Корисник:Vojvoda

С Википедије, слободне енциклопедије




Споменице[уреди | уреди извор]

50.000 измена
2006 споменица


2007 управник

За оригинални чланак Сарски плебисцит За оригинални чланак Тангерски конфликт За оригинални чланак Састанак у Тоарију За оригинални чланак Римски споразуми За оригинални чланак Лондонски програм За оригиналну међујезичку одредницу Нови фронт у уметности За оригинални чланак Опсада Београда (1440) За оригинални чланак Пад Београда (1521) За чланке Пад Београда (1521), Рат за шпанско наслеђе, Борба за независност Латинске Америке, Окупација Луксембурга у Првом светском рату...

пишеш много ауторских чланака
Рад и труд
Доделио:
BokicaK
{{{1}}}
Секељ споменица
за све чланке из умјетности
Рад и труд
Доделио:
Славен Косановић
Ма, вредан си ко пчелица:)
Рад и труд
Доделила:
Maduixa
Заслужено
Рад и труд
Доделио:
Филип Кнежић
За велике доприносе историји и уметности
Рад и труд
Доделио:
СрејовићНенад
За чланке из области историје
Рад и труд
Доделио:
Djordjes
За старе домаће филмове, само настави
Марлон Брандо
Доделио: Тонка
Заслужио си је оооодавно!
за методичност у раду
Доделио: metodicar
За чланке из историје, одавно си заслужио
Рад и труд
Доделио:
Micki
Стварно морају да се признају и похвале оволики рад и ангажовање око обогаћивања и сређивања чланака.
Рад и труд
Доделио:
Михајло Анђелковић
За рад око категорија филмова и администраторских послова
Рад и труд
Доделио:
Тонка
за велики рад и труд ;)
Рад и труд
Доделио:
Serbianboy
CrniBombarder!!! додељује
Шапицу
Шапицу

због прављења основних чланака о српском царству и Деспотовини.


Milion reči bih mogla napisati, ali ne može da stane, zato HVALA na velikoj pomoći koju si pružio uvek kad su me mučili problemi ;)
Помоћник
Доделио: S.sanja
Заслужио си
Општа споменица
Доделио:
Carski
Због силног рада толико година...
Дугогодишњи рад
Доделио: Barbarossa
За тоне квалитетних чланака и силне радове
Животно дело
Доделио:
Barbarossa
Увек си био ту, чак и кад је било најгадније. Шта рећи, осим, ХВАЛА.
Јагодин орден
Мој омиљени хисторичар
За чланке о Панцер дивизијама
Панцер II класе
Доделио: Aleksej fon Grozni
Заслужено
Рад и труд
Доделио:
Dilic
За целокупни допринос на Википедији, поводом 10 година Википедије на српском језику
Доделио: Пинки
Хришћанин, Православац, а не као скоро сви (Атеисте)
Рад и труд
Доделио:
Зовемсе

Разно[уреди | уреди извор]

Сјајни чланци које сам написао[уреди | уреди извор]

Оригинални[уреди | уреди извор]

Преводи[уреди | уреди извор]

Добри чланци које сам написао[уреди | уреди извор]

Оригинални[уреди | уреди извор]

Преводи[уреди | уреди извор]

Незавршени чланци[уреди | уреди извор]


Моји сјајни чланци

Пад Београда (1521)


Опсада Београда 1521.
Опсада Београда 1521.

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег експанзионизма Османлијског царства на запад.

Османски султан, Сулејман Величанственимуслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (14511481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године.

даље ...

Окупација Луксембурга у Првом светском рату


Луксембуржани поздрављају Савезнике
Луксембуржани поздрављају Савезнике

Немачка окупација Луксембурга у Првом светском рату била је прва од две војне окупације Великог војводства Луксембург у двадесетом веку. Од августа 1914. па све до краја рата у новембру 1918, Луксембург је био под потпуном окупацијом Немачког царства. Немачка влада је оправдавала окупацију потребом да пруже подршку својим јединицама распоређеним у суседној Француској, мада су Луксембуржани, како савременици тако и њихови потомци, другачије тумачили немачке поступке.

Током овог периода Луксембургу је дозвољено да задржи своју владу и политички систем, иако се присуство немачке војске осећало као крајње неугодно. Без обзира на дистракцију коју је окупација донела, Луксембуржани су се трудили да живот воде што уобичајније. Политичке партије су своју пажњу усмериле на економију, образовање и уставне реформе.

Домаће политичко окружење се доста закомпликовало смрћу Паула Ајшена који је био премијер Луксембурга током 27 година. Након његове смрти уследио је период краткотрајних влада, стање које је довело до побуне и уставног расула након повлачења немачких војника.

даље...