Слон

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о постојећим врстама. За изумрле сроднике, исто тако познате као слонови, погледајте Елепхантидае. За друге употребе, погледајте Слон (вишезначна одредница).
Слон
Темпорални опсег: плиоцен−холоцен
Женка афричког слона у националном парку Микуми, Танзанији.
Женка афричког слона у националном парку Микуми, Танзанији.
Научна класификацијаЕдит тхис цлассифицатион
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Ред: Пробосцидеа
Породица: Елепхантидае
Потпородица: Елепхантинае
Укључене групе
Кладистички укључене, мада традиционално искључене из таксона

Слонови су велике животиње из фамилије Elephantidae из реда Proboscidea. Три врсте су тренутно признате: афрички слон (Loxodonta africana), афрички шумски слон (L. cyclotis), и азијски слон (Elephas maximus). Станиште слонова се простире широм подсахаријске Африке, јужне Азије, и југоисточне Азије. Elephantidae је једина постојећа фамилија реда Proboscidea; други, сада изумрли, чланови реда су deinotheres, гомфотери, мамути, и мастодони.

Сви слонови имању неколико препознатљивих својстава, најзапаженије од којих је дугачка сурла (исто тако позната као пробосцис), која се користи за мноштво намена, а посебно дисање, подизање воде, и хватање објеката. Њихови секутићи прерастају у кљове, које могу да служе као оружје, и као оруђе за покретање објеката и копање. Лепршање слоновских великих ушију помаже у контроли њихове телесне температуре. Њихове ноге које наликују на стубове могу да носе њихову велику тежину. Афрички слонови имају дуже уши и конкавна леђа, док азијски слонови имају мање уши и конвексна или равна леђа.

Слонови су биљоједи и присутни су у различитим стаништима укључујући саване, шуме, пустиње, и мочваре. Они преферирају да обитавају у близини воде. Они се сматрају кључном врстом услед њиховог великог импакта на њихово животно окружење. Друге животиње теже да се држе на растојању од слонова, док предатори, као што су лавови, тигрови, хијене, и разне врсте дивљих паса, обично нападају само младе слонове (или „телад”). Слонови имају фисионо-фузионе заједнице у којима се више породичних група удружује ради дружења. Женке („краве”) углавном живе у породичним групама, које се могу састојати од само једне женке са њеним младунцима или неколико сродничких женки са њиховим потомством. Групе предводе индивидуе познате као матријарси, што је обично најстарија слоница.

Афрички слонови су стављени на списак рањивих врста од стране Међународне уније за очување природе (IUCN), док је азијски слон класификован као угрожена врста. Међу највећим претњама за популацију слонова у свету сматра се трговина слоновачом, јер се животиње незаконито лове због њихових кљова. Друге претње по опстанак дивљих слонова је нестанак њиховог природног окружења. Слонови се у Азији користе као радне животиње. У прошлости користили су се и у ратовима; данас се често држе у зоолошким вртовима и циркусима. Слонови су чест мотив у уметности, народним обичајима, религији, литератури и, уопштено, у популарној култури.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Енглеска реч „elephant” је базирана на латинској речи elephas (генитив elephantis), која је латинизована форма грчке речи ἐλέφας (елепхас) (генитив ἐλέφαντος (elephantos)),[1] вероватно од неиндоевропског језика, вероватно феничанског.[2] То је потврђено у микенском језику као e-re-pa (генитив e-re-pa-to) у Линеар Б слоговном писму.[3][4] Као и у микенском грчком, Хомер је користио грчку реч са значењем слоновача, али је након времена Херодотуса исто тако кориштена реч животиња.[1] Реч „elephant” се јавља у средњеенглеском као olyfaunt (око 1300) и била је позајмица базирана на старофранцуској речи oliphant (12. век).[2] Loxodonta, генеричко име за афричке слонове, грчки је назив за „накривљени зуб”.[5]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Класификација, врсте и подврсте[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Списак врста слонова
Afrotheria
Afroinsectiphilia
Тубулидентата

