Фауст Вранчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фауст Вранчић

Faust Vrančić portret.jpg
Фауст Вранчић

Датум рођења 1551.
Место рођења Шибеник
Датум смрти 27. јануар 1617.
Место смрти Венеција

Фауст Вранчић (Шибеник 1551.—Венеција 27. јануар 1617), хрватски полихистор, проналазач, лингвиста, дипломата, инжењер, бискуп.

Почетно образовање стиче у Пожуну (Братислави) код стрица Антуна, угледног дипломате и надбискупа. Потом студира право и филозофију у Падови. Поставши саветник краља Рудолфа II у Прагу, почиње темељније студије природних наука и технике.

Године 1595, у Венецији штампа први вишејезични речникDictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum: Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae

Први речник хрватског језика

(Речник пет најугледнијих европских језика: латинског, италијанског, немачког, далматинског и мађарског), који је био издат у многим европским земљама.

Три године касније, од Рудолфа II добија титулу чанадског бискупа и титулу краљевог саветника за Мађарску и Трансилванију до 1605. године када напушта двор и одлази у Рим где, између осталог, долази у контакт и са нацртима Леонарда да Винчија.

Године 1595, објавио је и књигу изума Machinae novae (Нове машине), у којој су цртежом и текстом објашњени принципи рада многих справа, плодова његових и туђих идеја, а међу онима које су његове, најпознатији су висећи мост, као и падобран.

Прва скица висећег моста

Нацрт висећег моста Фауста Вранчића је први нацрт ове врсте моста на свету. Неки од најпознатијих мостова на свету данас су управо висећи мостови.

Нацрт падобрана ("Homo volans") је, у односу на Леонардове нацрте, револуционаран утолико што је Леонардов падобран био пирамидалног облика, док је Вранчићев четвороугаоног облика, какав се користи код велике већине данашњих падобрана. Штавише, постоје писани трагови о томе да је Вранчић, падобраном направљеном по нацрту, чак и извео скок, што значи да је то био први скок падобраном у историји.

Први четвороугаони падобран

Поред овога, у овој књизи Вранчић износи многе идеје о добијању енергије за покретање млинова - од људске снаге, преко коњске снаге и бројних нацрта различитих ветрењача, до млина који би се покретао помоћу плиме и осеке, што је, поново, до тада невиђен концепт (прва електрана на плиму и осеку пуштена је у рад тек крајем 20. века). У књизи се још налазе нацрти за штампарску пресу, машину за чишћење морског дна, итд. Све изуме одликује јасноћа и једноставност, како нацртâ, тако и евентуалне практичне примене.

Дела Фауста Вранчића прештампавају се и изучавају и данас.

Фауст Вранчић је, према сопственој жељи, сахрањен у месној цркви Госпе од анђела на острву Првићу, близу Шибеника, у Првић Луци, у којој је провео детињство.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фауст Вранчић