Џејмс Клерк Максвел
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
| Џејмс Клерк Максвел | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 13. јун 1831. |
| Место рођења: | Единбург (Уједињено Краљевство) |
| Датум смрти: | 5. новембар 1879. |
| Место смрти: | Кембриџ (Уједињено Краљевство) |
Џејмс Клерк Максвел (енгл. James Clerk Maxwell; Единбург, 13. јун 1831 — Кембриџ, 5. новембар 1879), био је шкотски физичар и математичар. Максвел је, истражујући везу између електрицитета и магнетизма, према Фарадејевој идеји, закључио да су истог феномена, таласне природе, чија је брзина равна брзини светлости (3.0 × 108 m/s) и да је видљива светлост електромагнетне природне радијације. Такође је тврдио да су инфрацрвена и ултраљубичаста светлост међусобно исте природе. Ову тврдњу Максвела потврдио је убрзо, 1888, Хајнрих Рудолф Херц.
Максвел је 1864. публиковао динамичку теорију електричног поља, којом је понуђено математичко објашњење електромагнетизма, данас познате као Максвелове једначине. Он се, такође, бавио истраживањима термодинамике кретања молекула гасова, из чега је произашао закон дистрибуције по Максвел-Болцману, који објашњава настанак топлоте услед кретања молекула. Максвел је, поред тога, 1861. произвео прву колор фотографију. И у доменима астрономије утврдио је да су сатурнови прстенови састављени од безброј малих тела, која складно, у правилном међусобном распореду, ротирају око Сатурна. Максвел је 1871. основао Кевендишеву лабораторију на Универзитету Кембриџ, где је служио као истакнути професор физике. Рано је добио рак и умро у 48. години живота. У научном свету Максвел је признат као најбољи физичар после Њутна.
Садржај |
[уреди] Биографија
Био је потомак старог племићког порекла. Већ у четрнаестој години је публиковао свој први научни рад. Као шеснаестогодишњак је почео да студира на универзитету у Единбургу а после једне године је прешао на Кембриџ У години 1856. био је позван за професора на универзитету у Абердену. Од 1860 — 1865. био је професор на краљевском колеџу у Лондону. После тога је отишао на село где се посветио раду на математици у разради Фарадејевих опажања.
Утврдио је ексистенцију електромагнетних таласа као и то да је светло такође електромагнетни талас. 1886. године је усавршио кинетичку теорију плинова коју је створио Рудолф Клаус.
Као први је објаснио зашто месец не може да има властиту атмосферу.
Положио је основе физикалне теорије фотографије у боји и показао адитивне принципе мешања боја. Практично се ова теорија није могла употребити јер је била сувише компликована.
У години 1871. се дао наговорити да постане председник новоосноване експерименталне лабораторије у Кембриџу. Ту се радило о тзв. Кавендишовој лабораторији где је радио и подушавао све до своје смрти у веку од 48. године на болест од рака.
[уреди] Физика
[уреди] Анализа боја
[уреди] Кинетичка теорија
[уреди] Електромагнетизам
 |
За више информација погледајте чланак Максвелове једначине |
Најзначајнији Максвелов рад је у области електрицитита. Његов најважнији допринос је проширење и математичка формулација ранијих радова о електрицитету и магнетизму Мајкла Фарадеја, Андре-Марија Ампера и других у повезани сет диференцијалних једначина. Ове једначине, познате и као Максвелове једначине су први пут показане Краљевском друштву 1864. и описују понашање и везе електричног и магнетног поља, као и њихову интеракцију са материјом.
Максвел једначине су предвиделе постојање таласа од осцилујућих електричних и магнетних поља које путују кроз празан простор брзином која се може добити из простих електричних експеримената; користећи податке доступне у то време, Максвел је добио брзину од 310,740,000 m/s.
Показало се да је Максвел био у праву и његова квантитивна веза између светлости и електромагнетизма се сматра једним од највећих тријумфа физике 19. века.
[уреди] Спољашње везе
- Works by James Clerk Maxwell at the Internet Archive
- Genealogy and Coat of Arms of James Clerk Maxwell (1831–1879) – Numericana
- Campbell, Lewis, "The Life of James Clerk Maxwell". 1882. [Digital Preservation]
- Maxwell's Legacy, James C. Rautio (2005)
- The James Clerk Maxwell Foundation Including a virtual tour of the museum.
- Maxwell Year 2006 Events planned to mark 175th anniversary of Clerk Maxwell's birth.
- James Clerk Maxwell Centre, Edinburgh Academy Opened in Maxwell's 175th anniversary year.
- BBC Radio 4 In Our Time – JAMES CLERK MAXWELL – streaming audio
- James Clerk Maxwell on ScotlandsPeople website – Maxwell's last will and testament
- О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд "Џејмс Клерк Максвел - биографија". Архива историје математике Мектјутор. ((en))
