Рат против тероризма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рат против тероризма
War on Terror montage1.png
Време: 7. октобар 2001.. -
Место: Блиски исток, Јужна Азија...
Узрок: Напади 11. септембра 2001.
Резултат: Конфликт траје...
Сукобљене стране
 САД
 УК
 Израел
 Канада
 Аустралија
 Авганистан
 Пакистан
 Етиопија
 Либан
 Филипини
 Сомалија
 Ирак
и др.
Ал Каида
Баас
Хамас
Талибани
Хезболах
Фатах ел Ислам
и др.
Жртве и губици
Војни губици:
око 76.000 убијених или рањених [1]
Војни губици:
око 87.800 убијених или рањених [2]

Рат против тероризма или Рат против терора је кампања коју је започео амерички председник Џорџ Буш, а која укључује разне војне, политичке и правне акције које наводно треба да спрече ширење тероризма после напада 11. септембра 2001. на САД. Администрација Барака Обаме не користи овај назив већ кампању зове Прекоморске непредвиђене операције (енгл. Overseas Contingency Operations).

Рат против тероризма[уреди]

Терористичке организације извеле су нападе на САД и њене савезнике. Ови напади су изазвали одговор САД, њених савезника и др., ови напади су изазвали Рат против тероризма. Након бомбардовања амбасаде 1998. у Кенији и Танзанији, председник САД је започео кампању бомбардовања Судана и Авганистана односно мети ал-Каиде и њених савезника на просторима ових држава. Председник САД Џорџ Буш је у медијима више пута оптуживан да користи Рат против тероризма као изговор за Рат у Ираку иако се сматра да веза и сарадња између Садама Хусеина и Ал Каиде никад није постојала .[1]

Наводни циљеви рата[уреди]

Застава џихада

Председник САД Џорџ Буш навео је следеће као наводне циљеве рата [2]:

  • Уништити терористе и њихове организације.
  • Идентификовати и лоцирати све терористичке организације.
  • Спречити ширење тероризма
  • Спречити терористе да регрутују нове чланове.
  • Успоставити међународни стандард у циљу борбе против тероризма.
  • Ојачати, у међународном циљу да се спречи тероризам.
  • Рад са земљама које желе сарадњу и допринети у Рату против тероризма.
  • Помоћ слабим државама.
  • Спречити рекламу терористичких организација (чиме се шири тероризам).
  • Спречити стварање нових терористичких организација
  • Спречити подршку терористима.
  • Елиминисати све терористе.
  • Спречити терористичке нападе и позиције које исти могу искористити.
  • Ујединити се са земљама које су вољне у циљу спречавања тероризма.
  • Победити рат идеала.
  • Заштитити све Америчке грађана у САД и др.
  • Користити националну стратегију за одржавање безбедности.
  • Бити спреман за терористичке нападе.
  • Предузети све мере да се заштите грађани САД.
  • Проверити могућност новог терористичког напада.

Противречја „Рата против тероризма“[уреди]

Мучење затвореника у Абу Граибу.

Амерички „одбрамбени рат против тероризма“ испало је не само да јача терористички покрет Ал Каиде, већ и сам користи терористичке методе застрашивања и тортуре. Једно од најпознатијих мучилишта је затвор Гвантанамо на Куби, где се наводни терористи подвргавају бруталном испитивању и тортури без икаквог суда. Друго светски познато мучилиште је Абу Граиб где су амерички војници понижавали и злостављали затворенике на најгнусније начине. Ти злочини би вероватно били заташкани и заборављени, да сами мучитељи у својој ароганцији нису сами поставили фотографије мучења на интернет. Шокантне фотографије тортуре запањиле су свет тим више што амерички војници на снимкама остављају дојам да се добро забављају понижавањем несретних затвореника. Војници и војникиње који су чинили садистичке злочине сматрали су их обликом забаве као и друштвено прихватљивим поступком (фотографије су сами поставили на Интернет). Против неких од војникиња и војника с фотографија проведени су судски процеси који су уродили тек симболичним казнама.

Администрација председника Буша потпуно је заказала у припремању дугорочних планова за ток „Рата против тероризма“, а неки од резултата били су потпуно супротни од очекиваних. Заговорници напада на Ирак најављивали су брзу победу, увођење демократије и стварање модерног Ирака који ће да буде снажан амерички савезник у регији. Последице инвазије су биле катастрофалне за многе Ирачане, јер Американци нису покушавали да зауставе анархију на улицама ирачких градова већ су се само бринули да освоје неоштећену инфраструктуру за вађење нафте. Садам Хусеин је био секуларни диктатор па су Американци покушали поставити марионетску владу Иада Алавија јер су сматрали да ће Ирачани поштовати секуларни ауторитет. Тај потез је показао колико су Американци погриешили у процени ирачке ситуације. На првим изборима победиле су странке са снажним верским предзнаком. Како су већина Ирачана шијити, то је у пракси значило да ће ојачати утицај Ирана на политичка збивања.

Америчка дипломатија с одређеним успехом је наговорила бројне државе да прихвате резолуцију 98 којом амерички држављани de facto добивају потпуни имунитет од било које казнене одговорности пред Међународним судом у Хагу.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]