Пређи на садржај

Стари Лец

Координате: 45° 17′ 03″ С; 20° 57′ 33″ И / 45.28424° С; 20.95911° И / 45.28424; 20.95911
С Википедије, слободне енциклопедије
Стари Лец
Нова православна црква у Старом Лецу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаПландиште
Становништво
 — 2011.Пад 825
 — густина19,8/km2
Географске карактеристике
Координате45° 17′ 03″ С; 20° 57′ 33″ И / 45.28424° С; 20.95911° И / 45.28424; 20.95911
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина47 m
Површина48,4 km2
Стари Лец на карти Србије
Стари Лец
Стари Лец
Стари Лец на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26371
Позивни број013
Регистарска ознака
Дворац Капетаново

Стари Лец је насеље у општини Пландиште, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 825 становника.

Овде се налазе Дворац Јагодић, Дворац Капетаново и два дворца породице Данијел.

Историја

[уреди | уреди извор]

У току историје, Стари Лец мења своје име неколико пута назив места.

  • Године:
  • 1333 — Luas
  • 1338 — Löcs (Лећ)
  • 1838мађ Baráchháza
  • 1891 — мађ Ó-Lécz
  • 1919 — Стари Летц

Име овог насеља је од српске речи ”леће“ (нем Linse -ср сочиво).

Године 1666. постојало је село "Лец" у којем је поп Станислав био једини приложник скупљачима прилога за обнову српског манастира Пећке патријаршије.[1]

Касније, за време Турака Лећ је опустошен, па се помиње као стара пустара у панчевачком диштрикту Лудвиг Барач један од закупаца старолецког пољског добра 1838. године на једном делу пустаре населили су Бугаре, који су своју нову колонију назвали по оснивачу Baráchháza Ова насеоба је имала 1839. године 426 становника, али је овај број до 1848. године спао на 272 становника. Током 19. века, Мађари, Немци, Словаци, настанили су се у селу. Дана 4. маја 1889. године отворена је железничка станица. А 1891. године добила је насеобина пошту и нову школу.[2]

Популација кроз историју.

Година 1869 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 559 362 451 553 1.145 1.011
Срба - ? ? ? ? 138
Румуна - ? ? ? ? ?
Немаца - ? ? ? ? 290
Мађара - ? ? ? ? 426

Дом за душевно оболела лица „1. октобар“

[уреди | уреди извор]

У Старом Лецу се налази Дом за душевно оболела лица „1. октобар“.[3] Након Другог светског рата, на имању старог каштела отворен је смештај за ратну сирочад. Током 1956. отворен је Дом за старе, у који су 1967. почели да стижу и душевни болесници.[4] Током 80их установа мења назив у „Радну организацију за збрињавање трајно неспособних лица", а 90их постаје „Дом за душевно оболела лица“.[4] Током 2024. пацијенти дома су чинили 2/3 становника Старог Леца.[3] Део пацијената има пропосницу за излазак до села.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Стари Лец живи 1019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,5 година (47,0 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.446
1953. 1.463
1961. 1.406
1971. 1.236
1981. 1.341
1991. 1.031 1.020
2002. 1.094 1.098
2011. 963
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
791 72,30%
Мађари
  
156 14,25%
Хрвати
  
20 1,82%
Македонци
  
20 1,82%
Словаци
  
9 0,82%
Бугари
  
9 0,82%
Румуни
  
8 0,73%
Југословени
  
8 0,73%
Муслимани
  
6 0,54%
Русини
  
5 0,45%
Немци
  
5 0,45%
Роми
  
3 0,27%
Албанци
  
3 0,27%
Словенци
  
1 0,09%
Руси
  
1 0,09%
непознато
  
3 0,27%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9. стр. 160..
  3. ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом :0.
  4. ^ а б „О нама”. dom1oktobarstarilec (на језику: српски). Приступљено 6. 4. 2024. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора, Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“.
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници, чиме су се бавили мештани.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]