Ревфилеп

Координате: 46° 49′ 34″ С; 17° 37′ 11″ И / 46.82622° С; 17.61973° И / 46.82622; 17.61973
С Википедије, слободне енциклопедије
Ревфилеп
мађ. Révfülöp
Панорама насеља
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална прекодунавска регија
ЖупанијаВеспрем
СрезТаполца
Становништво
Становништво‍
 — 2017.1.138[1]
 — густина110 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 49′ 34″ С; 17° 37′ 11″ И / 46.82622° С; 17.61973° И / 46.82622; 17.61973
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина10,36 km2
Ревфилеп на карти Мађарске
Ревфилеп
Ревфилеп
Ревфилеп на карти Мађарске
Поштански број8253
Позивни број(+36) 87
Веб-сајт
www.revfulop.hu/

Ревфилеп (мађ. Révfülöp) град је у западној Мађарској. Ревфилеп је град у оквиру жупаније Веспрем и лоциран је на северној обали језера Балатон. Ревфилеп је добро познат као полазна тачка за годишњу трку дугог пливања преко Балатона до Балатонбоглара.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Филеп (Fülöp) долази од мађарске верзије личног имена Филип, ово је било првобитно име града. Касније је као префикс додата реч рев, што значи трајектни прелаз.

Географија[уреди | уреди извор]

Филит, кварцни филит и глиновити шкриљци на површини у области Филеп-хеђ и Ретшарки-мајор[2] су најстарије геолошке формације на овом подручју, вероватно карбонске старости. Северно и јужно од овога места, око каменог мора, велике површине су такође на површини прекривене црвеним пешчаром из пермског периода[3][4] и конгломератом огранку места, затим на Фењељ-тетеу и Тепеч-хеђу. Површина пермског пешчара, углавном у депресијама, прекривена је глином испраном из перма, на којој се таложи песак панонске старости. Карактеристична тла за висоравни Балатона су црвенкасте земље настале на пермском пешчару.[5] Таква формација даје поцрвенело тлу виноградима и баштама код Чопака, Балатоншепезда и Ревфилепа.[6]

Локација[уреди | уреди извор]

Насеље пресеца аутопут 71, тако да је лако доступно аутомобилом, али је лако доступно и возом на прузи Секешфехервар–Балатонфиред–Таполца до железничке станице Ревфилеп, која се налази у центру насеља.

Воденим путем се до насеља може доћи са јужне обале Балатона редовним прелазом између Балатонбоглара и Ревфилопа.[7] Између два локалитета, језеро Балатон је широко 5 километара,[8] пловила прелазе раздаљину неколико пута дневно, време путовања је само 25 минута.[9]

Рута 7314 почиње од Ревфулепа у правцу севера у правцу Кевагоерша и Кевешкала. Поред тога, деоница пута дужине 1 километар која повезује северни део насеља са деоницом аутопута, који води преко Палкеве, 71 (пут 73 125) такође се рачуна као државни јавни пут.

Историја[уреди | уреди извор]

Нова архива Венцела Гуштава, „Кодекс дипломатицус Арпадианус цонтинуатус” (Codex diplomaticus Arpadianus continuatus) VI. 890–1235. налази се документ издат 1093. године (фалсификован до времена краља Светог Ласла), у којем краљ Сент Ласло потврђује власништво и права опатије Тихањ („XIII mansiones cum tribus molendinis aliisque appertinencijs; villa Pilip cum portu in loco Chazta, cuius terminus ab occidente iuxta villam Echir in congerie lapidum ab aquilone in cacumine moncium ab oriente versus villam Zepesd Abbatis Simigiensis”).[10]

У делу Еве Ковач „Тихањски попис” као историјски извор имена места, можемо прочитати да је у лингвистичком запису истог доба и првобитно сачуваном као „Тихањски попис“ из 1211. године,[11] насеље (Рев) Филеп у бившој Жупанији Зала је такође наведена као седамнаести посед опатије Тихањ под називом „Villa Pilip cum portu”. [12][13]

