Стари Лец
Стари Лец | |
|---|---|
 Нова православна црква у Старом Лецу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Пландиште |
| Становништво | |
| — 2011. |  825 |
| — густина | 19,8/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 17′ 03″ С; 20° 57′ 33″ И / 45.28424° С; 20.95911° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 47 m |
| Површина | 48,4 km2 |
.svg)  Стари Лец Стари Лец на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 26371 |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Стари Лец је насеље у општини Пландиште, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 825 становника.
Овде се налазе Дворац Јагодић, Дворац Капетаново и два дворца породице Данијел.
Историја
[уреди | уреди извор]У току историје, Стари Лец мења своје име неколико пута назив места.
Име овог насеља је од српске речи ”леће“ (нем Linse -ср сочиво).
Године 1666. постојало је село "Лец" у којем је поп Станислав био једини приложник скупљачима прилога за обнову српског манастира Пећке патријаршије.[1]
Касније, за време Турака Лећ је опустошен, па се помиње као стара пустара у панчевачком диштрикту Лудвиг Барач један од закупаца старолецког пољског добра 1838. године на једном делу пустаре населили су Бугаре, који су своју нову колонију назвали по оснивачу Baráchháza Ова насеоба је имала 1839. године 426 становника, али је овај број до 1848. године спао на 272 становника. Током 19. века, Мађари, Немци, Словаци, настанили су се у селу. Дана 4. маја 1889. године отворена је железничка станица. А 1891. године добила је насеобина пошту и нову школу.[2]
Популација кроз историју.
| Година | 1869 | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. |
| Становника | 559 | 362 | 451 | 553 | 1.145 | 1.011 |
| Срба | - | ? | ? | ? | ? | 138 |
| Румуна | - | ? | ? | ? | ? | ? |
| Немаца | - | ? | ? | ? | ? | 290 |
| Мађара | - | ? | ? | ? | ? | 426 |
Дом за душевно оболела лица „1. октобар“
[уреди | уреди извор]У Старом Лецу се налази Дом за душевно оболела лица „1. октобар“.[3] Након Другог светског рата, на имању старог каштела отворен је смештај за ратну сирочад. Током 1956. отворен је Дом за старе, у који су 1967. почели да стижу и душевни болесници.[4] Током 80их установа мења назив у „Радну организацију за збрињавање трајно неспособних лица", а 90их постаје „Дом за душевно оболела лица“.[4] Током 2024. пацијенти дома су чинили 2/3 становника Старог Леца.[3] Део пацијената има пропосницу за излазак до села.[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Стари Лец живи 1019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,5 година (47,0 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 2 | ||
| 80+ | 11 | 12 | ||
| 75—79 | 17 | 23 | ||
| 70—74 | 26 | 35 | ||
| 65—69 | 49 | 52 | ||
| 60—64 | 52 | 50 | ||
| 55—59 | 35 | 33 | ||
| 50—54 | 73 | 44 | ||
| 45—49 | 93 | 64 | ||
| 40—44 | 76 | 40 | ||
| 35—39 | 56 | 38 | ||
| 30—34 | 26 | 24 | ||
| 25—29 | 24 | 11 | ||
| 20—24 | 25 | 14 | ||
| 15—19 | 15 | 10 | ||
| 10—14 | 15 | 6 | ||
| 5—9 | 11 | 10 | ||
| 0—4 | 10 | 12 | ||
| Просек : | 47,0 | 50,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 578 | 343 | 150 | 26 | 55 | 4 |
| Женски | 452 | 160 | 150 | 76 | 65 | 1 |
| УКУПНО | 1.030 | 503 | 300 | 102 | 120 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 106 | 57 | 0 | 0 | 9 |
| Женски | 69 | 13 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 175 | 70 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 3 | 5 | 2 | 4 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 3 | 7 | 3 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 0 | 17 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 47 |
| УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 0 | 64 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 6 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9. стр. 160..
- ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именом:0. - ^ а б „О нама”. dom1oktobarstarilec (на језику: српски). Приступљено 6. 4. 2024.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора, Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“.
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници, чиме су се бавили мештани.
