Бока (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бока

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво (2011) 1734
Густина становништва 22 ст/km²
Положај
Координате 45°21′10″N 20°49′28″E / 45.352666, 20.8245
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 53 m
Површина 79,1 km²
Бока на мапи Србије
{{{alt}}}
Бока
Бока на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23252
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 21′ 10" СГШ, 20° 49′ 28" ИГД

Бока (мађ. Bóka) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 1734 становника (према попису из 1991. било је 1992 становника).

Географски положај[уреди]

Бока се налази у средњем Банату, на 45 ° и 21 'средње географске ширине и 20 ° и 48' источне географске дужине. Бока се простире 68-72 метара надморске висине. Југоисточно од места пролази железничка пруга Зрењанин - Вршац, јужно од места пролазила је железничка пруга Чот – Алибунар, а кроз Боку пролази магистрални пут ЗрењанинВршац. Бока има веома велики атар који се простире на северу до реке Тамиш, на западу до канала Дунав - ТисаДунав, на југу до канала Брзава, а на источној страни граничи се са атаром Шурјан и Конака. Сеоски атар граничи се са следећим местима: Неузина, Банатска Дубица, Сечањ, Јарковац , Конак и Шурјан. По географским картама грофа Ф. К. Мерсија из 1723 - 25. поток Иган се као притока уливао у Тамиш између Боке и Неузина.

Историја[уреди]

Бока је током своје историје више пута мењала своје име:

  • Године:
  • 1334 – Бока
  • 1338 – Borzatö Báka
  • 1717 - Бока
  • 1801 – Српска и Хрватска Бока
  • 1898 – Бока (Bóka)

Насеље Виссиг је по тврђењу историчара идентично са поседом (possessio) Fyzugh, који подпада под атар Борзвето - бака (Бока). Тај се посед помиње 1338. у листи папског десетка. Место је имало католичку парохију, носило је име Фусег, и временом од назива Виссик и Физиг остаде Фисзити. После изгона Турака 1716. принц Еуген Савојски управу над новоосвојеним покрајином поверио је Банату. Почетком XI века укључен је Банат у ранофеудалну Угарску, а тиме су створени и услови повољни за ширење католичке црквене организације, коју је подржавала владарска кућа Арпадовића. Баната, а мања насеља су опустела и цркве су почеле тихо да пропадају. Оно што нису уништили Турци, уништило је овдашње становништво насељено на овом простору током XVIII. века, сматрајући те грађевине турским.[1]

Већ 1334. године помиње се Бока као парохијско место које припада Кевинском Комитату. Године 1338. дано је овоме месту мађарско име Borzatö-Baka, јер је лежало на ушћу Брзаве (Брзава). Од 1361-1362. године име насељу је опет Бока. Одлуком Марије Терезије из 1778. године знатни део поседа загребачкога бискупа и Туропољског племства требало је да буде уступљен војној управи. Након дугогодишњих преговора постигнут је споразум 1801. којим су оштећени племићи добили поседе у Банату међу којима и Хрватску Боку.

Године 1800. постала је Бока посед загребачког каптола, који је крај насеља основао (1801) ново Храватску Боку (мађ. Horvat Boka) и населио је хрватским племићима и њиховим кметовима.

Године 1801. изменом добара На ово подручје су дошли Хрвати јер је припадало Загребачкој бискупији, којој су и до тада припадали. Загребачка бискупија је ово подручје (око властелинства Биледа) добила као накнаду за Нове власти у Покупљу нису признавале племићка права дотадашњим становницима на том предију (предијалцима), чији је дотадашњи власник био загребачки бискуп. Да би сачували своја права, у договору с бискупом су одлучили се преселити у Банат. Пресељавати их је почео бискуп Томо Гаљуф 1788. године, а бискуп Максимилијан Врховац је наставио и довршио 1801. године. Предијалци су се населили у Хрватску Боку, Хрватску Кларију (данас спојену са Српском Кларијом у јединствену Кларију, касније преименовану у (Радојево) те у Хрватску Кечу, која је данас у Румунији .

Године 1802. добило ово ново насеље свог свештеника, а 1840. подигнута је црква. У револуцији 1848-49. године Бока је много страдала, јер су Срби 4.августа 1884.г опљачкали Хрватску Боку, а 4.септембра изгорела је српска црква до темеља, јер су је запалили Мађари 19. јануара 1849.г повукли, опет су Срби напали Хрватску Боку. Подигнута је нова црква 1852.г Године 1854. обе општине имају (српска и хрватска) укупно 2725 становника. Ново саграђена пруга прорадила 21.децембра 1895.г на прузи за Бечкерек и за Чаково. Мађарско министарство унутрашњих дела (бр. 105820-IVa 1898. споило Српску и Хрватску Боку. Пописано је 31. јануара 1921.г 2794 становника, од којих је : Срба и Хрвата 1829. осталих Словена-1; Румуна – 13; Немаца – 232; Мађара – 672 и осталих 72 становника. [2]

Демографија[уреди]

У насељу Бока живи 1365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,2 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 647 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2912 [3]
1953. 2819
1961. 3260
1971. 2673
1981. 2246
1991. 1992 1905
2002. 1843 1734
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
994 57,32%
Мађари
  
482 27,79%
Хрвати
  
83 4,78%
Роми
  
47 2,71%
Југословени
  
16 0,92%
Словаци
  
8 0,46%
Македонци
  
7 0,40%
Бугари
  
6 0,34%
Словенци
  
5 0,28%
Румуни
  
4 0,23%
Црногорци
  
1 0,05%
Немци
  
1 0,05%
Муслимани
  
1 0,05%
Буњевци
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,11%


Католичка црква у селу

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 86-85075-04-1:35-36
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • „Бока у Банату“, Љубиша Вечански, Историјски архив, Панчево, 2003.
  • „Монографија Подунавске области“, 1812-1927, саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927, „Напредак Панчево“
  • „Историјиски преглед Подунавске области, банатски део“; написао Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бока (Сечањ)