Коњух (планина)
| Коњух | |
|---|---|
 Врх Коњух планине | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Врх Коњуха |
| Ндм. висина | 1.328 m |
| Координате | 44° 18′ 10″ С; 18° 31′ 55″ И / 44.30278° С; 18.53194° И 44° 18′ 10″ С; 18° 31′ 55″ И / 44.30278° С; 18.53194° И |
| Географија | |
  Коњух | |
| Државе |  Босна и Херцеговина |
| Републике | Федерација Босне и Херцеговине |
Коњух је планина у североисточном делу Босне и Херцеговине. Планина је омеђена рекама Сеона, Турија, Литва и Оскова на северу, реком Гостељом и магистралним путем Тузла – Сарајево на истоку, те реком Кривајом на југу и западу. Са Озреном, Јавором и Јаворником Коњух чини део ланца рубних (виших) планина које заједно са Требавцем и Мајевицом представљају прелаз Динарског планинског система у пространу Панонску низију.[1]
Просечна висина планине је 1000 метара. Изнад те висине уздижу се врхови: Шупљи Јавор (1157 м), Вина Крушка (1088 м), Сухо Дрвље (1206 м), Зидине (1180м), Брезина (1120 м), Врх Коњуха (1328 м) и Бандијерка, врх Јаворја (1261 м), Бијели врх (1272 м) и Зечји рат (1275 м) на југозападном гребену Смолин.[1]
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Масив Коњуха покривен је густим шумским заједницама у којима преовладава црногорица (бор, јела и смрча), буква, јавор и у мањем броју храст. На планини расте и ретка и лековита линцура – срчаник (Gentiana lutea), која је на овој планини заштићена и угрожена.[1]
У шумама Коњуха од дивљачи се могу наћи мрки медвед, срна, дивља свиња, вук, лисица, веверица, тетријеб, а у потоцима и рекама пастрмка и поточни рак. Од змија на планини живе поскок, шарка, белоушка, затим гуштер зелембаћ и даждевњак.[1]
Културно-историјски споменици
[уреди | уреди извор]На планини Коњух постоји више некропола стећака, а само у општини Кладањ познато је преко 500 стећака. Ту си и остаци караванског пута којим се со преносила из Тузле, као и више споменика из НОБ-а.[1]
Заштита планине
[уреди | уреди извор]Планинарска удружења и љубитељи природе већ годинама настоје да убеде власти да део планине прогласе заштићеном природном зоном.[2] Влада Тузланског кантона је упутила у процедуру Закон о проглашењу делова планине Коњух заштићеним делом природе.[3]
Приказ у култури
[уреди | уреди извор]Планина Коњух се помиње у револуционарној песми Коњух планином, која је опевала погибију народног хероја Пеје Марковића 1941.[4] Песма је касније доживела више обрада. Истоимени филм је снимљен 1966. у режији Фадила Хаџића.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д [1][мртва веза]
- ^ Planina Konjuh - mjesto za odmor i relaksaciju | Kultura i lifestyle | DW.DE | 08.08.2008
- ^ [„Zone 2000 - Mountaineering web magazine[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 18. 04. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Zone 2000 - Mountaineering web magazine]
- ^ „"Konjuh planinom", priča o nastanku pesme: Petar je bio teško rаnjen, videlo se dа neće moći dа preživi...”. Приступљено 2022-05-31.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Коњух планином”. www.rts.rs. Приступљено 2022-05-31.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.