–1762)
14. март
1756
28. јануар
1762
Кнез Јаков Шаковски
(1705–1777)
16. септембар
1760
25. децембар
1761
Иван Непљујев
(1693–1773)
16. септембар
1760
20. јанаур
1762
Гроф Роман Воронцов
(1707–1783)
28. децембар
1761
20. јануар
1762
Чланови царског већа Руске Империје (1762)
Кнез Џорџ Лудвиг
(1719–1763)
28. јануар
1762
28. јун
1762
Петар III Фјодорович

(1762)
Гроф Петар Август
(1696–1775)
28. јанаур
1762
28. јун
1762
Гроф Кристофор Миних
(1683–1767)
28. јануар
1762
28. јун
1762
Кнез Никита Трубецкој
(1699–1767)
28. јануар
1762
28. јун
1762
Гроф Михаил Воронцов
(1714–1767)
28. јануар
1762
28. јун
1762
Никита Вилбуа
(1713–1788)
28. јануар
1762
28. јун
1762
Кнез Михаил Волконски
(1713–1788)
28. јануар
1762
28. јун
1762
Алексеј Мелгунов
(1722–1788)
28. јануар
1762
28. јун
1762
Шефови Савета при Височајшем двору (1768–1801)
Степан Стрелаков
(1728–1805)
17. новембар
1768
1776 Катарина Велика

(1762–1796)
Павле I Петрович

(1796–1801)
Гроф Александар Самојлов
(1744–1814)
1776 1787
Иван Ведемејер
(1752–1820)
1787 18. новембар
1796
Гавриил Державин
(1743–1816)
18. новембар
1796
22. новембар
1796
Иван Ведемејер
(1752–1820)
(други пут)
18. новембар
1796
26. март
1801
Председници Комитета министара Руске Империје (1810–1903)
Гроф Николај Румјанцев[а]
(1754–1826)
1810 1812 Александар I Павлович

(1801–1825)
Гроф и кнез Николај Салтиков
(1736–1816)
29. март
1812[7]
9. септембар
1812 (спорно)[б]
16. мај
1816
Гроф Сергеј Вјазмитинов (спорно)[в]
(1744–1819)
9. септембар
1812
15. октобар
1816
Кнез Петар Лопухин
(1753–1827)
25. мај
1816[8]
6. април
1827
Кнез Виктор Кочубеј
(1768–1834)
29. април
1827[9]
3. јун
1834
Николај I Павлович

(1825–1855)
Гроф Николај Новосиљцев
(1761–1838)
11. јул
1834[10]
8. април
1838
Кнез Иларион Васиљчиков
(1776–1847)
9. април
1838[11]
21. фебруар
1847
Гроф Василиј Левашов
(1783–1848)
31. децембар
1847[12]
23. септембар
1848
Кнез Александар Иванович Чернишов
(1785–1857)
1. децембар
1848[13]
5. април
1856[13]
Кнез Алексеј Орлов
(1787–1862)
Мај
1857[14]
Јануар
1861[15]
Александар II Николајевич

(1855–1881)
Гроф Дмитриј Блудов
(1785–1864)
12. новембар
1861
19. фебруар
1864
Кнез Павел Гагарин
(1789–1872)
24. фебруар
1864[16]
21. фебруар
1872
Гроф Павел Игнатјев
(1797–1879)
21. фебруар
1872[17]
20. децембар
1879[17]
Гроф Петар Валујев
(1815–1890)
25. децембар
1879[18]
4. октобар
1881[18]
Гроф Михаил Рејтерн
(1820–1890)
4. октобар
1881[19]
30. децембар
1886[19]
Александар III Александрович

(1881–1894)
Николај Бунџ
(1823–1895)
1. јануар
1887[20]
3. јун
1895[20]
Иван Дурново
(1834–1903)
15. октобар
1895[21]
29. мај
1903
Николај II Александрович

(1894–1917)
Сергеј Вите
(1849–1915)
16. август
1903[22]
6. новембар
1905[22]

Руска Империја (1905–1917)[уреди | уреди извор]

Први премијер Русије током овог периода био је Сергеј Вите, који је на ову функцију дошао 6. новембра 1905. године[23]

Фотографија Име
(Рођење-Смрт)
Мандат Политичка партија Законодавство
(Избори)
Император
1 Гроф
Сергеј Вите
(1849–1915)
6. новембар 1905 5. мај 1906 Независни Није било избора Николај II Александрович

