Фенолфталеин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фенолфталеин
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 77-09-8 YesY
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C20H14O4
Моларна маса 318.32 g mol−1
Густина 1.277 g cm−3, at 32 °C
Тачка топљења

262.5 °C

Тачка кључања

N/A

Растворљивост у води Нерастворан
Растворљивост у Други растварачи Нерастворан у бензену, веома растворан у етанолу и етру, у мањој мери у DMSO

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Фенолфталеин је хемијско једињење са формулом C20H14O4. Он се често означава са "HIn" ili "phph". Често се користи у титрацијама, он је безбојан у киселим растворима и розе у базним расторима.[1] Ако је концентрација индикатора посебно јака, он може да изгледа љубичасто.

У јаким базним растворима, фенолфталеин розе боја подлеже прилично спорој реакцији изблеђавања и он поново постаје безбојан. Овај молекул има четири форме:

Врсте In+ H2In In2− In(OH)3−
Структура Phenolphthalein-very-low-pH-2D-skeletal.png Phenolphthalein-low-pH-2D-skeletal.svg Phenolphthalein-mid-pH-2D-skeletal.svg Phenolphthalein-high-pH-2D-skeletal.svg
Модел Phenolphthalein-orange-very-low-pH-3D-balls.png Phenolphthalein-colourless-low-pH-3D-balls.png Phenolphthalein-red-mid-pH-3D-balls.png Phenolphthalein-colourless-high-pH-3D-balls.png
pH <0 0−8.2 8.2−12.0 >12.0
Услови јако кисело кисело или близо-неутралном базно јако базно
Боја наранџаста безбојно розе безбојно
Слика Phenolphthalein-in-conc-sulfuric-acid.jpg Phenolphthalein-at-pH-9.jpg

Синтеза[уреди]

Фенолфталеин се синтетише кондензацијом фталног анхидрида са два еквивалента фенола под киселим условима. Ову реакцију је открио 1871. године Адолф фон Бајер.

Синтеза Фенолфталеина

Употреба[уреди]

Фенолфталеин је индикатор који мења боју у односу на средину. Ако је средина кисела, он неће променити боју (остаће безбојан), а ако је средина базна, мењаће боју у љубичасто.

Фенолфталеин (pH индикатор)
испод pH 8.2 изнад pH 10.0
безбојан фуксија

Фенолфталеин је био кориштен дуже од једног века као лаксатив, али се сад уклања са тржишта лаксатива[2] због забринутости око карциногености.[3][4]

Референце[уреди]

  1. ^ Рајковић М. Б. и сарадници (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  2. ^ Spiller, Ha; Winter, Ml; Weber, Ja; Krenzelok, Ep; Anderson, Dl; Ryan, Ml (May 2003), „Skin breakdown and blisters from senna-containing laxatives in young children“, The Annals of pharmacotherapy 37 (5): 636-9, DOI:10.1345/aph.1C439, ISSN 1060-0280, PMID 12708936 
  3. ^ June K. Dunnick and James R. Hailey (November 1, 1996), „Phenolphthalein Exposure Causes Multiple Carcinogenic Effects in Experimental Model Systems“, Cancer Research 56 (21): 4922-4926, PMID 8895745 
  4. ^ Tice, Rr; Furedi-Machacek, M; Satterfield, D; Udumudi, A; Vasquez, M; Dunnick, Jk (1998), „Measurement of micronucleated erythrocytes and DNA damage during chronic ingestion of phenolphthalein in transgenic female mice heterozygous for the, pp. 53 gene.“, Environmental and molecular mutagenesis 31 (2): 113-24, DOI:10.1002/(SICI)1098-2280(1998)31:2<113::AID-EM3>3.0.CO;2-N, ISSN 0893-6692, PMID 9544189 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фенолфталеин