Медвеђа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Медвеђа
Medvedja.jpg
Улица Јабланичка у Медвеђи
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Медвеђа
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 2860
Положај
Координате 42°50′21″ СГШ; 21°35′00″ ИГД / 42.839166° СГШ; 21.583333° ИГД / 42.839166; 21.583333Координате: 42°50′21″ СГШ; 21°35′00″ ИГД / 42.839166° СГШ; 21.583333° ИГД / 42.839166; 21.583333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 440 m
Медвеђа на мапи Србије
Медвеђа
Медвеђа
Медвеђа на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 16240
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Медвеђа (алб. Medvegja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 2860 становника. Овде је рођен Југослав Петрушић.

Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи и Културно уметничко друштво Вез Медвеђа. Овде постоји ФК Јабланица Медвеђа.

Географски положај[уреди]

Медвеђа је смештена у ерозивном проширењу формираном заједничким ерозивним радом реке Јабланице и њене леве притоке Лепаштице. Од овог проширења, смештеног у алувијалној равни Јабланице дужине 3.5 km а ширине 1.5 km, зависила је и морфолошка структура Медвеђе. Оно је предодредило микроположај па и правце територијалног ширења варошице. Медвеђа се, као и река Јабланица, пружа од југа ка северу (око 3 km), више примакнута побрђу него реци. Залази и уз долину Лепаштице око 1.5 km у правцу исток-запад.

Кроз ерозивно проширење води пут који спаја Лесковац са Приштином. Удаљена је 43 km од Лесковца а 22 km од Лебана. На малом удаљењу од Медвеђе налазе се Сијаринска бања и рудник злата, олова и цинка Леце.[1]

Историја[уреди]

У време деспотовине Ђурађа Бранковића Медвеђа се помиње као Међеђа а током турског ропства као Медока. Под именом Медвеђа први пут се помиње у XV веку. Турски попис из 1516. године помиње је као седиште општине и градско насеље у којем се једном недељно одржава пазар.

Данашња Медвеђа формирана је 1879. године, по ослобођењу од Турака. Насеље стагнира све до 1921. године када је проглашено за варошицу. То је подстакло снажан развој трговине и заната. У послератном периоду варош поново стагнира, чак и назадује. Скромна индустрија почела се развијати тек осамдесетих година, када су на алувијалној равни десно од Јабланице саграђене две мале фабрике („Нитекс” и „Термовент”) - погони истоимених нишких предузећа. Последњих година у овој варошици развијају се хемијска и текстилна индустрија.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Медвеђа живи 2035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (34,6 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 924 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Општина Медвеђа припада групи изразито емиграционих подручја.[1]

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.732
1953. 1.810
1961. 2.188
1971. 2.621
1981. 2.488
1991. 3.057 3.001
2002. 2.810 2.986
2011. 2.860
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.370 84,34 %
Албанци
  
203 7,22 %
Роми
  
97 3,45 %
Црногорци
  
90 3,20 %
Македонци
  
9 0,32 %
Бугари
  
4 0,14 %
Муслимани
  
2 0,07 %
Буњевци
  
1 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,03 %
непознато
  
4 0,14 %


Образовање[уреди]

У Медвеђи постоји Техничка школа "Никола Тесла".

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Јовић С. Горан, (2005.): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]