Авдо Хасанбеговић
| Авдо Хасанбеговић | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 1888. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Автовац, Аустроугарска | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 1945. | ||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Београд, ДФЈ | ||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||
| Религија | муслиман | ||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Свеучилиште у Загребу | ||||||||||||||||||||||
| Професија | доктор правних наука | ||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Југословенска национална странка | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Авдо Хасанбеговић (Автовац, 1888 – Београд, 1945) био је српски правник, доктор правних наука и политичар, подбан Дринске бановине, министар без портфеља Краљевине Југославије у првој и другој влади Петра Живковића (1931–1932), посланик и потпредседник Народне скупштине Краљевине Југославије (1934–1935), као и председник Гајрета (1923–1941).
Биографија
[уреди | уреди извор]Образовање и Први светски рат
[уреди | уреди извор]Рођен је 1888. године у Автовцу, у породици Срба муслимана. Студије права је започео у Бечу, а докторирао на Свеучилишту у Загребу. Као студент докторских студија (lat. candidatus/candidata juris) је био потпредседник Српског академског потпорног друштва, изабран 14. новембра 1912. године.[1][2] Мобилисан је 1916. године за Први светски рат као аустроугарски војник и упућен на Галицијски фронт, где је пребегао руској царској војсци и придружио се Српској добровољачкој дивизији у Одеси.
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Након рата, Шериф Арнаутовић и Хасанбеговић су били уредници часописа "Домовина", који је излазио од 1920. до 1922. године у Сарајеву. Покушао је да оснује нову политичку странку Срба муслимана, као противтежу Југословенској муслиманској организацији др Мехмеда Спаха. Од 1923. до 1941. године је био председник Српског муслиманског просвјетно-културног друштва Гајрет и из тог времена му припада заслуга за образовање преко 1500 ђака и студената муслимана из Босне и Херцеговине, који су прошли кроз седам Гајретових интерната.
Постављен је за подбана Дринске бановине у октобру 1929. године. У првој и другој влади Петра Живковића, од 2. септембра 1931. до 5. јануара 1932. године, обављао је дужност министра без портфеља. На парламентарним изборима 1931. године, као кандидат Југословенске националне странке у тузланском срезу, изабран је за народног посланика, а потом и потпредседник Народне скупштине Краљевине Југославије.[3]
Живео је у Београду до смрти 1945. године.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Српско академско потпорно друштво”. Србобран. 237. 5. новембар 1912.
- ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901-1914. Београд: Службени гласник. стр. 631. ISBN 978-953-7611-55-2.
- ^ Stenografske beleške Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije za vanredan saziv za 1931/32 godinu. Beograd: Grafičko umetnički zavod "Planeta". 1932.
