Џејмс Клерк Максвел
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
Џејмс Клерк Максвел (енгл. James Clerk Maxwell) (Единбург, 13. јун 1831 — Кембриџ, 5. новембар 1879), био је шкотски физичар и математичар. Максвел је, истражујући везу између електрицитета и магнетизма, према Фарадејевој идеји, закључио да су истог феномена, таласне природе, чија је брзина равна брзини светлости (3.0 × 108 m/s) и да је видљива светлост електромагнетне природне радијације. Такође је тврдио да су инфрацрвена и ултраљубичаста светлост међусобно исте природе. Ову тврдњу Максвела потврдио је убрзо, 1888, Хајнрих Рудолф Херц.
Максвел је 1864. публиковао динамичку теорију електричног поља, којом је понуђено математичко објашњење електромагнетизма, данас познате као Максвелове једначине. Он се, такође, бавио истраживањима термодинамике кретања молекула гасова, из чега је произашао закон дистрибуције по Максвел-Болцману, који објашњава настанак топлоте услед кретања молекула. Максвел је, поред тога, 1861. произвео прву колор фотографију. И у доменима астрономије утврдио је да су сатурнови прстенови састављени од безброј малих тела, која складно, у правилном међусобном распореду, ротирају око Сатурна. Максвел је 1871. основао Кевендишеву лабораторију на Универзитету Кембриџ, где је служио као истакнути професор физике. Рано је добио рак и умро у 48. години живота. У научном свету Максвел је признат као најбољи физичар после Њутна.
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Физика
[уреди] Анализа боја
[уреди] Кинетичка теорија
[уреди] Електромагнетизам
 |
За више информација погледајте Максвелове једначине |
Најзначајнији Максвелов рад је у области електрицитита. Његов најважнији допринос је проширење и математичка формулација ранијих радова о електрицитету и магнетизму Мајкла Фарадеја, Андре-Марија Ампера и других у повезани сет диференцијалних једначина. Ове једначине, познате и као Максвелове једначине су први пут показане Краљевском друштву 1864. и описују понашање и везе електричног и магнетног поља, као и њихову интеракцију са материјом.
Максвел једначине су предвиделе постојање таласа од осцилујућих електричних и магнетних поља које путују кроз празан простор брзином која се може добити из простих електричних експеримената; користећи податке доступне у то време, Максвел је добио брзину од 310,740,000 m/s.
Показало се да је Максвел био у праву и његова квантитивна веза између светлости и електромагнетизма се сматра једним од највећих тријумфа физике 19. века.
