Магнезијум оксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Магнезијум оксид

Кристали магнезијум оксида
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 1309-48-4 YesY
PubChem[1][2] 14792
RTECS OM3850000
АТЦ A02AA02,A06AD02, A12CC10
Својства
Молекулска формула MgO
Моларна маса 40,3044 g/mol
Агрегатно стање Бели прах
Мирис без мириса
Густина 3,58 g/cm³
Тачка топљења

2852 °C, 3125 K, 5166 °F

Тачка кључања

3600 °C, 3873 K, 6512 °F

Растворљивост у води 0,0086 g/100 mL (30 °C)
Растворљивост Растворан у киселинама, амонијаку
нерастворан у алкохолу
pKa 10,3
Енергијска баријера 7,8 eV[3]
Топлотна проводљивост 45–60 W·m−1·K−1[4]
Индекс рефракције (nD) 1,736
Структура
Кристална решетка/структура Халит (кубни), cF8
Кристалографска група Fm3m, No. 225
Геометрија молекула Октаедарна (Mg2+); октаедарна (O2–)
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 −602 kJ·mol−1[5]
Стандардна моларна ентропија So298 27 J·mol−1·K−1[5]
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 0504
EU-индекс Није на листи
Опасност у току рада Грозница металног дима, Иритант
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
1
0
 
Р-ознаке R36, R37, R38
Тачка паљења Није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Магнезијум сулфид
Други катјони Берилијум оксид
Калцијум оксид
Стронцијум оксид
Баријум оксид
Сродна једињења Магнезијум хидроксид
Магнезијум нитрид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Магнезијум оксид (MgO), је бели прах. Његова температура топљења износи око 2.800°C, а на вишој температури он сублимује. На температури до 900°C лако се раствара у киселинама и веоома брзо прелази у магнезијум хидроксид који је веома јака база. После пржења он постаје неактиван.[6][7]

Магнезијум оксид се у природи јавља као минерал периклаз. Добија се паљењем магнезијума или пржењем магнезита (магнезијум карбоната) или доломита (услед пржења доломита настаје и калцијум оксид). Користи се за прављење цемента, посуђа. Користи се и у медицини као лек за тровање и на прекиселост. Такође се користи и у библиотекарству за заштиту књига.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO“. Solid State Communications 55 (4): 351-5. Bibcode 1985SSCom..55..351T. DOI:10.1016/0038-1098(85)90622-2. 
  4. ^ Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers. konoshima.co.jp
  5. ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th ed.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 
  6. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  7. ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Литература[уреди]

  • Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th ed.). Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 

Спољашње везе[уреди]