Демократска заједница војвођанских Мађара

Демократска заједница војвођанских Мађара
Vajdasági Magyarok Demokratikus Közössége
Демократска заједница војвођанских Мађара; Vajdasági Magyarok Demokratikus Közössége
Скраћеница	ДЗВМ, VMDK
Вођа	Арон Чонка
Оснивач	Андраш Агоштон
Коалиција	ДЗВМ—ЛСВ—ЗЗВ
Основана	31. март 1990.
Седиште	Републиканска 144, Бечеј
Идеологија	права мађарске мањине; регионализам;
Политичка позиција	центар
Боје	зелена
Народна скупштина	0 / 250
Скупштина АП Војводине	0 / 120
Веб-сајт
	www.vmdk.org.rs

Демократска заједница војвођанских Мађара (мађ. Vajdasági Magyarok Demokratikus Közössége; скраћено ДЗВМ или VMDK) је политичка странка у Србији која представља мађарску мањину у Војводини.^[1]^[2]

Основана 1990. године, водио ју је Андраш Агоштон, а затим Шандор Пал до његове смрти 2010. Од 2021. вођа странке је Арон Чонка.^[3] Седиште се налази у Бечеју. Прва је странка мађарске мањине у Србији, а током 1990-их имала је посланике у више састава Народне скупштине. Међутим, Савез војвођанских Мађара је 1997. заузео примат међу мађарским бирачима, а ДЗВМ од тада има само спорадично учешће у Народној скупштини и Скупштини АП Војводине. Део је коалиције Уједињени за победу Србије са којом је учествовала на општим изборима 2022. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Дана 19. децембра 1989. године, уочи вишепартијског система у Србији, група од 11 активиста покренула је иницијативу за стварање аутентичне организације Мађара у Србији. Демократска заједница војвођанских Мађара формирана је 31. марта 1990. године у Дорослову, селу у северној Војводини.^[4] Њен први вођа био је Андраш Агоштон.^[5] На првим посткомунистичким парламентарним изборима у Србији одржаним исте године освојили су 2,64% гласова, освојивши 8 места у Народној скупштини.^[6]

Усред растућих етничких тензија, југословенских ратова 1990-их и притиска српског национализма, странка је радикализовала свој програм и захтевала снажну аутономију Мађара у Србији, сличну онима које су тражили Срби у Хрватској и Босни у то време. Пошто је нови курс перципиран као сувише радикалан, неколико партија се 1994. године одвојило од ДЗВМ, а Савез војвођанских Мађара је постао доминантна странка међу српским Мађарима. Године 1997, Агоштон је напустио ДЗВМ, формирајући Демократску странку војвођанских Мађара. Шандор Пал је преузео место председника ДЗВМ, али странка никада није повратила свој ранији утицај.^[7]

Учешће на изборима[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори[уреди | уреди извор]

Година	Гласови	% од важећих	Мандати	Промена	Коалиција	Статус
1990.	132.726	2,64%	8 / 250	8		опозиција
1992.	140.825	2,98%	9 / 250	1		опозиција
1993.	112.342	2,61%	5 / 250	4		опозиција
1997.	16.812	0,41%	0 / 250	5		без мандата
2000.	није учествовала		0 / 250			без мандата
2003.	није учествовала		0 / 250			без мандата
2007.	12.940	0,32%	0 / 250		МС	без мандата
2008.	74.874	1,81%	0 / 250		МК	без мандата
2012.	24.993	0,63%	0 / 250		СЗ	без мандата
2014.	204.767	5,70	0 / 250		са НДС—З—ЛСВ—ЗЗС	без мандата
2016.	није учествовала		0 / 250			без мандата
2020.	није учествовала		0 / 250			без мандата
2022.			0 / 250		УЗПС

Покрајински избори[уреди | уреди извор]

На покрајинским изборима у Војводини 2008. године, странка је била део Мађарске коалиције, која је у првом изборном кругу освојила 7% гласова.

На покрајинским изборима у Војводини 2012. године, странка је била део коалиције Све заједно, која је у првом изборном кругу освојила 0,47% гласова и која није освојила ниједно место у покрајинској скупштини.

Локални избори[уреди | уреди извор]

На локалним изборима у Србији 2008. године, странка је била део Мађарске коалиције, која је освојила већину гласова у Кањижи (50,91%), као и већи број гласова у Сенти (31,87%), Бачкој Тополи (46,25%), Малом Иђошу (37,18%) и Бечеју (29,63%).

На локалним изборима у Србији 2012. године, странка је била део коалиције Све заједно, која није освојила већи број гласова ни у једној општини у Војводини.

Референце[уреди | уреди извор]

^ New nation-states and national minorities. Julien Danero Iglesias, Nenad Stojanović, Sharon Weinblum. Colchester. 2013. стр. 246. ISBN 978-1-907301-36-0. OCLC 826685056.
^ „The Hungarian minority community in Vojvodina - AJKC Digital - Antall József Knowledge Centre”. digitalistudastar.ajtk.hu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-27.
^ „Csonka Áron: Számos visszaélés történt a tavalyi szerbiai választásokon”. Pannon RTV (на језику: мађарски). 2021-03-10. Приступљено 2022-03-24.
^ „Agošton se povlači iz politike”. Vajdaság Ma. 19. 12. 2012.
^ Robert Thomas (јануар 1999). Serbia Under Milošević: Politics in the 1990s. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 18—. ISBN 978-1-85065-341-7.
^ „Kako smo glasali: Izbori 1990”. Vreme. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 17. 5. 2016.
^ Vera Stojarová; Peter Emerson (2. 10. 2013). Party Politics in the Western Balkans. Routledge. стр. 142—. ISBN 978-1-135-23585-7.

[1] New nation-states and national minorities. Julien Danero Iglesias, Nenad Stojanović, Sharon Weinblum. Colchester. 2013. стр. 246. ISBN 978-1-907301-36-0. OCLC 826685056.

[2] „The Hungarian minority community in Vojvodina - AJKC Digital - Antall József Knowledge Centre”. digitalistudastar.ajtk.hu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-27.

[3] „Csonka Áron: Számos visszaélés történt a tavalyi szerbiai választásokon”. Pannon RTV (на језику: мађарски). 2021-03-10. Приступљено 2022-03-24.

[4] „Agošton se povlači iz politike”. Vajdaság Ma. 19. 12. 2012.

[Thomas1999-5] Robert Thomas (јануар 1999). Serbia Under Milošević: Politics in the 1990s. C. Hurst & Co. Publishers. стр. 18—. ISBN 978-1-85065-341-7.

[6] „Kako smo glasali: Izbori 1990”. Vreme. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 17. 5. 2016.

[StojarováEmerson2013-7] Vera Stojarová; Peter Emerson (2. 10. 2013). Party Politics in the Western Balkans. Routledge. стр. 142—. ISBN 978-1-135-23585-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]