Евромајдан

С Википедије, слободне енциклопедије
Евромајдан
У смеру казаљке на сату одозго лево: Велика застава ЕУ вијори се Мајданом 27. новембра 2013, опозициона активисткиња и популарна певачица Руслана говори маси на Мајдану 29. новембра 2013,
Про ЕУ митинг на Мајдану,
Евромајдан на Европском тргу 1. децембра,
постоље од срушена статуа Лењина,
гомила усмерава црево на милицију,
дрво украшено заставама и постерима
Датум21. новембар 2013. — 23. фебруар 2014. (3 месеца и 2 дана)
Локација
Украјина Украјина: Кијев и Лавов
ПоводГлавни катализатор:
  • Одлука владе да не потпише Споразум о придруживању Украјине и Европске уније[1]

Остали фактори:

  • Руска спољна политика[2] и претња руским трговинским санкцијама[3]
  • Корупција у влади[4]
  • Полицијска бруталност[5]
  • Све ауторитарније председништво Виктора Јануковича[6]
Циљеви
  • Потписивање Споразума о придруживању ЕУ и Споразума о слободној трговини[1]
  • Оптерећење председника Виктора Јануковича[7]
  • Ванредни избори[8]
  • Поновно усвајање амандмана на Устав Украјине из 2004. године
  • Међународне санкције против чланова владе Јануковича и Азарова[9]
  • Одбијање чланства у Царинској унији[10]
МетодеДемонстрације, интернет активизам, грађанска непослушност, грађански отпор, хактивизам[11], вандализам, заузимање управних зграда[12]
СтатусРеволуција и победа опозиције;
  • Фебруарска револуција на Мајдану 2014.
  • Преведено у демонстрације за „Јединствену Украјину“ руском војном интервенцијом[13][14] (20. фебруара) и припајањем Крима Русији
  • Уклањање Виктора Јануковича са функције
  • Пораст великих тензија са Русијом
  • Избијање руско-украјинског рата
  • Повратак устава из 2004.
  • Олександар Турчинов постаје вршилац дужности председника
  • Превремени председнички избори
  • Спровођење и накнадно укидање закона који ограничавају грађанске слободе
  • Бивша украјинска премијерка и лидерка опозиције Јулија Тимошенко пуштена је из затвора[15].
  • Занимање локалних самоуправа
  • Забрана Партије региона од стране локалних самоуправа под контролом антивладиних активиста[18] Председник Јанукович нуди опозицији место премијера Украјине
  • Амнестија притвореним демонстрантима, у замену за предају свих окупираних зграда и улица („Закони о таоцима“)[19][20][21][22][23][24][25]
  • Нова Влада Украјине наставила је припреме за потписивање Уговора о придруживању ЕУ[26].
Стране у цивилном сукобу

