Орашасти плодови — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
| ⚫ | |||
{{bez_izvora}} |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
Важан су извор хранљивих материја, а често се користе у [[кулинарство|кулинарству]] или за грицкање у сировом или прерађеном стању. Поједине врсте, укључујући [[бадем]] и [[пистаћ]], сачињавале су битан део људске исхране пре око 780.000 година. Људи су у [[плеистоцен]]у осмислили низ оруђа намењеног ломљењу ових тврдих плодова.<ref>{{cite web|url=http://scienceblog.com/community/older/2002/F/20022752.html|date=February 2002|title=Remains of seven types of edible nuts and nutcrackers found at 780,000-year-old archaeological site|publisher=Scienceblog|accessdate=8. 1. 2014.}}</ref> Калифорнијска племена једу локалну врсту [[кестен]]а за време несташице хране, с тим што претходно отклоне отровне материје. Кестен се на британским острвима користи за игру сличну [[кликер]]има.<ref>{{Cite book|last1=Black|first1=Michael H.|last2=Halmer|first2=Peter|title=The encyclopedia of seeds: science, technology and uses|year=2006|publisher=CABI|location=Wallingford, UK|isbn=978-0-85199-723-0|page=228}}</ref> |
|||
Ови плодови су важан извор хранљивих материја за [[животиње]], а и [[људи]] их често користе у [[кулинарство|кулинарству]] или за грицкање у сировом или прерађеном стању. |
|||
== Употреба == |
|||
== Спољашње везе == |
|||
Кулинарска дефиниција орашастог плода нешто се разликује од оне стручне. Ботанички гледано, орах је прост суви плод са једним, ређе два семена. Семе је причвршћено за плодник тучка, који са сазревањем очвршћује, постаје коштуњав. Овакав плод има ред [[Буква|букви]] (''-{Fagales}-''), у који спадају и [[кестен]], [[храст]], [[лешник]] (прецизније леска), [[граб]] и друге врсте.<ref name=all>{{cite web|title=Common Food Allergens|url=http://www.foodallergy.org/allergens/tree-nut-allergy|publisher=Food Allergy Network|accessdate=8. 1. 2014.}}</ref> |
|||
[[Датотека:Chestnut.jpg|мини|лево|кестен је орах у оба описана смисла]] |
|||
Међутим, кулинарски орах је свако језгро [[плод]]а или [[семе]]на, које обично садржи висок проценат [[масти]]. Због доста липида, коштуњаво воће веома је храњив и енергетски богат чиналац у исхрани.<ref>{{cite web|title=Nut Varieties & Lipids|url=http://healthyeating.sfgate.com/nut-varieties-lipids-9191.html|publisher=Healthy Eating|accessdate=8. 1. 2014.}}</ref> Доста семења је јестиво, па се конзумира сирово, кувано, печено, као главни оброк, ужина или посебни зачин, чак и у козметици. Посебну улогу налази и у исхрани животиња, попут [[веверица]], које сакупљају [[жир]]еве како би преживеле зиму.<ref>{{cite web|title=Researchers Tackle The Nutty Truth On Acorns And Squirrels|url=http://www.sciencedaily.com/releases/1998/11/981126102802.htm|publisher=Science Daily|accessdate=8. 1. 2014.}}</ref> |
|||
Међутим, било ботанички или кулинарски, орашасти плодови су чести [[Алергија|алергени]].<ref name=all/> |
|||
Од плодова који не задовољавају ботаничку дефиницију коштуњавог воћа, али јесу ораси у кулинарском смислу, према нереткој употреби у искрани и припреми оброка издвајају се следећи: [[бадем]] (ботанички [[Коштуница (плод)|коштуница]], чији се перикарп отклања пре конзумације), [[бразилски орах]] (ботанички [[чахура]]), [[индијски орах]] (семе [[Збирни плод|збирног плода]]), [[макадамија]] (кремасто бело језгро [[Мешак (плод)|мешка]]), [[пекан]] (семе коштунице), [[кикирики]] (семе [[Махуна|махуне]]), [[Бор (биљка)|борово]] семе, [[пистаћ]] (семе танке коштунице), [[орах]]ово семе.<ref>{{cite web|title=Recipes --> Nuts|url=http://www.jewishrecipes.org/recipes/nuts/index.html|publisher=Jewish Recipes|accessdate=8. 1. 2014.}}</ref> |
|||
== Храњивост == |
|||