Orycteropodidae

 
Afroinsectivora
Macroscelidea

Macroscelididae

 
Afrosoricida
 

Chrysochloridae

 
 

Tenrecidae

 
 
 
 
Paenungulata
Hyracoidea

Procaviidae

 
Tethytheria
Proboscidea

Elephantidae

 
Sirenia
 

Dugongidae

 
 

Trichechidae

 
 
 
 
 
Кладограм слонова унутар Afrotheria на бази молекуларне евиденције[6]
Афрички слон у националном парку Кругер, Јужна Африка
Афрички шумски слон у националном парку Ивиндо, Габон
Азијски слон у националном парку Бандипур, Индија

Слонови припадају фамилији Elephantidae, јединој преосталој фамилији реда Proboscidea који припада надреду Afrotheria. Њихови најближи постојећи сродници су морске краве (дугонзи и ламантини) и дамани, са којима они деле кладу Paenungulata унутар надреда Afrotheria.[7] Слонови и морске краве су даље груписани у кладу Tethytheria.[8] Постоје три врсте слонова; афрички слон (Loxodonta africana) i šumski slon (Loxodonta cyclotis) из подсахарске Африка, и азијски слон (Elephas maximus) из јужне и југоисточне Азије.[9] Афрички слонови имају веће уши, конкавна леђа, наборанију кожу, нагнут абдомен, и два продужетка слична прстима на врху сурле. Азијски слонови имају мање уши, конвексна или равна леђа, глађу кожу, хоризонтални абдомен који је понекад угнут на средини и један продужетак на врху сурле. Набори секутића су уски код азијског слона, док код афричког они имају облик дијаманта. Азијски слон исто тако има дорзалне кврге на глави и често више депигментационих мрља на кожи.[10]

Шведски зоолог Карл фон Лине је први описао род Elephas и једног слона са Шри Ланке (тада познат као Цејлон) под биномним називом Elephas maximus 1758. године.[11] Године 1798, Жорж Кивје је класификовао индијског слона под биномским називом Elephas indicus.[12] Холандски зоолог Конрад Јакоб Теминк је описао суматранског слона 1847. године под биномним називом Elephas sumatranus.[13] Енглески зоолог Фредерик Натер Чејсен је класификовао сва три као подврсте азијског слона 1940. године.[14] Азијски слонови географски варирају по њиховој боји и степену депигментације. Шриланшки слон (Elephas maximus maximus) насељава Шри Ланку. Постојбина индијског слона (E. m. indicus) је копнена Азија (Индијски потконтинент и Индокина), а суматрански слон (E. m. sumatranus) је присутан на Суматри.[10] Једна спорна подврста, Борнејски слон, живи у северном Борнеу и мања је од све три друге подврсте. Она има веће уши, дужи реп, и правију сурлу од типичног слона. Шриланкански зоолог Полс Едвард Пјериз Деранијагала ју је описао 1950. године под триномским називом Elephas maximus borneensis, користећи за опис типа илустрацију у часопису Национална Географија.[15] Она је накнадно подведена под назив E. m. indicus или E. m. sumatranus. Резултати генетичке анализе из 2003. године индициају да су њени преци раздвојени од копнене популације пре око 300.000 година.[16] Једна студија из 2008. године је утврдила да борнејски слонови нису пореклом са острва него да су донети тамо пре 1521. под надлештвом Сулских султана са Јаве, где су слонови изумрли у данашње време.[15]