Влада Украјине

Страна подршка

Водеће фигуре
Про-ЕУ демонстрације у Кијеву, 27. новембра 2013

Евромајдан (укр. Євромайдан) је термин који се употребљава за масовне демонстрације у Украјини које су отпочеле 21. новембра 2013. након што је тамошња влада која је изабрана након парламентарних избора 2012. одбила да потпише споразум о ближој интеграцији Украјине са ЕУ. Демонстрације ће кулминирати 22. фебруара 2014. сменом председника Виктора Јануковича (која је противна члану 11. Устава Украјине), и руском анексијом Крима 16. марта 2014. након којег ова аутономна република бива прикључена Русији и потписивањем 21. марта 2014. споразума о интеграцији са ЕУ од стране нове револуционарне украјинске владе.[27]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „EuroMaidan rallies in Ukraine – Nov. 21–23 coverage”. Kyiv Post. 25. 11. 2013. 
  2. ^ Snyder, Timothy (3. 2. 2014). „Don't Let Putin Grab Ukraine”. The New York Times. Приступљено 5. 2. 2014. „The current crisis in Ukraine began because of Russian foreign policy.” 
  3. ^ Calamur, Krishnadev (19. 2. 2014). „4 Things To Know About What's Happening in Ukraine”. Parallels (World Wide Web log). NPR. Приступљено 3. 3. 2014. 
  4. ^ Spolsky, Danylo. „One minister's dark warning and the ray of hope”. Kyiv Post (editorial). Приступљено 27. 11. 2013. 
  5. ^ „Ukrainian opposition uses polls to bolster cause”. Euronews. 13. 12. 2013. Архивирано из оригинала 28. 1. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  6. ^ „Where did the downfall of Ukraine's President Viktor Yanukovych begin?”. Public Radio International. 24. 2. 2014. 
  7. ^ „Ukrainian opposition calls for President Yanukovych's impeachment”. Kyiv Post. Interfax-Ukraine. 21. 11. 2013. Приступљено 27. 11. 2013. 
  8. ^ Herszenhorn, David M. (1. 12. 2013). „Thousands of Protesters in Ukraine Demand Leader's Resignation”. The New York Times. Приступљено 2. 12. 2013. 
  9. ^ Bonner, Brian (21. 11. 2013). „Two petition drives take aim at Yanukovych”. Kyiv Post. Приступљено 27. 11. 2013. 
  10. ^ „EuroMaidan passes an anti-Customs Union resolution”. Kyiv Post. Interfax-Ukraine. 15. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  11. ^ Веб-сайт Кабміну теж уже не працює [Cabinet Website also no longer works]. Ukrayinska Pravda (на језику: украјински). 11. 11. 2013. Приступљено 8. 12. 2013. 
  12. ^ „Hereha closes Kyiv City Council meeting on Tuesday”. Interfax-Ukraine. 24. 12. 2013. 
  13. ^ „Party of Regions, Communist Party banned in Ivano-Frankivsk and Ternopil regions”. Kyiv Post. 27. 1. 2014. Приступљено 10. 4. 2014. 
  14. ^ „Activity of Regions Party, Communist Party, Yanukovych's portraits banned in Drohobych”. Kyiv Post. 21. 2. 2014. Приступљено 10. 4. 2014. 
  15. ^ „Jailed Ukrainian opposition leader Yulia Tymoshenko has been freed from prison, says official from her political party.”. CNN. 22. 2. 2014. 
  16. ^ Dangerous Liasons, The Ukrainian Week (18 May 2015)
  17. ^ „Ukraine's PM Azarov and government resign”. BBC. 28. 1. 2014. Приступљено 28. 1. 2014. 
  18. ^ There was no legal basis for these bans since in Ukraine only a court can ban the activities of a political force.[16]
    • Оставка премијера Миколе Азарова[17]
  19. ^ "Law on amnesty of Ukrainian protesters to take effect on Feb 17", Interfax-Ukraine (17 February 2014)
  20. ^ „Ukraine lawmakers offer protester amnesty”. The Washington Post. 29. 1. 2014. Архивирано из оригинала 30. 1. 2014. г. 
  21. ^ „Ukraine: Amnesty law fails to satisfy protesters”. Euronews. 30. 1. 2014. Архивирано из оригинала 26. 9. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2014. 
  22. ^ Halya Coynash (30. 1. 2014). „Ruling majority takes hostages through new 'amnesty law'”. Kyiv Post. Приступљено 2. 3. 2014. 
  23. ^ Ukraine parliament passes protest amnesty law. BBC. 29 January 2014
  24. ^ „Ukraine leader's sick leave prompts guessing game”. South China Morning Post. Associated Press. 30. 1. 2014. 
  25. ^ Ukraine president Viktor Yanukovych takes sick leave as amnesty, other moves fail to quell Kyiv protests. CBS news. 30 January 2014
  26. ^ Cabinet resumed preparations for the association with the EU Архивирано 12 март 2014 на сајту Wayback Machine. Ukrinform. 2 March 2014
  27. ^ Who Are These 'People,' Anyway?
Евромајдан на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Евромајдан&oldid=26874642”