Конак (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Конак.
Конак

Konak, Catholic Church.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво (2011) 996
Густина становништва 24 ст/km²
Положај
Координате 45°18′32″N 20°54′29″E / 45.309, 20.908166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 43 m
Површина 41,7 km²
Конак на мапи Србије
{{{alt}}}
Конак
Конак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23253
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 18′ 32" СГШ, 20° 54′ 29" ИГД

Конак (мађ. Kanak) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 996 становника (према попису из 1991. било је 1150 становника).

Историја[уреди]

Током историје Конак је задржао своје име:

Конак 14251464. год. постојао је Кевиском комитату, у чијој су околини имали своје поседе породице де Хајм, де Итебе и де Кегера.

После 1716. год. припадао је Конак Чаковачком диштрикту и бројао 1717. свега 17 кућа. А 1773. год. вероватно услед сеобе потиских граничара у ове крајеве, било је већ 76 кућа. Године 1758, подигнута је православна црква, а 1779. год. Конак је припојен Новопећком срезу Торонталског комитата.

Од 1787. год. воде се српске црквене матичне књиге.

Године 1800. добила је загребачка надбискупија Конак, у замену за хрватска добра. Бискуп Максимилијан Врховац дао је Конак у дар Илији Петровићу, септевиру Стола Седморице, кога ускоро насели син му Јосиф.

Године 1804. подигнута је садашња црква. Тих година доселили се у Конак нешто мало Хрвата и више Немаца, којима властелин Јосиф Петровић подигне католичку богомољу (1816) посвећену Светом Јосифу. Од 1816-1820. год. имао је Конак католичку куратију.

После 1920. год. одселили су се Немци из Конака. На њихова места доселили су се Бугари из Старог Бешенова, Регендорфа, Винге и Лукачфалве. Око 1836. год. било је овде 53 целе поданичке сесије. Године 1844. отворена је бугарска римокатоличка школа. Године 1827. било је 890 становника, од којих православних 777, католика 101, и Јевреја 3. 6. августа 1848. год. спалили су Србијанци Конак. Од избеглих Хрвата и Бугара вратили су се само Бугари.

Године 1862. подигнута је мала римокатоличка црква посвећена Светом Јовану Крститељу. А 1863. завршио је Данијел Чолаковић израду иконостаса српске православне цркве.

У Коначком атару, североисточно од села, налази се мочварна поља „Шаруд“, на којој је у средњем веку постојало насеље Шарудовар, које је припадало Тамишком комитату. У Шаруду је 1330-1334. год. била парохија. Године 1438. добила су браћа Таловац било је четири брата Шаруд од „српског барона", челника Радича и протопревитера Богдана.[1]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.[2]
Становника 1402 1112 1387 1554 1824 1998
Срба ? ? ? ? ? 886
Румуна - ? ? ? ? 14
Немаца - ? ? ? ? 195
Мађара - ? ? ? ? 427
Осталих - ? ? ? ? 0

Демографија[уреди]

У насељу Конак живи 781 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,8 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 383 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1828 [3]
1953. 1838
1961. 1726
1971. 1459
1981. 1211
1991. 1150 1116
2002. 1024 996
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
401 40,26%
Мађари
  
371 37,24%
Бугари
  
73 7,32%
Југословени
  
27 2,71%
Роми
  
19 1,90%
Хрвати
  
18 1,80%
Словаци
  
10 1,00%
Македонци
  
10 1,00%
Румуни
  
7 0,70%
Немци
  
4 0,40%
Словенци
  
2 0,20%
Црногорци
  
1 0,10%
непознато
  
0 0,0%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис pериод 18122009. г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Конак (Сечањ)