Војнобезбедносна агенција
Преглед | |
---|---|
Датум оснивања | 29. септембар 2003. |
Седиште | Београд, Србија |
Министар | |
Руководиоци |
|
Веб-сајт | www |
Војнобезбедносна агенција (ВБА) је организациона јединица Министарства одбране Републике Србије надлежна за безбедносну и контраобавештајну заштиту Министарства одбране и Војске Србије.
Агенција обележава 12. новембар као Дан Војнобезбедносне агенције.
Историјат
[уреди | уреди извор]Зачеци војне безбедности
[уреди | уреди извор]Историјат обавештајне и контраобавештајне делатности у војне сврхе у Србији може се пратити од времена Првог српског устанка. Први правни акт који је дефинисао војнобезбедносну делатност јесте настао 1836. године, а реч је о Дужностима војних команданата, у којем стоји да су војни команданти и среске старешине дужне водити рачуна да ли се неко договара са непријатељима земље. Војни закон из 1839. године ближе је одредио дела и санкције из ове области, укључујући и шпијунажу.
На основу уредбе од 10. априла 1920. године формирано је Обавештајно одељење при Главном ђенералштабу, задужено за војнообавештајне и контраобавештајне послове. Са радом је почело 6. маја 1920. године, а његове надлежности ближе су уређене новом уредбом од 14. септембра 1923. године.
Од 1928. године до Априлског рата 1941. године деловали су контраобавештајни центри, а уочи рата је извршена реорганизација Ђенералштаба који је добио Обавештајну дирекцију са обавештајним, контраобавештајним и одељењем за послове шифри.
Други светски рат
[уреди | уреди извор]У мају 1942. године, Врховни штаб НОВ и ПОЈ издао је упутство о организацији обавештајне и контраобавештајне службе у партизанским јединицама, тако да су убрзо формиране Обавештајна служба и Служба безбедности. Септембра 1943. године формирано је Одељење за заштиту народа (ОЗНА), које наредне године добија и Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ) као свој извршни орган. У марту 1945. године ОЗНА добија 6 одсека, а Други одсек добија задужење да се бави контраобавештајном активношћу на слободној територији, док Трећи одсек преузима контраобавештајну делатност у јединицама НОВЈ. До 1952. године, УДБА је, као наследник Озне, имала војну формацију и структуру.[1]
Од КОС-а до Војне службе безбедности (1946—2003)
[уреди | уреди извор]Од Трећег одсека Озне је 13. марта 1946. године формирана Контраобавештајна служба (КОС) са задатком да обавља послове заштите Југословенске армије од обавештајних делатности. На челу КОС-а налазио се помоћник министра за народну одбрану. Припадници ове службе имали су право да хапсе и ислеђују лица осумњичена за шпијунажу, саботажу, диверзију, тероризам, непријатељску агитацију и пропаганду, бандитизам и кривична дела која су управљена против државе, народа и појединаца.[2]
Од 1948. године Управа КОС-а налазила се у Генералштабу као његова Дванаеста управа. Од 1950. године деловала је једногодишња Школа Контраобавештајне службе, а од 1952. године двомесечна Школа резервних официра КОС-а. У новембру 1955. године у Панчеву је формиран Школски центар безбедности са Школом безбедности и Школом војне полиције.
Између 1955. и 1992. године постојала је Управа безбедности у оквиру Савезног секретаријата за народну одбрану. Са формирањем Војске Југославије 1992. године, Управа безбедности је премештена у Генералштаб.
Од 2. јула 2002. година постоји Војна служба безбедности, која је из Генералштаба премештена у Министарство одбране. Убрзо су раздвојене војнополицијска и контраобавештајна функција, те је ВБА постала агенција Министарства одбране, а Одељење Војне полиције део Генералштаба.
Војнобезбедносна агенција (2004—)
[уреди | уреди извор]Наредбом министра одбране Првослава Давинића од 29. септембра 2003. године формирана је Војнобезбедносна агенција као део Министарства одбране. Почела је са радом 1. јануара 2004. године.
Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији донет је 2009. године. Надзор над радом ВБА добили су генерални инспектор и Унутрашња контрола. Некадашњи Школски центар безбедности у Панчеву од 28. фебруара 2009. године функционише као Центар за усавршавање кадрова Војнобезбедносне агенције.
Дан ВБА је 12. новембар у част датума када је 1839. године донет први Војни закон у Србији, а који је уредио и војнобезбедносну делатност.
Мисија и задаци
[уреди | уреди извор]ВБА је надлежна за безбедносну и контраобавештајну заштиту Министарства одбране и Војске Србије, у оквиру које обавља безбедносне и контраобавештајне послове и задатке.
У том погледу, разликују се два типа послова и задатака:
- Безбедносни: безбедносна заштита снага, објеката, средстава, активности, тајних података, безбедносне провере лица, индустријска безбедност и безбедносна заштита информационо-телекомуникационог система и криптозаштите;
- Контраобавештајни: супротстављање обавештајној, терористичкој и организованој криминалној делатности упереној против МО и ВС, откривање и документовање кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, човечности и међународног права у случају да се као учиниоци појаве запослени у МО и ВС, кривичних дела попут корупције унутар МО и ВС, као и контраобавештајна заштита лица, објеката и активности.
Директори
[уреди | уреди извор]Фотографија | Име и презиме | Чин | Мандат | |
---|---|---|---|---|
Момир Стојановић | пуковник | 1. 1. 2004. | 26. 5. 2004.[3] | |
Светко Ковач | генерал-мајор | 7. 10. 2005. | 17. 1. 2014. | |
Петар Цветковић | бригадни генерал (2014—2018)
генерал-мајор (2018—2021) |
2014. | 2018. | |
Ђуро Јованић | генерал-мајор | 2018. | тренутно |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „II период – од 1941. године до 13. марта 1946. године”. Војнобезбедносна агенција.
- ^ „III период – од 13. марта 1946. године до 23. марта 1955. године”. Војнобезбедносна агенција.
- ^ „Smenjen Stojanović na VSO-u”. B92. 26. 5. 2004.