Сутјеска (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сутјеска

Румунска православна црква
Румунска православна црква
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво (2011) 1737
Густина становништва 37 ст/km²
Положај
Координате 45°23′02″N 20°41′34″E / 45.383833, 20.692666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 536 m
Површина 47,5 km²
Сутјеска на мапи Србије
{{{alt}}}
Сутјеска
Сутјеска на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23244
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 23′ 02" СГШ, 20° 41′ 34" ИГД

Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Сутјеска (вишезначна одредница).

Сутјеска (рум. Sărcia, мађ. Szárcsa) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 1737 становника (према попису из 1991. било је 1976 становника).

Садржај

Историја [уреди]

Током историје Сутјеска мења своје име неколико пута назив:

Године 1333. помиње се сарчанска парохија у тамишком комитату. Зорука (Zoruka) или Стара Сарча лежала је југоисточно од Шурјана, где и данас један брежуљак и једну пустару називају именом Стара Сарча.

Сарча је припојена Великобечкеречком диштрикту 1716. године. Сарча 1717.год. имала је 12 домова, а 1727. само 9 домова. У Сарчу су се 1767. додине доселили Румуни, па је општина 1773.год. имала већ 73 дома. Године 1781. одкупио је Матија Шалић село од царске Коморе, али пошто није могао да удовољи својим обавезама, село буде враћено Комори . Комора 1786. год. нареди пресељавање општине на пустару Тополовац, на ком је месту и данас. Године 1800. уступила је комора, у замену за хрватска добра, ово село загребачком каптолу.

Садашња румунска црква саграђена је 1896. године.[1]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 1.606 1.388 1.329 1.367 1.339 1.350
Срба ? ? ? ? ? 3
Румуна ? ? ? ? ? 1.312
Немаца ? ? ? ? ? 23
Мађара ? ? ? ? ? 12
  • Нова Сарча, године:
  • 1801. - Немачка Сарча (мађ. Német- Szárcsrcsa)
  • 1911. – Szárcsa
  • 1912. – Сарча

Нову Сарчу 1801.године населио је загребачки каптол, Антон Мандић, на северном крају старог румунског насеља Сарче, једну нову колонију, којој је уступљено 31 сесија .

Та колонија добила је 1804. год. свештеника и једну привремену капелу, која је 27. фебруара 1805. год. Освећена. Нова Сарћа је имала 1811. год. 893 душе. Отворена је нова железничка станица 4. маја 1899. године.Године 1919.
Нова Сарча припојена је Торонталској жупанији.
[3]

  • Бројно стање становништва:
Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 1.232 1.080 1.222 1.1225 1.242 1.465
Срба ? ? ? ? ? 13
Румуна ? ? ? ? ? 44
Немаца ? ? ? ? ? 1.179
Мађара ? ? ? ? ? 208
Осталих ? ? ? ? ? 208

Демографија [уреди]

У насељу Сутјеска живи 1388 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,6 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 609 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2635 [5]
1953. 2678
1961. 2719
1971. 2421
1981. 2116
1991. 1976 1880
2002. 1800 1737
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
 1.046 60,21%
Румуни
  
 491 28,26%
Мађари
  
 58 3,33%
Југословени
  
 31 1,78%
Роми
  
 24 1,38%
Црногорци
  
 15 0,86%
Хрвати
  
 5 0,28%
Македонци
  
 4 0,23%
Словаци
  
 2 0,11%
Руси
  
 2 0,11%
Русини
  
 1 0,05%
Немци
  
 1 0,05%
Бугари
  
 1 0,05%
непознато
  
 5 0,28%


Становништво према полу и старости [7]
м ж
? 4
  
  
 6
80+ 19
  
  
 30
75-79 24
  
  
 49
70-74 52
  
  
 75
65-69 55
  
  
 56
60-64 49
  
  
 69
55-59 43
  
  
 44
50-54 54
  
  
 50
45-49 78
  
  
 53
40-44 73
  
  
 65
35-39 66
  
  
 59
30-34 49
  
  
 55
25-29 34
  
  
 44
20-24 44
  
  
 39
15-19 61
  
  
 50
10-14 61
  
  
 54
5-9 59
  
  
 52
0-4 27
  
  
 35
просек 40.6 43.7
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 584 607 686 685 713 681 609
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 132 164 110 114 58 20 8 2 1 - 2.85
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата		 Ожењен/
Удата		 Удовац/
Удовица		 Разведен/
Разведена		 Непознато
Мушки 705 210 443 34 16 2
Женски 744 138 435 155 12 4
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 386 197 19 1 55 7 9 37 15 17
Женски 287 155 3 - 29 3 5 31 6 2
Оба 673 352 22 1 84 10 14 68 21 19
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки - 1 10 10 5 - - - 3
Женски 2 1 10 14 20 5 - - 1
Оба 2 2 20 24 25 5 - - 4


Галерија [уреди]

  • Православна црква

  • Румунска православна црква

  • Место где се до 1960-их налазила католичка црква

Референце [уреди]

  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:45
  3. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  4. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:46
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  6. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе [уреди]

Flag of Serbia.svg Портал Србија
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сутјеска (Сечањ)


 п • р • у Насељена места општине Сечањ

Сечањ • Банатска Дубица • Бока • Бусење • Јарковац • Јаша Томић • Конак • Крајишник • Неузина • Сутјеска • Шурјан

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сутјеска_(Сечањ)&oldid=7143300“