[[Датотека:Nuts and seeds (996x563).PNG|мини|300п|график на коме је представљена храњивост појединих представника орашастих плодова и семења]] |
|||
Већи број епидемиолошких студија показао је да људи који конзумирају орашасте плодове имају мање шансе да оболе од [[Коронарна болест срца|коронарне болести срца]].<ref>{{cite journal|author=Kelly JH, Sabaté J|year=2006|title=Nuts and coronary heart disease: an epidemiological perspective|doi=10.1017/BJN20061865|journal=Br J Nutr|volume=96|pages=S61–S67|pmid=17125535}}</ref> Ова погодност једења ораха први пут је уочена 1993.<ref>{{cite journal|author=Sabaté J, Fraser GE, Burke K, Knutsen SF, Bennett H, Linsted KD |year=1993|title=Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men|doi=10.1056/NEJM199303043280902|journal=Engl J Med|volume=328|pages=603–607|issue=9}}</ref> У наредних двадесет година спроведено је више истраживања која су показала да коштуњаво воће смањује концентрацију ЛДЛ [[холестерол]]а у крви. Сматра се да највећи допринос овом ефекту имају [[омега-3 масне киселине]].<ref>{{cite journal|author=Rajaram S, Hasso Haddad E, Mejia A, Sabaté J|year=2009|title=Walnuts and fatty fish influence different serum lipid fractions in normal to mildly hyperlipidemic individuals: a randomized controlled study|journal=Am J Clin Nutr|volume=89|pages=1657S-1663S|url=http://www.ajcn.org/content/89/5/1657S.long}}</ref> |
|||
Коштуњаво воће је добар извор [[Витамин Е|витамина E]] и [[Витамин Б2|B<sub>2</sub>]], као и протеина, [[фолат]]а, влакана и есецијалних минерала попут магнезијума, фосфора, калијума, бакра и селена.<ref>{{cite journal|author=Kris-Etherton PM, Yu-Poth S, Sabaté J, Ratcliffe HE, Zhao G, Etherton TD|year=1999|title=Nuts and their bioactive constituents: effects on serum lipids and other factors that affect disease risk|journal=Am J Clin Nutr|volume=70|pages=504S–511S|pmid=10479223|issue=3 Suppl}}</ref> Најздравије је сирово. Ниаме, непрерађени ораси имају два пута више антиоксиданата него у прерађеном стању.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/health-12865291|title=Walnuts are the healthiest nut, say scientists|date=27. 3. 2011|publisher=BBC News|accessdate=8. 1. 2014.}}</ref> Има низак гликемијски индекс,<ref>{{cite web|title=Revised International Table of Glycemic Index (GI) and Glycemic Load (GL) Values|year=2002|url=http://www.mendosa.com/gilists.htm|accessdate=8. 1. 2014.|author= David Mendosa}}</ref> тако да се препоручује особама које пате од [[Отпорност на инсулин|отпорности на инсулин]] или [[Шећерна болест|шећерне болести]] типа 2.<ref>{{cite journal|author=Josse AR, Kendall CWC, Augustin LSA, Ellis PR, Jenkins DJA |year=2007|title=Almonds and postprandial glycemia — a dose response study|journal=Metabolism|volume=56|pages=400–404|doi=10.1016/j.metabol.2006.10.024|pmid=17292730|issue=3}}</ref> Према једној студији, људи који једу орашасте плодове у просеку живе две до три године дуже. Међутим, треба имати у виду да исти конзумирају мање количине брзе хране.<ref>{{cite journal|author=Fraser GE, Shavlik DJ|year=2001|title= Ten years of life: Is it a matter of choice?|journal=Arch Int Med|volume=161|pages=1645–1652|doi=10.1001/archinte.161.13.1645|issue=13|pmid=11434797}}</ref> |
|||
== Референце == |
|||
{{Commonscat|Nuts}} |
{{Commonscat|Nuts}} |
||
{{reflist}} |
|||
{{клица-храна}} |
|||
[[Категорија:Плод]] |
|||
[[Категорија:Јестиви орашасти плодови и семенке|*]] |
[[Категорија:Јестиви орашасти плодови и семенке|*]] |
||
[[Категорија:Храна]] |
|||
Верзија на датум 8. јануар 2014. у 23:45
Орашасти плодови (или коштуњаво воће) представљају плодове појединих биљака са тврдом љуском унутар које се налази семенка. Код ових биљака се плод не отвара да би се ослободила семенка. Пример оваквих плодова су лешник, кестен, жир, орах и други.
