Стон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стон

Стон
Стон

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Дубровачко-неретванска
Општина Стон
Становништво
Становништво (2011) 549
Положај
Координате 42°50′19″N 17°41′47″E / 42.83866849986631, 17.69632345552538
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 8 m
Стон на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Стон
Стон на мапи Хрватске
Стон на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
{{{alt}}}
Стон
Стон на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број 20230 Стон
Позивни број +385 20


Координате: 42° 50′ 19" СГШ, 17° 41′ 47" ИГД

Стонска тврђава
Стон, улаз у градске зидине

Стон је насељено место и седиште општине у Дубровачко-неретванској жупанији, Република Хрватска.

Географски положај[уреди]

Налази се на самом југу Далмације, недалеко од границе са Босном и Херцеговином. Сам градић је смештен на обали Стонског залива односно на јужној страни Стонске превлаке која спаја полуострво Пељешац са копном.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Дубровник.

У античко доба овај крај настањивали су Илири и Грци, а од 167.г. пре Христа започиње време владавине Римљана.

У 2.веку на једној римској мапи набројана су сва важнија стратешка места и путеви старог века, а ту се спомиње име места Пердуа или Стамнес, које се налазило на јужним и западним обронцима брега св. Михајла.

Далеке 877. године спомиње се стонска бискупија, тако да се претпоставља да је бискупија у Стону најстарија бискупија на источном Јадрану. Стон постаје центар владара Захумља.д 1102.г. Захумље је под врховном влашћу Дукље и Византије, а бискуп постаје суфраган Дубровачког бискупа.

У периоду владавине Краљ Михаило подигнута је црквица Св. Михаила, дело ране-равенске романике. У доба кнеза Мирослава, Немањиног брата протеран је бискуп из Стона, тако да су до краја 14.века Стоњани били већином православни. Стари Стон налазио се на брду Горици где је било изобиље свеже воде, млинови, плодна земља, и драгоцена солила. Године 1219. Св. Сава оснива у Богородичином манастиру у Лужинама седиште Хумске епископије. Било је девет српских епископа који су столовали у Стону; Иларије, Методије, Теодосије, Никола, Сава, Јевстратије, Јован, Данило и Стефан. У времену до 1333.г. Стон је са околином бројао десет цркви;Светог Михаила, Св. Николе, Св. Ивана, Св. Марије Мандаљене, Св. Богородице у Лужинама, Св. Мартина, Св. Ђурађа, Св. Кузме и Дамјана, Св. Стефана и Св. Срђа. Катедрална Стонска црква била је Св. Марија Мандаљена на врху брда Горице, која је била највећих димензија од свих стонских цркви. Српски владари били су, насупрот Дубровачкој републици која је била изразито верски нетолерантна, благонаклони и према католичким црквама, на овим просторима тако су обилато даривали манастир Св. Марије на Мљету.

После рата бана Младана и краља Милутина Стоном и Ратом влада, српска властеоска породица Бранивојевића, која успева да услед слабљења власти у Србији и пропасти бана Младена са центром у Стону окупи Хумске земље. Услед јачања Босне и њене тежње ка мору долази до савеза са Дубровником. Бранивојевићи су 1326, г искорењени, Босна узима Хум, а Дубровник заузима Стонски Рт.

Средином XIV века га је, са околином, откупила Дубровачка република од краља Србије Душана (краљ 13311346, цар 13461355) и бана Босне Стефана II (13221353), након чега га опасује када је преко превлаке подигла Стонски бедем са две тврђаве: Подвизд и Велики Каштио. На другој страни превлаке Дубровчани оснивају луку и насеље Мали Стон (1934. год.) које утврђују зидом и тврђавом Коруном, а преко превлаке дижу дуги одбрамбени зид који спаја Мали Стон са Стоном (Велики Стон). Највећу важност за Дубровачку републику имале су стонске солане на југоисточној страни Стонског поља. Приходом од соли Дубровчани су могли да подмире годишњи данак Турској.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Стон је имала 2.407 становника, од чега у самом Стону 549.

Општина Стон[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
3.593 3.548 3.589 3.842 4.332 4.288 4.060 4.045 3.954 3.972 3.715 3.283 2.819 2.802 2.605 2.407

Напомена: Настала из старе општине Дубровник. У 1981. смањена издвајањем дела у општину Дубровачко приморје.

Стон (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
428 648 378 472 503 485 420 470 357 469 562 430 543 581 528 549

Напомена: У 1869. садржи податке за насеље Мали Стон.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Стон је имало 581 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
558 96,04%
Југословени
  
6 1,03%
Срби
  
4 0,68%
Муслимани
  
2 0,34%
Албанци
  
1 0,17%
Немци
  
1 0,17%
Словенци
  
1 0,17%
неопредељени
  
1 0,17%
регион. опр.
  
4 0,68%
непознато
  
3 0,51%
укупно: 581

Привреда[уреди]

Као и у прошлости и данас највећу важност за Стон имају солане. Солила имају површину од 429.860 m². Ту постоји винарија и фабрика пластичних маса. У Малостонском каналу, у ували Бистрина се налази узгајалиште каменица (острига), дагњи, прстаца и других шкољки.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]