Портал:Астрономија/Шаблони

С Википедије, слободне енциклопедије

Овде се налази страна са шаблонима који се користе на Порталу Астрономија.

Општи појмови[уреди извор]

измени

астрофизика - галаксија - звезда - комета - Месец - метеори - Млечни пут - опсерваторија - сателит - планета - патуљаста планета - астероид - сазвежђа - Сунце - телескоп - Сунчев систем - помрачење Сунца - Нулта гравитација


Најсветлије звезде[уреди извор]

измени


Сириус - Канопус - α Кентаур - Арктур - Вега - Капела - Ригел - Ахернар - Агена - Бетелгеза - Алтаир - Акрукс - Алдебарн - Спица - Антарес - Полукс - Денеб - Мимоса - Регулус - Адра - Кастор

Астрономске актуелности[уреди извор]

измени

19. октобар 2017.

Астероид 1I/2017 U1, назван и 'Оумуамуа откривен је са хавајске Халеакала опсерваторије. Анализом путање је показано да је у питању први астероид пореклом ван Сунчевог система Детаљније

старе вести

Да ли знате да...[уреди извор]

измени

  • ... је Јупитер удаљен од Сунца 778.330.000 километара?
  • ... је до сада примећено 63 тела или месеца како круже око Јупитера?
  • ... је маса Венере 4,869×1024 kg?
  • ... 96% Венерине атмосфере чини угљен-диоксид?
  • ... средња вредност температуре на површини Венере износи 464 °C?
  • ... на Венери постоји око 100.000 мањих вулкана?
  • ... је Уран опасан са десет прстенова?
  • ... да на Урану лето и зима трају по 21 годину?
  • ...да постоји планета дијаманата близу нашег система?

Потребни чланци[уреди извор]

измени

Уколико желите да помогнете у стварању портала астрономија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области астрономије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

практична астрономија - звездане карте - Толенов спектрални тип - Космос (ракета) - Дневни радио-ројеви

Потребно употпунити:

Звезда - Космологија - Небеско тело - Природни сателит - појас астероида - Метис - Адрастеја - Амалтеа - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе - звездана еволуција - Сатурнови прстенови - молекуларни облак -

Обавештења[уреди извор]

измени

Уколико имате нека питања или сугестије везана за Астрономију и Портал:Астрономију напишите је овде.

Мењајући странице вазане за астрономију не заборавите oда их ставите у одређену категорију. На крају исписујете [[Категорија:њено име]].
Категорије везане за астрономију можете наћи овде.

Уколико направите неку клицу везану за астрономију, означите такву страницу додајући {{клица-космос}}. Листу клица наћићете у Клицама из Астрономије.

Области астрономије[уреди извор]

измени

астрометрија - астрофизика - астрохемија - галактичка астрономија - вангалактичка астрономија - космологија - практична астрономија - радиоастрономија - звездана астрономија - аматерска астрономија

Месеци (сателити)[уреди извор]

измени

Потребно направити: Пан (месец) - Атлас (месец) - Прометеј (месец) - Ио - Калисто

Потребно употпунити: Метис - Адрастеја - Амалтеја - Ганимед - Леда - Хималиа - Лиситеа - Елара - Ананке - Карме - Пасифе - Синопе

Чланак месеца[уреди извор]

Приказ половине планете Меркур
Приказ половине планете Меркур

Меркур је планета најближа Сунцу и удаљена од њега просечно 0,387 АУ или 57.910.000 km. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона km. Пречник Меркура је 4.880 km, а маса 3,30×1023 kg. Једина летелица која се приближила Меркуру је био Маринер 10 који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.

Меркур је био римски бог трговине и путовања, гласник богова, којег су Грци звали Хермес.

Даље...

Остали изабрани чланци

Слика месеца[уреди извор]

Портал:Астрономија/Слика мај 2024.

Категорије Астрономије[уреди извор]

измени

Биографија[уреди извор]

измени

Едмунд Халеј
Едмунд Халеј

Едмунд Халеј (29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.

Више о Халеју