Кјахта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кјахта
Кяхта
Kyahta cash processing center of National Bank of the Republic of Buryatia.jpg
Зграда банке у Кјахти
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Сибирски
Република Бурјатија
Основан 1727.
Статус града 1805.
Стара имена Троицкосавск
Становништво
Становништво
 — 2014. 20.076
Географске карактеристике
Координате 51°50′00″ СГШ; 107°36′00″ ИГД / 51.833333° СГШ; 107.6° ИГД / 51.833333; 107.6Координате: 51°50′00″ СГШ; 107°36′00″ ИГД / 51.833333° СГШ; 107.6° ИГД / 51.833333; 107.6
Временска зона UTC+9
Ндм. висина 760 м
Кјахта на мапи Русије
Кјахта
Кјахта
Остали подаци
Поштански број 671840
Позивни број +7 30142
Регистарска ознака 03
ОКАТО код 81 233 501
Веб-сајт
www.admkyahta.ru

Кјахта (рус. Кяхта, бур. Хяагта) град је у азијском делу Руске Федерације, на југу Републике Бурјатије и административни центар Кјахтинског рејона.

Град је 1727. године основао руски дипломата српског порекла Сава Владиславић Рагузински као утврђење под именом Троицкосавск. Садашње име носи од 1934. године.

Према проценама националне статистичке службе из 2014. у граду је живело 20.076 становника, док је према подацима са пописа 2010. град имао 20.041 становника.[1]

Географија[уреди]

Кјахта је смештена на подручју Сибирског федералног округа, на крајњем југу Републике Бурјатије, у пограничној зони између Руске Федерације и Монголије.

Град се налази на међународном аутопуту А340 који повезује главни град Бурјатије Улан Уде са престоницом Монголије Улан Батором, на око 234 км од Улан Удеа.

Историја[уреди]

Троисцкосавск током 1880-их

Године 1727. српски дипломата у служби руског императора Сава Владиславић Рагузински оснива трговачко насеље под именом Троицкосавск. Новоосновано насеље добило је име по цркви која је била посвећена Светом Сави Српском (рус. Троицкая церковь Святого Саввы Сербского), а која се налазила у самом средишту насеља. Насеље се развило из дрвеног четвороугаоног утврђења дужине страница од 100 метара, са два улаза и 4 стражарске куле. У унутрашњости утврђења првобитно су изграђена 32 трговачка свратишта, велики хотел и бројни магацини и амбари за робу. Изградња утврђења које је требало да служи као главна трговачка спона између Кине и Русије завршена је 1728. године, а само утврђење имало је статус „слободе“, трговачког насеља ослобођеног плаћања пореза.

Након потписивања Буринског и Кјахтинског уговора (1727) о разграничењу и трговачким везама између Русије и Кине, Кјахта постаје једним од најважнијих трговачких центара у целој централној Азији. Године 1743. цело насеље добија статус „трговачке слободе“, а 1792. је у Кјахту премештена и царинска испостава из Иркутска.

Троицкосавск 1805. добија административни статус града, а према подацима из 1829. у граду су у 542 домаћинства живела 4.054 становника. Током целог XIX века град је био важно трговачко средиште, а савременици су га често називали „Венецијом пешчаних дина“ због бројних трговачких каравана са камилама из Унутрашње Монголије.

У Кјахти су започињали и завршавали своја истраживања неки од највећих руских географа, путописаца и истраживача централне и северне Азије, Николај Пржеваљски, Петар Козлов, Григориј Потањин, Владимир Обручев и бројни други.

У Кјахти је 25. маја 1915. потписан још један важан међународни уговор између Русије, Кине и Монголије о статусу Унутрашње Монголије.[2] Током Првог светског рата недалеко од насеља је егзистирао сабирни камп за ратне војне заробљенике, кроз који је само током зиме 1915/16. прошло преко 6.700 заробљеника.[3]

Током 1920. и 1921. Кјахта је била центар револуционарних активности Монголске народне партије, и место деловања истакнутих монголских револуционара Дамдина Сухбатора и Хорлогина Чојлбасана.

Становништво[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду су живела 20.024 становника, док је према проценама за 2013. ту живело 19.998 становника.[4]

Кретање броја становника
1897.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
8.80011.15310.32715.31614.99018.307[5]18.400[6]20.02420.076

Галерија фотографија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1, Всероссийская перепись населения 2010 года
  2. ^ Проф. В. А. Овчинников Международное положение Монголии 10 лет тому назад. // Жизнь Бурятии. Верхнеудинск. № 9 — № 12, сентябрь — декабрь 1925 года. pp. 25
  3. ^ Военнопленные империалистической войны // Сибирская Советская энциклопедия. Новосибирск. 1929
  4. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2013. — 528 с. (Табл. 33. Численность населения городских округов, муниципальных районов, городских и сельских поселений, городских населенных пунктов, сельских населенных пунктов)
  5. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе[уреди]