(1894–1917)
2 Иван Горемикин
(1839–1917)
1 5. мај 1906 21. јул 1906 Независни I
(Извори 1906)
3 Петар Столипин
(1862–1911)
21. јул 1906 18. септембар 1911
(Преминуо током дужности)
Независни II
(Избори 1907)
III
(Избори 1907)
4 Гроф
Владимир Коковцов
(1853–1943)
22. септембар 1911 12. фебруар 1914 Независни
IV
(Избори 1912)
(2) Иван Горемикин
(1839–1917)
2 12. фебруар 1914 2. фебруар 1916 Независни
5 Барон
Борис Штурмер
(1848–1917)
2. фебруар 1916 23. новембар 1916 Независни
6 Александар Трепов
(1862-1928)
23. новембар 1916 20. јануар 1917 Независни
7 Кнез
Николај Голицин
(1850-1925)
20. јануар 1917 12. март 1917 Независни

Привремена влада/Руска република (1917)[уреди | уреди извор]

После наводне абдикације Николаја II Александровича са престола у корист његовог брата Михаила Александровича, Михаел је такође одбио ту функцију. Пре сазивања Уставне скупштине. 14. септембра 1917. године, Русија је проглашена републиком. У овом периоду формирана је привремена влада, а премијер је био шеф државе.

Фотографија Име
(Рођење-Смрт)
Мандат Политичка партија

Георгиј Лавов
(1861–1925)
15. март 1917 20. јул 1917 Уставотворно-демократска партија
Александар Керенски
(1881–1970)
1 21. јул 1917 14. септембар 1917 Социјалистичка револуционарна партија
2 14. септембар 1917 7. новембар 1917

Бели покрет (1918–1924)[уреди | уреди извор]

Лидери Белог покрета током Руског грађанског рата били су де факто премијери у егзилу

Фотографија Име
(Рођење–Смрт)
Мандат Политичка партија Поглавар државе
Владимир Вољски
(1877–1937)
8. јун 1918 23. септембар 1918 Социјалистичка револуционарна партија Владимир Вољски

(1918)
Николај Авксентијев
(1878–1943)
23. септембар 1918 18. новембар 1918 Социјалистичка револуционарна партија Николај Авксентијев

(1918)
Петар Вологодски
(1863–1925)
18. новембар 1918 22. новембар 1919 Социјалистичка револуционарна партија Александар Колчак

(1918 — 1920)
Виктор Пепељајев
(1885-1920)
22. новембар 1919 4. јануар 1920 Уставотворно-демократска партија
Александар Кривошеин
(1857-1921)
11. април 1920 11. новембар 1920 Независни Петар Врангел

(1920 — 1924)
Петар Врангел
(1878-1928)
5. април 1921 20. септембар 1922 Независни

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (1917–1991)[уреди | уреди извор]

Списак премијера Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике

Фотографија Име
(Рођење-Смрт)
Мандат Политичка партија Законодавство
(Избори)
Поглавар државе
Владимир Лењин
(1870–1924)
8. новембар 1917 21. јануар 1924
(Преминуо током дужности)
Комунистичка партија Совјетског Савеза Централно-руски извршни комитет Лав Камењев

(1917)
Јаков Свердлов

(1917 — 1919)
Михаил Владимирски

(1919)
Михаил Калињин

(1919 — 1938)
Алексеј Риков
(1881–1938)
2. фебаруар 1924 18. мај 1929 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Сергеј Сирцов
(1883–1937)
18. мај 1929 3. новембар 1930 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Данил Сулимов
(1890–1937)
3. новембар 1930 27. јул 1937 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Николај Булгањин
(1895–1975)
1 27. јул 1937 1938 Комунистичка партија Совјетског Савеза
2 1938 17. септембар 1938 I
(Избори 1938)
Алексеј Бадајев

(1938 — 1944)
Василиј Вахрушев
(1902–1947)
29. јул 1939 2. јун 1940 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Иван Хохлов
(1895–1973)
2. јун 1940 5. мај 1942 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Алексеј Косигин
(1904–1980)
2. мај 1943 23. март 1946 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Николај Шверник

(1944 — 1946)
Михаил Родионов
(1907–1950)
1 23. март 1946 1947 Комунистичка партија Совјетског Савеза
2 1947 9. март 1949 II
(Избори 1947)
Иван Власов

