Херенд

Координате: 47° 05′ С; 17° 27′ И / 47.08° С; 17.45° И / 47.08; 17.45
С Википедије, слободне енциклопедије
Херенд
мађ. Herend
улаѕ у фабрику порцелана
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална прекодунавска регија
ЖупанијаВеспрем
СрезВеспрем
Становништво
Становништво
 — 2015.3.384[1][2]
 — густина170 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 05′ С; 17° 27′ И / 47.08° С; 17.45° И / 47.08; 17.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина19,53 km2
Херенд на карти Мађарске
Херенд
Херенд
Херенд на карти Мађарске
Поштански број8440
Позивни број(+36) 88
Веб-сајт
http://www.herendusa.com/

Херенд (мађ. Herend, мађ. Herrendorf) град је у западној Мађарској. Херенд је град у оквиру жупаније Веспрем. Његово име је познато широм света захваљујући његовој фабрици порцелана. Елек Фењеш (1807–1876) је већ сматрао насеље толико важним у свом опису земље да му је, упркос чињеници да је било напуштено, посветио самосталан чланак међу селима округа Веспрем. (Фењеш Елек: Географски речник Мађарске, у коме су сваки град, село и равница описани по азбучном реду. Пешта, 1851).

Географија[уреди | уреди извор]

Локација[уреди | уреди извор]

Херенд се налази дуж аутопута 8, на споју северног и јужног Бакоња, у средини басена Херенд-Сентгал, на надморској висини од 341 метар. Главни пут пролази кроз јужну ивицу унутрашњег дела малог града, а стварна главна улица насеља је пут 8313. Кроз њену територију пролази и железничка линија СекешфехерварСомбатхељ, а од центра до железничке станице води пут 83 305 (локално познат као Вашут утца). Кроз њега протиче речица Шед.

Историја[уреди | уреди извор]

На граници села пронађени су артефакти из касноримског периода, док је на данашњем простору села у средњем веку стајало неколико мањих села. Село и околина су одувек били ловиште. Пошто је Веспрем био у турским рукама између 1552. и 1566. године, Турци су становништво Херенда натерали да раде у Фехервару, а после протеривања Турака село је опустело.

Херенд је поново насељен између 1764. и 1847. године, када је поново почео да се развија. Било је много људи који говоре немачки, што показују подаци пописа из 1828. и пописа племићке имовине из 1836. године.

Насеље је добило статус града 1. јула 1999. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

У време пописа 2011. године, 77,5% становника изјаснило се као Мађари, 10,8% као Немци, 0,5% као Роми и 0,2% као Румуни (22,1% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 47,1%, реформисани 4,4%, лутерани 0,8%, неденоминациони 12,3% (34,8% се није изјаснило).[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
  2. ^ Balatonfűzfő, KSH
  3. ^ Herend Helységnévtár

Спољашње везе[уреди | уреди извор]