Пређи на садржај

Авдо Хасанбеговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Авдо Хасанбеговић
Лични подаци
Датум рођења(1888-00-00)1888.
Место рођењаАвтовац, Аустроугарска
Датум смрти1945.
Место смртиБеоград, ДФЈ
НародностСрбин
Религијамуслиман
УниверзитетСвеучилиште у Загребу
Професијадоктор правних наука
Политичка каријера
Политичка
странка
Југословенска национална странка
2. септембар 1931 — 5. јануар 1932.
МонархКраљ Александар I Карађорђевић
ПремијерГенерал Петар Живковић
ПретходникИлија Шуменковић
1935 — 1936.
Председникдр Коста Кумануди

Авдо Хасанбеговић (Автовац, 1888Београд, 1945) био је српски правник, доктор правних наука и политичар, подбан Дринске бановине, министар без портфеља Краљевине Југославије у првој и другој влади Петра Живковића (1931–1932), посланик и потпредседник Народне скупштине Краљевине Југославије (1934–1935), као и председник Гајрета (1923–1941).

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање и Први светски рат

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1888. године у Автовцу, у породици Срба муслимана. Студије права је започео у Бечу, а докторирао на Свеучилишту у Загребу. Као студент докторских студија (lat. candidatus/candidata juris) је био потпредседник Српског академског потпорног друштва, изабран 14. новембра 1912. године.[1][2] Мобилисан је 1916. године за Први светски рат као аустроугарски војник и упућен на Галицијски фронт, где је пребегао руској царској војсци и придружио се Српској добровољачкој дивизији у Одеси.

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Након рата, Шериф Арнаутовић и Хасанбеговић су били уредници часописа "Домовина", који је излазио од 1920. до 1922. године у Сарајеву. Покушао је да оснује нову политичку странку Срба муслимана, као противтежу Југословенској муслиманској организацији др Мехмеда Спаха. Од 1923. до 1941. године је био председник Српског муслиманског просвјетно-културног друштва Гајрет и из тог времена му припада заслуга за образовање преко 1500 ђака и студената муслимана из Босне и Херцеговине, који су прошли кроз седам Гајретових интерната.

Постављен је за подбана Дринске бановине у октобру 1929. године. У првој и другој влади Петра Живковића, од 2. септембра 1931. до 5. јануара 1932. године, обављао је дужност министра без портфеља. На парламентарним изборима 1931. године, као кандидат Југословенске националне странке у тузланском срезу, изабран је за народног посланика, а потом и потпредседник Народне скупштине Краљевине Југославије.[3]

Живео је у Београду до смрти 1945. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Српско академско потпорно друштво”. Србобран. 237. 5. новембар 1912. 
  2. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901-1914. Београд: Службени гласник. стр. 631. ISBN 978-953-7611-55-2. 
  3. ^ Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije za vanredan saziv za 1931/32 godinu. Beograd: Grafičko umetnički zavod "Planeta". 1932.