Афричког слона је први именовао немачки природњак Јохан Фридрих Блуменбах 1797. године као Elephas africanus.[17] Род Loxodonta је именовао Фредерик Кивје 1825. године.[18] Кивје је спеловао назив са Loxodonte, али је 1827. један анонимни аутор романизовао спеловање у Loxodonta[19]; Међународни кодекс зоолошке номенклатуре препознаје то као формални ауторитет.[9] Године 1942, 18 подврста афричког слона је било дефинисано у раду Хенрија Ферфилда Озборна,[20] али су додатни морфолошки подаци довели до редукције броја класификованих подврста, и до 1990-тих, само две се признају, савански или грмски слон (L. a. africana) и шумски слон (L. a. cyclotis),[21] којег је назвао немачки зоолог Паул Мачи 1900. године.[22] Шумски слонови су мањи, имају округлије уши и тање и правије сурле од саванских слонова, и ограничени су по распону на шумске области западне и централне Африке.[23] У једној студији из 2000. године су изнети аргументи који подржавају елевацију ове две форме у две засебне врсте (L. africana и L. cyclotis респективно) на основу разлика у морфологији лобање.[24] ДНК студије објављене 2001. и 2007. исто тако сугеришу да се ради о различитим врстама[25][26] док је у студијама из 2002. и 2005. изведен закључак да је то иста врста.[27][28] Даља истраживања (2010, 2011, 2015) су подржала гледиште по коме су афрички савански и шумски слон засебне врсте.[29][30][31] Сматра се да су се ове две врсте раздвојиле пре 6 милиона година,[32] и да су биле комплетно генетички изоловане током задњих 500.000 година.[33] Године 2017, анализа ДНК секвенце је показала да је L. cyclotis сроднији са изумрлим Palaeoloxodon antiquus, него са L. africana, што донекле поткопава род Loxodonta као целину.[34] Неки докази упућују на то да су слонови западне Африке засебна врста,[35] иако је то оспорено.[28][30] Пигмејски слонови из слива Конга, за које се сматрало да су засебна врста (Loxodonta pumilio) су вероватно шумски слонови чија су мала величина и/или рана зрелост последица фактора животне средине.[36]

Преци и сродници слонова[уреди | уреди извор]

Први слонови настали су у Еоценском периоду у Африци. Неки од њихових предака су меритеријум, фиомија, палаеомастодон, продеинотеријум, платибелодон, гомфотеријум, стеготетрабелодон, деинотеријум и други. Једини сродник слонова који је изумро пре 4000 година пре нове ере је рунасти мамут.

Понашање и социјализација[уреди | уреди извор]

Фамилија афричких слонова. Уочљива је заштићена позиција младунаца у средини групе
Фамилија слонова се купа. То је понашање које појачава друштвено повезивање.

Слонови имају посебно састављено друштво где се бројне породичне групе састају и социјализују.[37]

Женке слона (краве) живе обично у породичним групама састављеним из једне женке са младунцима и неколико родбински повезаних женки и њихових младунаца.[38] Групе предводи такође женска јединка, обично најстарија женка.[39]

Мужјаци (бикови) напуштају своју породичну групу када достигну пубертет, а обично живе сами или са другим мужјацима. Одрасли мужјаци обично долазе у групу када траже партнерку и улазе у период повишеног нивоа тестостерона када су много агресивнији пре парења.[40] То им помаже да постигну доминацију што увећава шансе за репродукцију у односу на супарничке мужјаке.

Младунци су у средишту интересовања у својој породичној групи и ослањају се на своје мајке до треће године живота.[41]

