Шурјан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шурјан

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво (2011) 253
Густина становништва 7 ст/km²
Положај
Координате 45°23′34″N 20°52′16″E / 45.392833, 20.871166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 82 m
Површина 45,0 km²
Шурјан на мапи Србије
{{{alt}}}
Шурјан
Шурјан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23254
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 23′ 34" СГШ, 20° 52′ 16" ИГД


Шурјан (мађ. Surján) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 253 становника.

Шурјан је погранично место, на граници са Румунијом.

Историја[уреди]

Село Шурјан, у непосредној близини Јаше Томића, удаљено је од румунске границе непуна 2 km. По први пут се помиње име Шерјен (Serjen) 1470. године име је добило по имену властелина Шерјена. Године 1717. добија име Шурјан, и пошто су становници напостили место Шурјану остало је само 32 куће. У половини тога века доселили су се српско становништво и године 1783. настанили су се у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку. Доселили се са пограничног села Чавоша на румунској страни. Тако да је тада повећано на 69 кућа. У XVIII веку подигнута црква и била су 484 православних и 20 католичких становника. По пуштању у саобраћај железничке пруге СечањПардањ (1889. год.) Шурјан је добио железничку станицу. А 1902. год. подигнута је школа. [1]

Популација кроз историју . [2]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 646 539 633 618 563 759
Срба  ?  ?  ?  ?  ? 603
Румуна -  ?  ?  ?  ? 13
Немаца -  ?  ?  ?  ? 62
Мађара -  ?  ?  ?  ? 277
Осталих -  ?  ?  ?  ? 0

Црква споменик културе[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Српска православна црква Вазнесења у Шурјану

Присилно католичење и помађаривање које су спроводиле локалне власти пограничног села на румунској страни, навело је српско становништво да 1783. пређе у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку. Тада су становници Чавоша пренели иконе са свог иконостаса у Шурјан, чија је Вазнесењска црква у данашњем облику подигнута 1940. на месту старијих грађевина (прве из 1765. и друге из 1835). Све пренете иконе из румунског Чавоша (њих тридесетак) и два пара царских двери, настале у XVIII столећу, подељене су у три серије према стилским особеностима. Прва група припада кругу зографа око Недељка Поповића Шербана и све имају као оквир узану златну и црвену траку, а пресликане су делимично или потпуно. На њима је графицизам мање изражен, поједностављена је линија одеће, али чист колорит и солидна техника упућују на Шербана или његове сараднике. Другу серију чине иконе слабог сеоског мајстора, више етнографских него уметничких вредности. Целивајуће иконе чине трећу групу заједно са иконом св. Симеона и св. Саве Српског. Постоји још једна већа живописана дрвена плоча, вероватно део иконостаса, са фигурама пророка. Иако варирајући у квалитету, све иконе са иконостаса у Чавошу пренете у шурјановачку богомољу, остају у домену традиционалног зографског сликарства путујућих самоука. [3]

Нова католичка црква Свете Катарине Синајске године 2010. у изградњи.

Демографија[уреди]

Кретање броја становника:

У насељу Шурјан живи 266 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Становништво у овом насељу је мешовито са приближно истом заступљеношћу Срба и Мађара, а у последњих пет пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1921. 759
1931. 821
1948. 682 [4]
1953. 807
1961. 734
1971. 483
1981. 406
1991. 377 377
2002. 333 330
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
145 43,93%
Мађари
  
140 42,42%
Роми
  
9 2,72%
Југословени
  
9 2,72%
Словаци
  
2 0,60%
Румуни
  
2 0,60%
Македонци
  
2 0,60%
Хрвати
  
1 0,30%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:
  3. ^ Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1910/49. од 21.11.1949. год, :
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]