Легато
Aртикулација је начин на које се изводе тонови при певању или свирању музичког инструмента. Она музичару помаже да се богатије, јасније, разговетније и прецизније музички изрази.[1]
На десној слици приказане су нотама и звучно четири артикулације: легато, портато, стакато и стакатисимо.
Шта је легато[уреди | уреди извор]
Спојница нота различите висине у музици је знак за легато (итал. legato - везано; енгл. legato; франц. lié, нем. legato)[2].
Легато је врста артикулације која се обележава луком изнад или испод групе нота, који извођача упућије да те тонове треба да изводи мирно без прекида, на један дах.[3]
- Пример:
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Властимир Перичић - Радивој Лазић, Основи теорије музике, Приступљено 10. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет II, Приступљено 10. 4. 2013.[непоуздан извор?]