Крајишник (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије


Крајишник

Парк у центру села, где се до 1940-их налазила католичка црква
Парк у центру села, где се до 1940-их налазила католичка црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво (2011) 2241
Густина становништва 52 ст/km²
Положај
Координате 45°27′06″N 20°43′27″E / 45.451666, 20.724166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 58 m
Површина 43,0 km²
Крајишник на мапи Србије
{{{alt}}}
Крајишник
Крајишник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23231
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 27′ 06" СГШ, 20° 43′ 27" ИГД

Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 2241 становника (према попису из 1991. било је 2428 становника).

Историја[уреди]

Село се први пут помиње, под именом Stephansfeld,Szent István,Istvánáza 1796. године.Stephansfeld 1849 godine.Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.

За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.[1].

Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске крајине поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.

Демографија[уреди]

Кретање броја становника:

У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3926 [3]
1953. 3733
1961. 3357
1971. 2712
1981. 2495
1991. 2428 2397
2002. 2341 2241
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.058 91,83%
Роми
  
92 4,10%
Југословени
  
16 0,71%
Мађари
  
12 0,53%
Црногорци
  
5 0,22%
Румуни
  
4 0,17%
Хрвати
  
3 0,13%
Македонци
  
2 0,08%
Немци
  
1 0,04%
Муслимани
  
1 0,04%
Бугари
  
1 0,04%
Бошњаци
  
1 0,04%
непознато
  
2 0,08%


Референце[уреди]

  1. ^ Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  2. ^ Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Крајишник (Сечањ)