Слонови комуницирају додиривањем, погледом, мирисом и звуковима, користе инфразвук и сеизмичку комуникацију на дуге удаљености. Интелигенција слонова се може упоређивати са приматима. Сматра се да слонови имају самоспознају те показују емпатију за умируће или умрле јединке своје врсте.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б ἐλέφας. Лидделл, Хенрy Георге; Сцотт, Роберт; А Греек–Енглисх Леxицон ат тхе Персеус Пројецт
  2. ^ а б Харпер, D. „Елепхант”. Онлине Етyмологy Дицтионарy. Приступљено 25. 10. 2012. 
  3. ^ Лујан, Е. Р.; Бернабе, А. „Иворy анд хорн продуцтион ин Мyценаеан теxтс”. Космос. Јеwеллерy , Адорнмент анд Теxтилес ин тхе Аегеан Бронзе Аге. Ацадемиа. Приступљено 22. 1. 2013. 
  4. ^ „елепхант”. Палаеолеxицон, Wорд студy тоол оф анциент лангуагес. Приступљено 19. 1. 2013. 
  5. ^ Калб, Ј. Е.; Мебрате, А. (1993). Фоссил Елепхантоидс фром тхе Хоминид-Беаринг Аwасх Гроуп, Миддле Аwасх Валлеy, Афар Депрессион, Етхиопиа. Тхе Америцан Пхилосопхицал Социетy. стр. 52-59. ИСБН 978-0-87169-831-5. 
  6. ^ Табуце, Р.; Асхер, Р. Ј.; Лехманн, Т. (2008). „Афротхериан маммалс: а ревиеw оф цуррент дата” (ПДФ). Маммалиа. 72: 2—14. С2ЦИД 46133294. дои:10.1515/МАММ.2008.004. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 02. 2021. г. Приступљено 28. 09. 2018. 
  7. ^ Келлогг, M.; Буркетт, С.; Деннис, Т. Р.; Стоне, Г.; Граy, Б. А.; МцГуире, П. M.; Зори, Р. Т.; Станyон, Р. (2007). „Цхромосоме паинтинг ин тхе манатее суппортс Афротхериа анд Паенунгулата”. Еволутионарy Биологy. 7: 6. ПМЦ 1784077 Слободан приступ. ПМИД 17244368. дои:10.1186/1471-2148-7-6 Слободан приступ. 
  8. ^ Озаwа, Т.; Хаyасхи, С.; Микхелсон, V. M. (1997). „Пхyлогенетиц поситион оф маммотх анд Стеллер'с сеа цоw wитхин тетхyтхериа демонстратед бy митоцхондриал ДНА сеqуенцес”. Јоурнал оф Молецулар Еволутион. 44 (4): 406—13. Бибцоде:1997ЈМолЕ..44..406О. ПМИД 9089080. С2ЦИД 417046. дои:10.1007/ПЛ00006160. 
  9. ^ а б Схосхани, Ј. (2005). „Ордер Пробосцидеа”. Ур.: Wилсон, D. Е.; Реедер, D. M. Маммал Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце, Волуме 1 (3рд изд.). Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 90—91. ИСБН 978-0-8018-8221-0. ОЦЛЦ 62265494. 
  10. ^ а б Схосхани, стр. 38–41 харвнб грешка: више циљева (3×): ЦИТЕРЕФСхосхани (хелп)
  11. ^ Линнаеус, Царл (1758). Сyстема Натурае пер Регна Триа Натурае, Сецундум Цлассес, Ординес, Генера, Специес, цум Цхарацтерибус, Дифферентиис, Сyнонyмис, Лоцис. в.1 (10тх изд.). Холмиае : Импенсис Дирецт. Лаурентии Салвии. стр. 33. 
  12. ^ Цувиер, Георгес (1798). Таблеау Éлéментаире де L'хистоире Натурелле дес Анимауx. Баудоуин, Импримеур ду Цорпс лéгислатиф ет де л'Институт натионал, плаце ду Царроусел, Н°. 662. стр. 148. 
  13. ^ Темминцк, Цоенраад Јацоб (1847). Цоуп-D'оеил Гéнéрал сур лес Поссессионс Нéерландаисес данс L'Инде Арцхипéлагиqуе. Леиде, А. Арнз & цомп. стр. 90. 
  14. ^ Цхасен, Фредерицк Нуттер (1940). „А Хандлист оф Малаyсиан Маммалс”. Буллетин оф тхе Раффлес Мусеум, Сингапоре (15): 190. Архивирано из оригинала 11. 08. 2017. г. Приступљено 28. 09. 2018. 
  15. ^ а б Цранброок, Е.; Паyне, Ј.; Лех, C. M. У. (2008). „Оригин оф тхе елепхантс Елепхас маxимус L. оф Борнео” (ПДФ). Сараwак Мусеум Јоурнал. 