(1946 — 1950)
Борис Черноусов
(1908–1978)
1 9. март 1949 1951 Комунистичка партија Совјетског Савеза
2 1951 20. октобар 1952 III
(Избори 1951)
Михаил Тарасов

(1950 — 1959)
Александар Пузанов
(1906–1998)
1 20. октобар 1952 1955 Комунистичка партија Совјетског Савеза
2 1955 24. јануар 1956 IV
(Избори 1955)
Михаил Јаснов
(1906–1991)
24. јануар 1956 19. децембар 1957 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Фрол Козлов
(1908–1965)
19. децембар 1957 31. март 1958 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Димитри Пољански
(1917–2001)
1 31. март 1958 1959 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Николај Игнатов

(1959)
2 1959 23. новембар 1962 V
(Избори 1959)
Николај Органов

(1959 – 1962)
Генади Воронов
(1910–1994)
1 23. новембар 1962 1963 Комунистичка партија Совјетског Савеза
Николај Игнатов

(1962 – 1966)
2 1963 1967 VI
(Избори 1963)
Михаил Јаснов

(1966 – 1985)
3 1967 23. јул 1971 VII
(Избори 1967)
Витали Воротников
(1926–2012)
1 24. јун 1983 1985 Комунистичка партија Совјетског Савеза
2 1985 3. октобар 1988 XI
(Избори 1985)
Владимир Орлов

(1985 – 1988)
Александар Власов
(1932–2002)
3. октобар 1988 15. јун 1990 Комунистичка партија Совјетског Савеза Витали Ворников

(1988 – 1990)
Борис Јељцин

(1990 – 1991)
Иван Силајев
(1930–)
1 15. јун 1990 11. јул 1991 Комунистичка партија Совјетског Савеза XII
(Избори 1990)
2 12. јул 1991 26. септембар 1991
Борис Јељцин
(1931–2007)
6. новембар 1991 25. децембар 1991 Независни

Руска федерација (од 1991)[уреди | уреди извор]

Руководиоци Владе Русије после распада Совјетског Савеза. Први шеф владе пост-совјетске Русије био је Виктор Черномирдин.

Фотографија Име
(Рођење-Смрт)
Мандат Политичка партија Законодавство
(Избори)
Председник Руске Федерације
Борис Јељцин
(1931–2007)
25. децембар 1991 15. јун 1992 Независни XI
(Избори 1990)
Борис Јељцин

(1991–1999)
Виктор Черномирдин
(1938–2010)
1 14. децембар 1992 9. август 1996 Наш дом — Русија
I
(Избори 1993)
II
(Избори 1995)
2 10. август 1996 23. март 1998
Сергеј Киријенко
(1962–)
24. април 1998 23. август 1998 Независни
Јевгениј Примаков
(1929–2015)
11. септембар 1998 12. мај 1999 Очевина–сверуска
Сергеј Степашин
(1952–)
19. мај 1999 9. август 1999 Независни
Владимир Путин
(1952–)
1 16. август 1999 7. мај 2000 Јединство
III
(Избори 1999)
Михаил Касјанов
(1957–)
17. мај 2000 24. фебруар 2004 Независни Владимир Путин

(2000–2008)
IV
(Избори 2003)
Михаил Фратков
(1950–)
1 5. март 2004 7. мај 2004 Независни
2 12. мај 2004 14. септембар 2007
Виктор Зупков
(1941–)
14. септембар 2007 7. мај 2008 Јединствена Русија
V
(Избори 2007)
Владимир Путин
(1952–)
2 8. мај 2008 7. мај 2012 Јединствена Русија Дмитриј Медведев

(2008–2012)
VI
(Избори 2011)
Дмитриј Медведев
(1965–)
8. мај 2012 16. јануар 2020 Јединствена Русија Владимир Путин

(2012–)
VII
(Избори 2016)
Михаил Мишустин
(1966–)
16. јануар 2020 Независни

Званични вршиоци дужности премијера[уреди | уреди извор]

Живи премијери Русије[уреди | уреди извор]

Име Мандат Датум рођења
Иван Силајев 1990–1991 (1930-10-21)21. октобар 1930.(93 год.)
Сергеј Киријенко 1998 (1962-07-26)26. јул 1962.(61 год.)
Сергеј Степашин 1999 (1952-03-02)2. март 1952.(72 год.)
Владимир Путин 1999–2000, 2008–2012 (1952-10-07)7. октобар 1952.(71 год.)
Михаил Касјанов 2000–2004 (1957-12-08)8. децембар 1957.(66 год.)
Михаил Фрадков 2004–2007 (1950-09-01)1. септембар 1950.(73 год.)
Виктор Зупков 2007–2008 (1941-09-15)15. септембар 1941.(82 год.)
Дмитриј Медведев 2012–2020 (1965-09-14)14. септембар 1965.(58 год.)