Важан су извор хранљивих материја, а често се користе у кулинарству или за грицкање у сировом или прерађеном стању. Поједине врсте, укључујући бадем и пистаћ, сачињавале су битан део људске исхране пре око 780.000 година. Људи су у плеистоцену осмислили низ оруђа намењеног ломљењу ових тврдих плодова.[1] Калифорнијска племена једу локалну врсту кестена за време несташице хране, с тим што претходно отклоне отровне материје. Кестен се на британским острвима користи за игру сличну кликерима.[2]
Употреба
Кулинарска дефиниција орашастог плода нешто се разликује од оне стручне. Ботанички гледано, орах је прост суви плод са једним, ређе два семена. Семе је причвршћено за плодник тучка, који са сазревањем очвршћује, постаје коштуњав. Овакав плод има ред букви (Fagales), у који спадају и кестен, храст, лешник (прецизније леска), граб и друге врсте.[3]
Међутим, кулинарски орах је свако језгро плода или семена, које обично садржи висок проценат масти. Због доста липида, коштуњаво воће веома је храњив и енергетски богат чиналац у исхрани.[4] Доста семења је јестиво, па се конзумира сирово, кувано, печено, као главни оброк, ужина или посебни зачин, чак и у козметици. Посебну улогу налази и у исхрани животиња, попут веверица, које сакупљају жиреве како би преживеле зиму.[5]
Међутим, било ботанички или кулинарски, орашасти плодови су чести алергени.[3]
Од плодова који не задовољавају ботаничку дефиницију коштуњавог воћа, али јесу ораси у кулинарском смислу, према нереткој употреби у искрани и припреми оброка издвајају се следећи: бадем (ботанички коштуница, чији се перикарп отклања пре конзумације), бразилски орах (ботанички чахура), индијски орах (семе збирног плода), макадамија (кремасто бело језгро мешка), пекан (семе коштунице), кикирики (семе махуне), борово семе, пистаћ (семе танке коштунице), орахово семе.[6]
Храњивост
.PNG)
Већи број епидемиолошких студија показао је да људи који конзумирају орашасте плодове имају мање шансе да оболе од коронарне болести срца.[7] Ова погодност једења ораха први пут је уочена 1993.[8] У наредних двадесет година спроведено је више истраживања која су показала да коштуњаво воће смањује концентрацију ЛДЛ холестерола у крви. Сматра се да највећи допринос овом ефекту имају омега-3 масне киселине.[9]
Коштуњаво воће је добар извор витамина E и B2, као и протеина, фолата, влакана и есецијалних минерала попут магнезијума, фосфора, калијума, бакра и селена.[10] Најздравије је сирово. Ниаме, непрерађени ораси имају два пута више антиоксиданата него у прерађеном стању.[11] Има низак гликемијски индекс,[12] тако да се препоручује особама које пате од отпорности на инсулин или шећерне болести типа 2.[13] Према једној студији, људи који једу орашасте плодове у просеку живе две до три године дуже. Међутим, треба имати у виду да исти конзумирају мање количине брзе хране.[14]
Референце
- ^ „Remains of seven types of edible nuts and nutcrackers found at 780,000-year-old archaeological site”. Scienceblog. фебруар 2002. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ Black, Michael H.; Halmer, Peter (2006). The encyclopedia of seeds: science, technology and uses. Wallingford, UK: CABI. стр. 228. ISBN 978-0-85199-723-0.
- ^ а б „Common Food Allergens”. Food Allergy Network. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ „Nut Varieties & Lipids”. Healthy Eating. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ „Researchers Tackle The Nutty Truth On Acorns And Squirrels”. Science Daily. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ „Recipes --> Nuts”. Jewish Recipes. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ Kelly JH, Sabaté J (2006). „Nuts and coronary heart disease: an epidemiological perspective”. Br J Nutr. 96: S61—S67. PMID 17125535. doi:10.1017/BJN20061865.
- ^ Sabaté J, Fraser GE, Burke K, Knutsen SF, Bennett H, Linsted KD (1993). „Effects of walnuts on serum lipid levels and blood pressure in normal men”. Engl J Med. 328 (9): 603—607. doi:10.1056/NEJM199303043280902.
- ^ Rajaram S, Hasso Haddad E, Mejia A, Sabaté J (2009). „Walnuts and fatty fish influence different serum lipid fractions in normal to mildly hyperlipidemic individuals: a randomized controlled study”. Am J Clin Nutr. 89: 1657S—1663S.
- ^ Kris-Etherton PM, Yu-Poth S, Sabaté J, Ratcliffe HE, Zhao G, Etherton TD (1999). „Nuts and their bioactive constituents: effects on serum lipids and other factors that affect disease risk”. Am J Clin Nutr. 70 (3 Suppl): 504S—511S. PMID 10479223.
- ^ „Walnuts are the healthiest nut, say scientists”. BBC News. 27. 3. 2011. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ David Mendosa (2002). „Revised International Table of Glycemic Index (GI) and Glycemic Load (GL) Values”. Приступљено 8. 1. 2014.
- ^ Josse AR, Kendall CWC, Augustin LSA, Ellis PR, Jenkins DJA (2007). „Almonds and postprandial glycemia — a dose response study”. Metabolism. 56 (3): 400—404. PMID 17292730. doi:10.1016/j.metabol.2006.10.024.
- ^ Fraser GE, Shavlik DJ (2001). „Ten years of life: Is it a matter of choice?”. Arch Int Med. 161 (13): 1645—1652. PMID 11434797. doi:10.1001/archinte.161.13.1645.