Током Другог светског рата, бродови Келен[14][15] и Тинде су потопљени у луци Ревфилеп. Претходница томе је била да су Немци поставили експлозив у машинску просторију бродова, али су мађарски морнари 27. марта 1945. године[тражи се извор], да би спасли бродове, потопили оба брода тако што су отворили отворе тако да је Немци који се повлачили трупе нису могле да их униште.[16] Немци су заправо дигли у ваздух све бродове који су припадали Балатонској флоти, осим два брода који су потопљени испред луке Ревфилеп, који су остали нетакнути, а који су касније извучени и рестаурирани. У лето 1946. редовни ваздушни и бродски саобраћај могао је поново да почне.[17][18]

Ревфилеп постаке самостално 1943. године, а од 15. априла 1973. постаје велико село као регионални центар градова слива Кали и његово административно седиште. Од 1989. године је независно насеље општинског ранга, једно од најдинамичнијих летовалишта у области Балатона. Насеље је 2011. године прославило 800 година од свог документованог помена.[19]

Током лета, пристаниште Ревфилеп је редовно место снимања емисије уживо у телевизијском магазину „Балатонско лето“.[20][21]

Становништво[уреди | уреди извор]

У време пописа 2011, 79,9% становника се изјаснило као Мађари, 3,2% као Немци, а 0,6% као Роми (19,9% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 43,7%, реформисани 5,7%, лутерани 3,9%, гркокатолици 0,5%, неденоминациони 8,9% (37% се није изјаснило).[22]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Révfülöp,KSH
  2. ^ Retsarki-major, Retsarok, Retsarokmajor, Rétsarki-major, mapire.eu
  3. ^ Babinszki Edit: A Balatonfelvidéki Homokkő Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2016), termeszetvilaga.hu
  4. ^ Egy ősi folyó emlékei a Balaton környékén, ng.hu
  5. ^ „Magyarországi vörösagyagok, vörös talajok” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2018. г. Приступљено 09. 01. 2023. 
  6. ^ Magyarországi vörösagyagok ásványtani összetétele, talajtani és mikromorfológiai jellemzői Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2018), tajokologiailapok.szie.hu
  7. ^ „Révfülöp hajóállomás”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2018. г. Приступљено 09. 01. 2023. 
  8. ^ Lóczy Lajos: A Balaton földrajzi és társadalmi állapotainak leírása, 1921
  9. ^ Menetrendi hajózás a Balatonon Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2019), balatonihajozas.hu
  10. ^ Wenzel Gusztáv: Árpádkori új okmánytár. Codex diplomaticus Arpadianus continuatus. VI. 890–1235. (Pest, 1867.), library.hungaricana.hu
  11. ^ A tihanyi apátság birtokösszeírása 1211-ből, nyelvemlekek.oszk.hu
  12. ^ Szentgyörgyi Rudolf: A tihanyi apátság alapítólevele mint a magyar nyelvtörténeti kutatások forrása Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2018), nyelvtortenet-elte.tombo.hu
  13. ^ Kovács Éva: A Tihanyi összeírás mint helynévtörténeti forrás, mek.oszk.hu
  14. ^ Többszöri átépítették őket, de megtartották a külső kialakításukat. Így váltak a Balaton tavának máig kedvelhető nosztalgiahajóivá.
  15. ^ Helka, web.archive.org
  16. ^ 90 éves a Tünde nosztalgiahajó, hajozas.hu
  17. ^ A Balatoni hajózás története - Újrakezdés (IX. fejezet), balatonihajok.hu
  18. ^ Virág Árpád: A Balaton múltja és jelene (Egri Nyomda Kft, 1998), library.hungaricana.hu
  19. ^ Révfülöpi Képek. Révfülöp és környéke polgárainak és üdülőtulajdonosainak lapja. XIX. Villa Filip Napok év jegyében, docplayer.hu
  20. ^ Balatoni Nyár, nava.hu
  21. ^ Balatoni Nyár magyar magazinműsor, port.hu
  22. ^ Révfülöp Helységnévtár

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ревфилеп на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ревфилеп&oldid=26988392”