График[уреди | уреди извор]

Михаил МишустинДмитриј МедведевВладимир ПутинВиктор ЗупковМихаил ФратковВиктор ХристенкоМихаил КасјановВладимир ПутинСергеј СтепашинЈевгени ПримаковСергеј КиријенкоВиктор ЧерномирдинЈегор ГајдарБорис ЈељцинОлег ЛобовИван СилајевАлександар ВласовВитали ВоротниковМихаил СоломенцевГенади ВороновДмитри ПољанскиФрол КозловМихаил ЈасновAlexander PuzanovBoris ChernousovМихаил РидновАлексеј КосигинКонстантин ПамфиловИван КохоловВасилиј ВакрушевНиколај БухаринДанил СулимовСергеј СирцовАлексеј РиковВладимир ЛењинАлександар КеренскиГеоргиј ЛавовНиколај ГолицинAlexander Fyodorovich TrepovБорис ШтурмерИван ГоремкинВладимир КоковцовПетар СтолипинИван ГоремикинСергеј ВитеИван ДурновоНиколај БунгеМихаил РејтернПетар ВалујевПавел ИгнатевПавел ГагаринДмитриј БлудовАлексеј ОрловАлександар ЧернишовВасилиј ЛевашовЛарион ВасилчиковНиколај НовосилцевВиктор КочубиПетар ЛопухинНиколај СалтиковНиколај РуманцевГаврил ДержавинИван ВејдемејерАлександар СамоиловАлексеј МелгуновМихаил ВолконскиАлександар ВилбуаПетар АвгустЏорџ ЛудвигРоман ВорноцовИван НепљујевЈакоб ШаковскиПетар III ФјодоровичАлександар ШуваловНикита ТрубецкојМихаил ВорноцовПетар ШуваловАлександар БутурлинАлексеј РуминМихаил ГолицинМихаил РуминСтепан АпраксинБукард МинихМихаил ГолицинВасилиј ДологоруковВасилиј ДологруковАлексеј ДолгоруковЧарлс ФредерикПетар ТолстојДмитриј ГолицинАндреј ОстерманГаврил ГоловкинФјодор АпкрасинАлександар Меншиков (1673—1729)

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Незванични председавајући Комитета министара од 8. септембра 1802. до 1809. био је Александар Романович Воронтсов
  2. ^ Извори на којима се Вазмитинов наводи као наследник Салтикова наводи датум 9. септембр 1812; други извори тврде да је Салтиков био на положају до смрти
  3. ^ Неки извори (као што је "Велика совјетска енциклопедија") истичу да је Вазмитинов био министар комитета, док други (као што је енциклопедија "Историја очинства") га уопште не помињу и уместо тога наводе Лопухина као наследника Салтикова