  16. ^ Фернандо, П.; Видyа, Т. Н. C.; Паyне, Ј.; Стуеwе, M.; Дависон, Г.; Алфред, Р. Ј.; Андау, П.; Боси, Е.; Килбоурн, А.; Мелницк (2003). „ДНА аналyсис индицатес тхат Асиан Елепхантс аре нативе то Борнео анд аре тхерефоре а хигх приоритy фор цонсерватион”. ПЛОС Биол. 1 (1): е6. ПМЦ 176546 Слободан приступ. ПМИД 12929206. дои:10.1371/јоурнал.пбио.0000006 Слободан приступ. 
  17. ^ Блуменбацх, Јоханн Фриедрицх (1797). Хандбуцх дер Натургесцхицхте (5тх изд.). Гöттинген: Ј. C. Диетерицх. стр. 124. 
  18. ^ Цувиер, Фрéдéриц (1824). Хистоире Натурелле дес Маммифèрес: авец дес Фигурес оригиналес, цолориéес, дессинéес д'апрèсдес Анимауx виванс. А Парис, Цхез А. Белин. стр. 118. 
  19. ^ Анонyмоус (1827). „Хистоире Натурелле дес Маммифèрес: авец дес Фигурес оригиналес, цолориéес, дессинéес д'апрèсдес Анимауx виванс; &ц. Пар MM. Геоффроy Саинт- Хиллаире, ет Ф. Цувиер. Ливраисонс 52 ет 53”. Тхе Зоологицал Јоурнал. 3: 140. 
  20. ^ Осборн, Хенрy Фаирфиелд (1942). Пробосцидеа : а Монограпх оф тхе Дисцоверy, Еволутион, Мигратион анд Еxтинцтион оф тхе Мастодонтс анд Елепхантс оф тхе Wорлд. в.2. Трустеес оф тхе Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy : Америцан Мусеум Пресс. стр. 1193. 
  21. ^ Барнес, Р. Ф. W.; Блом, А.; Алерс M. П. Т. (1995). „А ревиеw оф тхе статус оф форест елепхантс Лоxодонта африцана ин Централ Африца”. Биологицал Цонсерватион. 71 (2): 125—32. дои:10.1016/0006-3207(94)00014-Х. 
  22. ^ Матсцхие, Паул (1900). „Херр Матсцхие спрацх üбер геограпхисцхе Абартен дес африканисцхен Елефантен.”. Ситзунгсберицхте дер Геселлсцхафт Натурфорсцхендер Фреунде зу Берлин. 1900 (189–200). 
  23. ^ Схосхани, стр. 42–51 харвнб грешка: више циљева (3×): ЦИТЕРЕФСхосхани (хелп)
  24. ^ Грубб, П.; Гровес, C. П.; Дудлеy Ј. П.; Схосхани, Ј. (2000). „Ливинг Африцан елепхантс белонг то тwо специес: Лоxодонта африцана (Блуменбацх, 1797) анд Лоxодонта цyцлотис (Матсцхие, 1900)” (ПДФ). Елепхант. 2 (4): 1—4. дои:10.22237/елепхант/1521732169. Архивирано из оригинала 19. 4. 2013. г. 
  25. ^ Рохланд, Н.; Маласпинас, Анна-Сапфо; Поллацк, Јосхуа L.; Слаткин, Монтгомерy; Матхеус, Паул; Хофреитер, Мицхаел (2007). „Пробосцидеан митогеномицс: цхронологy анд моде оф елепхант еволутион усинг мастодон ас оутгроуп”. ПЛОС Биологy. 5 (8): е207. ПМЦ 1925134 Слободан приступ. ПМИД 17676977. дои:10.1371/јоурнал.пбио.0050207 Слободан приступ. 
  26. ^ Роца, А. L.; Георгиадис, Н.; Пецон-Слаттерy, Ј.; О'Бриен, С. Ј. (2001). „Генетиц евиденце фор тwо специес оф елепхант ин Африца”. Сциенце. 293 (5534): 1473—77. Бибцоде:2001Сци...293.1473Р. ПМИД 11520983. С2ЦИД 38285623. дои:10.1126/сциенце.1059936. 
  27. ^ Еггерт, L. С.; Раснер, C. А.; Wоодруфф, D. С. (2002). „Тхе еволутион анд пхyлогеограпхy оф тхе Африцан елепхант инферред фром митоцхондриал ДНА сеqуенце анд нуцлеар мицросателлите маркерс”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 269 (1504): 1993—2006. ПМЦ 1691127 Слободан приступ. ПМИД 12396498. дои:10.1098/рспб.2002.2070. 
  28. ^ а б Дебруyне, Р. (2005). „А цасе студy оф аппарент цонфлицт бетwеен молецулар пхyлогениес: тхе интеррелатионсхипс оф Африцан елепхантс”. Цладистицс. 21 (1): 31—50. ПМИД 34892905. С2ЦИД 86443909. дои:10.1111/ј.1096-0031.2004.00044.x. 
