Пређи на садржај

Електрофони инструменти

С Википедије, слободне енциклопедије

Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је следећa[3]:

1. Мембранофони или опнозвучни инструменти
2. Идиофони инструменти
3. Кордофони, хордофони или жичани инструменти
4. Аерофони инструменти
5. Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти

Електрофони инструменти

[уреди | уреди извор]

Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти (грч. електрон = ћилибар, трљњем се ствара статички електрицитет - електрицитет, тј. електроника у овим инструментима суделује; итал. strumenti elettrofoni, енгл. electro[pho]nic; фр. instruments électroniques, нем. elektro[pho]nische Instrumente)[4] – то су нови музички инструменти који су се појавили почетком 20. века и који су стално у експанзији. Код њих тон настаје електроакустичким путем, помоћу тон-генератора, осцилаторних кола и разних техничких уређаја. Чују се преко звучника.

Ту спадају електронски инструменти као пто су: електрокорд, електрична гитара, вибрафон, електронске оргуље (Хемонд-оргуље, енгл. Hammond organ)[5] и данас врло популарни синтесајзери.

Комбинацијама разних боја, могуће је стварање нових, до данас непознатих боја и звукова као што су (траутониум и мартеноови таласи).

Прикажимо само неке електрофоне инструменте:

Референце

[уреди | уреди извор]