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „КОМИТЕ́Т МИНИ́СТРОВ, Всемирная история”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018. 
  2. ^ Diamond, Larry (01. 01. 2015). „Facing Up to the Democratic Recession”. Journal of Democracy. 26 (1): 141—155. ISSN 1086-3214. doi:10.1353/jod.2015.0009. 
  3. ^ „Ministers’ Council established in Russia”. Presidential Library Named After Boris Yeltsin. Приступљено 10. 8. 2014. 
  4. ^ „Mikhail Mishustin - The Russian Government”. Government of the Russian Federation. Приступљено 16. 01. 2020. 
  5. ^ „7 царских председателей Совета министров”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2018. г. Приступљено 07. 04. 2018. 
  6. ^ Верховный тайный совет 8. 2. (1726). стр. 131.
  7. ^ Салтыков, князь Николай Иванович [Prince Nikolay Ivanovich Saltykov] (на језику: руски). Приступљено 07. 04. 2014. 
  8. ^ Неизвестная Фемида : документы, события, люди [The Unknown Themis: Documents, Events, People] (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. 2003. стр. 93. ISBN 978-5-224-04224-1. 
  9. ^ Кочубей, князь Виктор Павлович [Prince Viktor Pavlovich Kochubey] (на језику: руски). Приступљено 08. 04. 2014. 
  10. ^ B. V. Ananych, ур. (2008). Управленческая элита Российской империи: история министерств, 1802–1917 [Ruling Elite of the Russian Empire: History of Ministries, 1802–1917] (на језику: руски). "Лики России". 
  11. ^ Васильчиков Илларион Васильевич — Биографический указатель [Illarion Vasilyevich Vasilchikov – Biography] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014. 
  12. ^ Balyazin, Vladimir Nikolayevich; Balyazin, Voldemar Nikolayevich (2008). Царский декамерон: От Николая I до Николая II. Исторические книги В.Н. Балязина (Historical Books by V. N. Balyazin) (на језику: руски). 2. ОЛМА Медиа Групп. стр. 49. ISBN 978-5-373-01976-7. 
  13. ^ а б Александр Иванович Чернышев — Биографический указатель [Aleksandr Ivanovich Chernyshov] (на језику: руски). Приступљено 05. 04. 2014. 
  14. ^ Землевладельцы Панинского района. Князь Орлов Алексей Фёдорович [Landowners of the Panin Rayon. Prince Alexey Fyodorovich Orlov] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  15. ^ Орлов князь Алексей Федорович [Prince Aleksey Fyodorovich Orlov] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 04. 04. 2014. 
  16. ^ Павел Павлович Гагарин [Pavel Pavlovich Gagarin] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014. 
  17. ^ а б Игнатьев Павел Николаевич [Pavel Nikolayevich Ignatyev] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014. 
  18. ^ а б Валуев Петр Александрович [Pyotr Aleksandrovich Valuyev] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014. 
  19. ^ а б Рейтерн Михаил Христофорович [Mikhail Khristoforovich Reytern] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 06. 04. 2014. 
  20. ^ а б Бунге Николай Христианович [Nikolay Khristianovich Bunge] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014. 
  21. ^ Дурново Иван Николаевич [Ivan Nikolayevich Durnovo] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014. 
  22. ^ а б „Витте Сергей Юлиевич (sic!)” [Sergey Yuliyevich (sic!) Witte] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014. 
  23. ^ Преобразован Совет министров Российской империи

Литература[уреди | уреди извор]

  • Balyazin, Vladimir Nikolayevich; Balyazin, Voldemar Nikolayevich (2008). Царский декамерон: От Николая I до Николая II. Исторические книги В.Н. Балязина (Historical Books by V. N. Balyazin) (на језику: руски). 2. ОЛМА Медиа Групп. стр. 49. ISBN 978-5-373-01976-7. 
  • B. V. Ananych, ур. (2008). Управленческая элита Российской империи: история министерств, 1802–1917 [Ruling Elite of the Russian Empire: History of Ministries, 1802–1917] (на језику: руски). "Лики России". 
  • Неизвестная Фемида : документы, события, люди [The Unknown Themis: Documents, Events, People] (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. 2003. стр. 93. ISBN 978-5-224-04224-1. 
  • S. M. Seredonin, ур. (1902). Т. 1 : Комитет министров в царствование императора Александра Первого (1802 г. сентября 8 – 1825 г. ноября 19). – 1902. [Vol. 1: Committee of Ministers During the Reign of Emperor Aleksandr the First (8 September 1802 – 19 November 1825). – 1902] (на језику: руски). 1. Government Public Historical Library of Russia. 
  • B. Yu. Ivanov; B. M. Karev; E. I. Kuksina; A. S. Oreshnikov; O. V. Sukhareva, ур. (1999). История отечества [History of the Fatherland] (на језику: руски). Moscow: Большая Российская энциклопедия (Large Russian Encyclopedia). стр. 554—576. 
  • K. K. Arsenyev, ур. (1911—1916). Новый энциклопедический словарь [New Encyclopedic Dictionary] (на језику: руски). 1—29. Saint Petersburg: F. A. Brockhaus and I. A. Efron. 
  • Alexander Alexandrovich Polovtsov, ed. (1896–1918). Русский биографический словарь (Russian Biographical Dictionary) (in Russian). Saint Petersburg: Russian Imperatorial Historical Society of Saint Petersburg
  • Бельдова М.В. Комитет министров // Государственность России (конец XV века — февраль 1917 года): Словарь-справочник. — М.: Наука, — Т. 2. — С. 347-352. 1999. ISBN 978-5-02-008699-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]