Јарковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јарковац

Српска православна црква
Српска православна црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво (2011) 1505
Густина становништва 30 ст/km²
Положај
Координате 45°16′05″N 20°45′18″E / 45.268, 20.755
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 50 m
Површина 60,4 km²
Јарковац на мапи Србије
{{{alt}}}
Јарковац
Јарковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23250
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 16′ 05" СГШ, 20° 45′ 18" ИГД

Јарковац (мађ. Árkod) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 1505 становника.

Споменик културе[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Српска православна црква у Јарковцу

Претпоставља се да је Српска православна црква подигнута у другој половини XVIII века. Изведена је у духу барока, као једнобродна црквена грађевина малих и складних пропорција, засведена полуобличастим сводом. Источном страном доминира полигонална олтарска апсида, док је западна фасада наглашена високим звоником и конструкцијом главног портала. Удвојени прислоњени пиластри на подужним зидовима прате унутрашњу поделу храма на три травеја. Олтарски простор од наоса дели ниска зидана преграда. за њено осликавање ангажован је Константин Данил између 1858. и 1861. И поред скромног иконографског програма, условљеног димензијама олтарске преграде, Констант Данилин је у јарковачкој цркви успео да оствари једну од својих најбољих религиозних целина. Представе Христа и Богородице својим префињеним колоритом и прецизним цртежом омекшаних линија, иако још увек оптерећене утицајима барока, спадају међу најрепрезентативнија остварења класицистичке уметности код Срба. Зидне слике у своду над солејом осликао је 1911. Стеван Алексић. Конзерваторски радови изведени су 1974–75. и 1978. [1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Јарковац живи 1440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,2 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2936 [3]
1953. 3035
1961. 2963
1971. 2624
1981. 2291
1991. 2155 2054
2002. 1910 1817
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.386 76,27%
Мађари
  
158 8,69%
Румуни
  
104 5,72%
Роми
  
40 2,20%
Немци
  
26 1,43%
Словаци
  
19 1,04%
Југословени
  
15 0,82%
Македонци
  
12 0,66%
Руси
  
4 0,22%
Хрвати
  
3 0,16%
Муслимани
  
3 0,16%
Украјинци
  
1 0,05%
Бугари
  
1 0,05%
непознато
  
8 0,44%


Референце[уреди]

  1. ^ Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.2136/49. од 29. 12. 1949. год,:
  2. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]