  29. ^ Рохланд, Н.; Реицх, D.; Маллицк, С.; et al. (2010). Пеннy, Давид, ур. „Геномиц ДНА Сеqуенцес фром Мастодон анд Wооллy Маммотх Ревеал Дееп Специатион оф Форест анд Саванна Елепхантс”. ПЛОС Биологy. 8 (12): е1000564. ПМЦ 3006346 Слободан приступ. ПМИД 21203580. дои:10.1371/јоурнал.пбио.1000564 Слободан приступ. 
  30. ^ а б Исхида, Y.; et al. (2011). Мурпхy, Wиллиам Ј, ур. „Рецонцилинг аппарент цонфлицтс бетwеен митоцхондриал анд нуцлеар пхyлогениес ин Африцан елепхантс”. ПЛОС ОНЕ. 6 (6): е20642. Бибцоде:2011ПЛоСО...620642И. ПМЦ 3110795 Слободан приступ. ПМИД 21701575. дои:10.1371/јоурнал.поне.0020642 Слободан приступ. 
  31. ^ Роца, Алфред L.; Исхида, Yасуко; Брандт, Адам L.; Бењамин, Неал Р.; Зхао, Каи; Георгиадис, Ницхолас Ј. (2015). „Елепхант Натурал Хисторy: А Геномиц Перспецтиве”. Аннуал Ревиеw оф Анимал Биосциенцес. 3 (1): 139—167. ПМИД 25493538. дои:10.1146/аннурев-анимал-022114-110838. 
  32. ^ Роца, А. L.; et al. (2015). „Елепхант Натурал Хисторy: А Геномиц Перспецтиве”. Аннуал Ревиеw оф Анимал Биосциенцес. 3 (1): 139—167. ПМИД 25493538. дои:10.1146/аннурев-анимал-022114-110838. 
  33. ^ Палкопоулоу, Е.; et al. (2018). „А цомпрехенсиве геномиц хисторy оф еxтинцт анд ливинг елепхантс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца. 115 (11): Е2566—Е2574. Бибцоде:2018ПНАС..115Е2566П. ПМЦ 5856550 Слободан приступ. ПМИД 29483247. дои:10.1073/пнас.1720554115 Слободан приступ. 
  34. ^ Меyер, Маттхиас (2017). „Палаеогеномес оф Еурасиан страигхт-тускед елепхантс цхалленге тхе цуррент виеw оф елепхант еволутион”. ЕЛИФЕ. 6. ПМЦ 5461109 Слободан приступ. ПМИД 28585920. дои:10.7554/еЛифе.25413 Слободан приступ. 
  35. ^ С., Еггерт L.; Еггерт; Wоодруфф; et al. (2003). „Естиматинг популатион сизес фор елусиве анималс: тхе форест елепхантс оф Какум Натионал Парк, Гхана” (ПДФ). Молецулар Ецологy. 12 (6): 1389—1402. ПМИД 12755869. С2ЦИД 19346262. дои:10.1046/ј.1365-294X.2003.01822.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 09. 2018. 
  36. ^ Дебруyне, Р.; Ван Холт, А.; Барриел, V.; Тассy, П. (2003). „Статус оф тхе со-цаллед Африцан пyгмy елепхант (Лоxодонта пумилио (НОАЦК 1906)): пхyлогенy оф цyтоцхроме б анд митоцхондриал цонтрол регион сеqуенцес” (ПДФ). Цомптес Рендус Биологиес. 326 (7): 687—97. ПМИД 14556388. дои:10.1016/С1631-0691(03)00158-6. Архивирано из оригинала (ПДФ) 3. 12. 2013. г. 
  37. ^ Харрис, M.; Схерwин, C.; Харрис, С. (2008). „Дефра финал репорт он елепхант wелфаре” (ПДФ). Университy оф Бристол. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 11. 2014. г. Приступљено 28. 09. 2018. 
  38. ^ О'Цоннелл-Родwелл, C. (новембар 2010). „Хоw Мале Елепхантс Бонд”. Смитхсониан.цом. Приступљено 4. 6. 2017. 
  39. ^ МцЦомб, К.; Сханнон, Г.; Дурант, С. M.; Саyиалел, К.; Слотоw, Р.; Пооле, Ј.; Мосс, C. (2011). „Леадерсхип ин елепхантс: тхе адаптиве валуе оф аге” (ПДФ). Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. 278 (1722): 3270—76. ПМЦ 3169024 Слободан приступ. ПМИД 21411454. дои:10.1098/рспб.2011.0168. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 04. 2013. г. Приступљено 28. 09. 2018. 
  40. ^ Слотоw, Р.; ван Дyк, Г.; Пооле, Ј.; Паге, Б.; Клоцке, А. (2000). „Олдер булл елепхантс цонтрол yоунг малес”. Натуре. 408 (6811): 425—26. Бибцоде:2000Натур.408..425С. ПМИД 11100713. С2ЦИД 136330. дои:10.1038/35044191. 
  41. ^ Ваугхан, Т.; Рyан, Ј.; Цзаплеwски, Н. (2011). Маммалогy. Јонес & Бартлетт Леарнинг. стр. 136. ИСБН 978-0763762995. 

