Тоналитет

С Википедије, слободне енциклопедије

Два смисла тоналитета:

(1) у општем смислу - хармонско-функционални систем (итал. tonalità, франц. tonalité, енгл. tonality, keyship, нем. Tonalität)[1]

(2) у посебном смислу - тонски род на одређеној апсолутној висини, (застарело) (итал. tonо, франц. ton, енгл. key, нем. Tonart)[1]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Тоналитет је музичко-хармонски појам. То су акордски односи и везе неке лествице у односу на њен хармонски центар, тј. основни, тонични акорд.[2]

Значи, тоналитет неке композиције или њеног дела чине сви лествични и ванлествични (повишени и снижени) тонови који су окосница за градњу њене мелодике и хармоније.

Шта тоналитет није[уреди | уреди извор]

Појам тоналитет погрешно је заменити са појмовима лествица и тонски род.

  • Лествица[3] има седам ступњева и осми који је поновљени први. Лествица добија име према првом и последњем тону који су истог имена. Њени тонови се постепено нижу алфабетским редом.

Сва три појма која у музици треба разликовати приказана су на следећој табели:

7♭
6♭
5♭
4♭
3♭
2♭
1♭
0♭/ 
1
2
3
4
5
6
7
Дур Ces Ges Des As Es B F C G D A E H Fis Cis
Мол as es b f c g d a e h fis cis gis dis ais

Параметри за утврђивање тоналитета[уреди | уреди извор]

3. Потпуна аутентична каденца (IV-V-I) у C-дуру која завршава заокружену музичку мисао.[4] О овој звучној датотеци Play .

Тоналитет неке мелодије утврђује се на основу:

  1. Предзнака који се налазе иза кључа (стални или предзнаци уз кључ или арматура). Управо, тоналитети се разликују по броју предзнака.
  2. Предзнака испред нота.
  3. Завршних тонова - каденце (види слику десно)
  4. Појава тона доминанте

Подела тоналитета[уреди | уреди извор]

Тоналитети могу бити:

  1. Сродни - имају већи број заједничких лествичних тонова. Већи број заједничких лествичних тонова даје веће сродство између два тоналитета, и обрнуто.
  2. Несродни - немају заједничких лествичних тонова.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]