Пређи на садржај

Првослав Вујчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Првослав Вујчић
Првослав Вујчић, 2009. године
Лични подаци
НадимакПрша, Пирс (енгл. Pearse)
Датум рођења(1960-07-20)20. јул 1960. (64 год.)
Место рођењаПожаревац, НР Србија, ФНР Југославија
Награде„Змајева”, „Минерва”, награда „Књижевне критике”

Првослав Вујчић (Пожаревац, 20. јул 1960) српски је књижевник, песник, преводилац и колумниста.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Првослав Вујчић рођен је 20. јула 1960. године од оца Јефрема (1932–1996) и мајке Надежде (1936–2015) у општој болници у Пожаревцу где је завршио основну школу и гимназију (друштвено-језички смер) коју је похађао од 1975. до 1979. године. Одрастао је у делу града који се зове Бурјан.[3] Вујчићева збирка поезије „Размишљања једног леша” регистрована је у Југословенској ауторској агенцији 1983. али је пред само објављивање судском одлуком од стране Савеза комуниста забрањена под образложењем да је „морално-политички неподобна за социјалистички систем и друштво”.[4] Књига је објављена 2004. године, после две деценије, и обухвата три дела: Картотека промашаја, Кремирани павиљон и Ексхумација. Вујчић је 1984. казивао песме на гостовању у рудничкој јами у Тузли због чега су га „рудари понели на рукама а власт доделила седмодневни затвор”.[5] У тузланском затвору написао је збирку „Кастрирање ветра” коју је посветио свом оцу Јефрему.[6] Изашла је из штампе после више од две деценије (2005) а поговор је написао Драгомир Брајковић. Један је од организатора демонстрација против НАТО агресије над Србијом и Црном Гором 1999. које су (када је реч о српској дијаспори) једино у Торонту трајале свих 78 дана.[7] Један је од оснивача добротворног фонда „Цар Лазар” у дијаспори и организације „Кнез Мирослав” у Бијелом Пољу. Писао је за „Књижевну реч”, „Књижевне новине” и за „Новине” где је био уредник фељтона „Српско православље”. Преведен је на више језика и песме му се налазе у многим антологијама (међу којима и „Српски писци у расејању 1914–2014”).[8]

Члан је Српске књижевне задруге од 2003. године, Удружења књижевника Србије од 2004. године, Удружења књижевника Српске од 2008. године и Интернационалног удружења песника (Сједињене Америчке Државе). Почасни је члан Удружења књижевних стваралаца (Канада).[9] Интернационално удружење песника прогласило га је 2007. године амбасадором поезије Сједињених Америчких Држава. Оснивач је Урбаног књижевног круга.[10] Носи надимак Пирс по ирском песнику Патрику Пирсу.[10]

Од 31. јануара 1987. године живи у Канади.[11] Отац је четворо деце (Димитрије, Ђурађ, Јефимија и Теодора).[10][12]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добио је награде: „Змајеву” за књигу у рукопису (Београд, Србија), „Змајеву” за песму (Београд, Србија), награду „Минерва” за ширење истине о Србима животним делом и писаном речју (Торонто, Канада) и награду „Књижевне критике” за песму (Сједињене Америчке Државе).[13]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • „Размишљања једног леша” (Београдска књига, 2004)[а]
  • „Београде, добро је, би’ из Торонта теби” (Београдска књига, 2004)[б]
  • „Кастрирање ветра” (Београдска књига, 2005)[в]
  • „Девето колено све/мира” (Београдска књига, 2005)[г]
  • „Wet” (UBC Canada Press, 2013)
  • „Repatriates” (UBC Canada Press, 2013)
  • „Catching Saliva” (UBC Canada Press, 2013)
  • „A Few Good Little Thoughts” (UBC Canada Press, 2013)
  • „Thoughts of a Corpse” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Belgrade, It's All Good” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Castration of the Wind” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Ninth Step of the Universe” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Влажно” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Повратници” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Хватање пљувачке” (UBC Canada Press, 2014)
  • „Неколико лепих малих мисли” (UBC Canada Press, 2014)

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Књига се налази у Библиотеци Матице српске
  2. ^ Књига се налази у Библиотеци Матице српске
  3. ^ Књига се налази у Конгресној библиотеци
  4. ^ Књига се налази у Конгресној библиотеци

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Костић, Катарина (29. октобар 2004). "Метеорски бљесак песника Првослава Вујчића". Новине Торонто. стр. 17.
  2. ^ Радио-телевизија Србије (2004). „Интервју, РТС ~ Првослав Вујчић, књижевник”. Приступљено 13. 3. 2023. 
  3. ^ „Сваки Србин роман за себе”. Српска дијаспора. 24. 02. 2004. Приступљено 24. 10. 2017. 
  4. ^ Bar None Group (2016-10-04). „Ginsberg, Whitman, Banned Poetry and a Supermarket in California” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 9. 2022. г. Приступљено 2023-03-09. 
  5. ^ Првослав Вујчић, Кастрирање ветра, стр. 7, Београдска књига. 2005. ISBN 978-86-7590-107-5.
  6. ^ Глигоревић, Горана (29. април 2004). "Песник по рођењу". Вести. стр. 12.
  7. ^ Политика (28. 3. 2004). „Отаџбина на Гембл авенији”. Приступљено 23. 6. 2017. 
  8. ^ Српска енциклопедија XX века (16. 1. 2015). „Српски писци у расејању 1914–2014”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2019. г. Приступљено 28. 5. 2019. 
  9. ^ Корбутовски, Никола (9. април 2005). "Писац је ливац". Борба. стр. 18.
  10. ^ а б в Урбани књижевни круг (14. 2. 2012). „Биографија”. Архивирано из оригинала 29. 3. 2024. г. Приступљено 29. 3. 2024. 
  11. ^ Петровић, Радивоје (2005). Мождана веза са Србијом, 100 драгуља српског расејања. Сан Франциско: Глобал пулс Београд & Конгрес српског уједињења. стр. 286–288. 
  12. ^ Migrating Memories: Central Europe in Canada Volume I - Literary Anthology (на енглеском). CEACS. 2010. ISBN 978-86-7746-233-8. стр. 306-308..
  13. ^ „Првослав Вујчић - КОЛУМНЕ”. Урбана Србија. Архивирано из оригинала 6. 4. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милановић, М. (2015). Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014. Београд: Милена Милановић, стр. 126

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Првослав_Вујчић&oldid=28734709”