Литература[уреди | уреди извор]

--- Схосхани, Ј.; Схосхани, С. L. Wхат ис ан Елепхант?. стр. 14—15. 
--- Схосхани, Ј. Цомпаринг тхе Ливинг Елепхантс. стр. 36—51. 
--- Схосхани, Ј. Анатомy анд Пхyсиологy. стр. 66—80. 
--- Еаса, П. С. Мустх ин Асиан Елепхантс. стр. 85—86. 
--- Мосс, C. Елепхант Цалвес: Тхе Сторy оф Тwо Сеxес. стр. 106—13. 
--- Паyне, К. Б.; Лангауер, W. Б. Елепхант Цоммуницатион. стр. 116—23. 
--- Елтрингхам, С. К. Ецологy анд Бехавиор. стр. 124—27. 
--- Wyлие, К. C. Елепхантс ас Wар Мацхинес. стр. 146—48. 
--- МцНеелy, Ј. А. Елепхантс ас Беастс оф Бурден. стр. 149—50. 
--- Смитх, К. Х. Тхе Елепхант Доместицатион Центре оф Африца. стр. 152—54. 
--- МцНеелy, Ј. А. Елепхантс ин Фолклоре, Религион анд Арт. стр. 158—65. 
--- Схосхани, С. L. Фамоус Елепхантс. стр. 168—71. 
--- Даниел, Ј. C. Тхе Асиан Елепхант Популатион Тодаy. стр. 174—77. 
--- Доуглас-Хамилтон, I. Тхе Африцан Елепхант Популатион Тодаy. стр. 178—83. 
--- Туттле, C. D. Елепхантс ин Цаптивитy. стр. 184—93. 
--- Мартин, Е. Б. Тхе Рисе анд Фалл оф тхе Иворy Маркет. стр. 202—07. 
--- Схосхани, Ј. Wхy Саве Елепхантс?. стр. 226—29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Слон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slon&oldid=27680433”