Франц Кос
| Франц Кос | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Словенац, Жути, Бранимир Манојловић |
| Датум рођења | 16. јул 1966. |
| Место рођења | Цеље,  СФРЈ |
| Војна каријера | |
| Служба | СФР Југославија Република Српска Заир |
| Војска |  Југословенска народна армија Словеначка територијална одбрана Збор народне гарде Хрватско вијеће одбране Армија Републике Босне и Херцеговине Војска Републике СрпскеБела легија |
| Чин |  потпоручник |
| Јединица | 10. диверзантски одред |
| Командант | Командант Првог вода 10. диверзантског одреда |
| Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини Први конгоански рат |
Франц Кос (познат под надимцима Словенац и Жути, као и псеудониму Бранимир Манојловић, Цеље, 16. јул 1966) је некадашњи официр словеначке националности, припадник Словеначке територијалне одбране, Збора народне гарде, Хрватског вијећа одбране, Армије Републике Босне и Херцеговине, потпоручник Војске Републике Српске и командант Првог (бијељинског) вода 10. диверзантског одреда, учесник рата у Словенији (1991), рата у Хрватској (1991−1992) и рата у Босни и Херцеговини (1992−1995).
Суд Босне и Херцеговине у Сарајеву га је 15. фебруара 2013. године осудио на 35 година затвора, због прогона бошњачког становништва са заштићене зоне под контролом Уједињених нација у јуну у јулу 1995. године.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Младост[уреди | уреди извор]
Рођен је 16. јула 1966. године у Цељу, као најмлађе од троје деце Отмара Коса и Марије Оливо. Мајка му је преминула када је имао 4 године. Урушени породични односу су довели да неко време проведе у дому за децу без родитељског старања, а одразило се и да његово образовање. Завршио је само основну школу и отишао на лимарски занат. Током служења војног рока у Југословенској народној армији у Нишу 1986. године, добио је чин десетара.
Рат у Босни и Херцеговини[уреди | уреди извор]
Кос је 1991. године учествовао у рату у Словенији, а потом се у Загребу придружио Збору народне гарде и учествовао у бици за Вуковар. По избијању рата у Босни и Херцеговини 1992. године, одлази у Мостар и придружује се Хрватском вијећу одбране. У јануару 1993. године прелази у трећи вод другог батаљона Прве тузланске бригаде Армије Републике Босне и Херцеговине. Под оптужбом да је помагао Србима да пређу на територију под контролом Војске Републике Српске, ухапсила га је војна полиција АРБиХ, те остаје у притвору 40 дана. По изласку из притвора, пребегао је Војсци Републике Српске, која га поново држи у притвору неко време.
Пуштен је у фебруару 1994. године и преузет од пуковника Петра Салапуре, начелника Управе за обавештајне послове Главног штаба Војске Републике Српске, који је преузео организовање једне посебне диверзантске групе у коју је укључио Зијада Жигића, Стјепана Пранића и Дражена Ердемовића. Коначно, октобра 1994. године је под директном командом Главног штаба ВРС формиран 10. диверзантски одред за чијег је команданта постављен поручник Милорад Пелемиш, а Кос је одређен за команданта Првог вода у Бијељини.
Борбе у Заиру[уреди | уреди извор]
Крајем 1996. године, Франц Кос је напустио службу у Војсци Републике Српске. На позив Милорада Пелемиша одлази са још два бивша припадника 10. диверзантског одреда у Заир и бори се као плаћеник у Првом конгоанском рату на страни свргнутом председника Мобутуа Сесеа Секоа.
Период након рата[уреди | уреди извор]
Једно време је живео у Новом Селу код Бијељине под именом Бранимир Манојловић и тамо радио као водоинсталатер. Франц Кос се појавио као сведок на суђењу Радовану Караџићу пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу.[2]
Суђење у Сарајеву[уреди | уреди извор]
Ухапшен је 19. априла 2010. године на граничном прелазу између Србије и Хрватске, по Интерполовој потерници.[3] Испоручен је Босни и Херцеговини 10. јуна 2010. године, где му је 12. августа потврђена оптужница. На првом саслушању 8. септембра 2010. године пред Судом Босне и Херцеговине, изјаснио се да није крив по оптужници која га терети[4] Главни претрес је почео 14. децембра 2010. године.
Првостепеном пресудом која је донета 15. јуна 2012. године, Суд Босне и Херцеговине у Сарајеву га је осудио да 40 година затвора. због прогона бошњачког становништва са заштићене зоне под контролом УН.[5] У другостепеном поступку, делимично је уважена жалба одбране, па је пресудом од 15. фебруара 2013. године осуђен је на 35 година затвора.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Drugostepena presuda” (PDF). Sud Bosne i Hercegovine. 15. 02. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 04. 2021. г. Приступљено 24. 04. 2021.
- ^ „Франц Кос: Улога 10. диверзантског одреда у сребреничком масакру”.
- ^ „Франц Кос изручен БиХ”. Радио телевизија Војводине. 10. јун 2010.
- ^ „S1 1 K 003372 10 Krž - Kos Franc i dr.”. Sud Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 16. 09. 2021. г. Приступљено 24. 04. 2021.
- ^ „Prvostepena presuda” (PDF). Sud Bosne i Hercegovine. 15. 06. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 04. 2021. г. Приступљено 24. 04. 2021.
