Стон

Стон
Стон
Основни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Општина	Стон
Становништво
Становништво (2011)	2.605
Положај
Координате	42°50′19″N 17°41′47″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина	8 m
Стон Стон на мапи Хрватске
Стон Стон на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број	20230 Стон
Позивни број	+385 20

Стон је градић са луком и средиште општине која административно припада Дубровачко-неретванској жупанији, Хрватска. До нове територијалне организације у Хрватској подручје Стона се налазило у саставу бивше велике општине Дубровник.

Географски положај

Налази се на самом југу Далмације, недалеко од границе са Босном и Херцеговином. Сам градић је смештен на обали Стонског залива односно на јужној страни Стонске превлаке која спаја полуострво Пељешац са копном.

Историја

Стонска тврђава

У античко доба овај крај настањивали су Илири и Грци, а од 167.г. пре Христа започиње време владавине Римљана.

У 2.веку на једној римској мапи набројена су сва важнија стратешка места и путеви старог века, а ту се спомиње име места Пердуа или Стамнес, које се налазило на јужним и западним обронцима брега св. Михајла.

Далеке 877. године спомиње се стонска бискупија, тако да се претпоставља да је бискупија у Стону најстарија бискупија на источном Јадрану. Стон постаје центар владара Захумља.д 1102.г. Захумље је под врховном влашћу Дукље и Византије, а бискуп постаје суфраган Дубровачког бискупа.

У периоду владавине Краљ Михаило подигнута је црквица Св.Михаила,дело ране-равенске романике.У доба кнеза Мирослава,Немањиног брата протеран је бискуп из Стона,тако да су до краја 14.века Стоњани били већином православни. Стари Стон налазио се на брду Горици где је било изобиље свеже воде,млинови,плодна земља,и драгоцена солила. Године 1219. Св.Сава оснива у Богородичином манастиру у Лужинама седиште Хумске епископије.Било је девет српских епископа који су столовали у Стону; Иларије, Методије, Теодосије, Никола, Сава, Јевстратије, Јован, Данило и Стефан. У времену до 1333.г. Стон је са околином бројао десет цркви;Светог Михаила,Св.Николе,Св.Ивана,Св.Марије Мандаљене,Св.Богородице у Лужинама,Св.Мартина,Св. Ђурађа,Св.Кузме и Дамјана,Св.Стефана и Св.Срђа. Катедрална Стонска црква била је Св.Марија Мандаљена на врху брда Горице, која је била највећих димензија од свих стонских цркви. Српски владари били су, насупрот Дубровачкој Републици која је била изразито верски нетолерантна, благонаклони и према католичким црквама, на овим просторима тако су обилато даривали манастир Св.Марије на Мљету.

После рата бана Младана и краља Милутина Стоном и Ратом влада,српска властеоска породица Бранивојевића,која успева да услед слабљења власти у Србији и пропасти бана Младена са центром у Стону окупи Хумске земље.Услед јачања Босне и њене тежње ка мору долази до савеза са Дубровником.Бранивојевићи су 1326,г искорењени,Босна узима Хум,а Дубровник заузима Стонски Рт.

Средином XIV века га је, са околином, откупила Дубровачка република од краља Србије Душана (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) и бана Босне Стефана II (1322—1353), након чега га опасује када је преко превлаке подигла Стонски бедем са две тврђаве: Подвизд и Велики Каштио. На другој страни превлаке Дубровчани оснивају луку и насеље Мали Стон (1934. год.) које утврђују зидом и тврђавом Коруном, а преко превлаке дижу дуги одбрамбени зид који спаја Мали Стон са Стоном (Велики Стон). Највећу важност за Дубровачку републику имале су стонске солане на југоисточној страни Стонског поља. Приходом од соли Дубровчани су могли да подмире годишњи данак Турској.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Дубровника

По попису из 2001. године, општина Стон је имала 2.605 становника, од чега је у самом Стону живело 528 становника.

Стон (насељено место)

Националност	1991.	1981.	1971.
Хрвати	558 (96,04%)	484 (89,13%)	428 (99,53%)
Срби	4 (0,68%)	11 (2,02%)	0
Југословени	6 (1,03%)	40 (7,36%)	0
остали и непознато	13 (2,23%)	8 (1,47%)	2 (0,46%)
Укупно	581	543	430

Привреда

Као и у прошлости и данас највећу важност за Стон имају солане. Солила имају површину од 429.860 m². Ту постоји винарија и фабрика пластичних маса. У Малостонском каналу, у ували Бистрина се налази узгајалиште каменица (острига), дагњи, прстаца и других шкољки.

Култура и образовање

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Види још

• Стонски бедем
• Пељешац (Стонски рат)
• Солана у Стону

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Стон