Александар Бошковић

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Александар Бошковић (вишезначна одредница).
Александар Бошковић на Нилу, Луxор (Египат), 2016.

Александар Бошковић (Земун, 5. јун 1962) социјални је антрополог, преводилац и новинар. Рођен је у Земуну, а од краја децембра 1964. живи у Београду. Од 1. октобра 2019. ради у Археолошком институту, где је ангажован на пројекту Виминацијум.[1] Од 2009. до почетка 2022. предавао је историју и теорију антропологије, као и компаративну религију на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од 2017. предавао је на Факултету примјењене науке УДГ (Црна Гора). Почетком 2022. био је гостујући професор на Институту за етнологију и антропологију Јагиеллонског универзитета у Кракову (Пољска). Области интересовања су му рационалност, методологија друштвених наука, родне студије, психоанализа и семиотика.

Биографија[уреди | уреди извор]

Од 1982. до 1990. Александар Бошковић је студирао филозофију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је члан редакције листа Студент (1984/1985). Од краја 1983. до 1990. активно се бави новинарством, објављујући у најзначајнијим домаћим и регионалним листовима и часописима, међу којима су НИН,[2] Књижевна реч, Књижевне новине,[3] Младост, Аркзин, Наша борба,[4] Данас[5] и други. Објављивао је и у међународним часописима и новинама, као што су магазин Фортнигхт (Белфаст) и Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг.[6] Током 2011. углавном сарађује са магазином НИН, али је актуелне догађаје коментарисао и за београдске дневнике [Политика] и Данас. У оквиру свог јавног ангажмана и присуства у јавности, Бошковић је током година дао интервјуе за различите часописе и магазине, као што су Старт (Загреб), Аркзин (Загреб), Одговор (Београд),[7] Слободна Далмација (Сплит), Преступ (Београд), Унифорум[8] (Осло), као и за медије као што су Радио Београд, Радио Слободна Европа,[9] Радио Деутсцхе Wелле и Ал Јазеера. Такође је превео са енглеског више десетина стручних текстова и две књиге.

После дипломирања на Филозофском факултету, одлази на постдипломске студије на универзитет Тулејн[10] (Неw Орлеанс, УСА), 1990. Вишемесечна истраживања у Гватемали допринела су неким елементима књиге Религија и култура Маја. Интересовање за класичну мајанску религију и мезоамеричке културе постепено уступа место интересовању за теоретске аспекте антропологије. Између 1991. и 1993. био је заменик уредника (Ассоциате Едитор) часописа Хуман Мосаиц.[11] Априла 1993. на Тулане Унивезитету брани магистарски рад из антропологије (тема: Wиллиам Робертсон Смитх анд тхе Антхропологицал Студy оф Мyтх, ментор проф. др Мунро С. Едмонсон).

После добијања ОРС стипендије (Оверсеас Ресеарцх Сцхоларсхип), Бошковић докторске студије наставља на Одељењу за социјалну антропологију на универзитету Сент Ендрјус у Шкотској[12] (Сцотланд, УК), где ће му ментори бити професори Ладислав Холи Ладислав Холý (1993/94) и Најџел Рапорт (1994-1996). Пред комисијом у којој су биле проф. Хенриетта Мооре (еxтернал еxаминер) и Јоанна Оверинг[13] (интернал еxаминер), 1. новембра 1996. брани докторску тезу под насловом Цонструцтинг Гендер ин Цонтемпорарy Антхропологy. Теза је била заснована на прегледу све расположиве литературе о односу антропологије и студија рода објављене до тада, али и на истраживању на терену у Словенији (у и око Љубљане) и (у много мањем обиму) у Македонији (Преспа).

Сарадња са постдипломским Програмом за антропологију Факултета друштвених наука[14] (ФДВ) Универзитета у Љубљани, започета 1998, кулминираће избором за професора у оквиру постдипломског Програма за антропологију на ФДВ, од школске 2000/2001. године. Крајем 1998, бива изабран за Гостујућег професора европске етнологије (у рангу ванредног професора) на Одељењу за антропологију Универзитета у Бразилији[мртва веза] (Бразил), где је радио од марта 1999. до почетка 2001.

Фебруара 2001. одлази на пост-докторске студије на Универзитет Витвотерсранд (Университy оф тхе Wитwатерсранд) (Јужноафричка Република), где постаје гостујући истраживач и држи неколико курсева. Од маја 2003. до краја 2005. предаје антропологију на Роудс универзитету (Рходес Университy, Грахамстоwн, Јужна Африка). 1. јула 2003. изабран је за Вишег научног сарадника, а 18. јула 2008. за научног саветника у Институту друштвених наука у Београду. Од маја 2009. до почетка 2017. био је управник Центра за политиколошка истраживања и јавно мнење (ЦПИЈМ) у оквиру овог Института. Од 2011. до 2018. руководио је интердисциплинарним пројектом Друштвене трансформације у процесу европских интеграција – мултидисциплинарни приступ, на коме је ангажовано 30 истраживача из Србије, Аустралије, Црне Горе и Норвешке. Од 1. октобра 2019. прелази у Археолошки институт у Београду. Од 2006. сарађује са Макс Планк Институтом за социјалну антропологију у Халеу (Немачка), где је организовао и неколико конференција. Добио је ДААД истраживачку стипендију (2014), био гостујући истраживач на Универзитету у Абердину Университy оф Абердеен 2018, 2018/2019. био је стипендиста Института за напредне студије у Лиону (Француска).[15] , а добио је Цивил Социетy Сцхолар Аwард за истраживање у 2020.

Током година био је ментор неколико студената на различитим нивоима, а његова прва докторска студенткиња била је Јана Урх, која је 11. септембра 2003. на ФДВ у Љубљани успешно одбранила своју докторску дисертацију. На универзитетима на којима је до сада предавао, Бошковић је био у више комисија за одбрану магистарских и докторских радова, у Бразилу, Јужној Африци, Словенији и Србији, као и председник и члан неколико комисија за избор у истраживачка и научна звања. Крајем 2003, под покровитељством београдске канцеларије WУС[16] из Аустрије, држи серију предавања постдипломцима на Интердисциплинарном курсу социјалне антропологије у оквиру Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од 1. октобра 2009. је редовни професор антропологије на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду са трећином радног времена, где држи наставу на додипломским и на докторским студијама. Новембра 2012. изабран је за редовног професора Универзитета у Београду, а од 1. јануара 2013 ангажован је на Филозофском факултету са 50 одсто радног времена. Од 2017. предаје антропологију и на Факултету примјењене науке УДГ (Црна Гора).

Од 1. септембра 2010. па све до краја 2016. био је члан Интердисциплинарног научног одбора за унапређење доношења државних одлука и афирмацију националног идентитета. Претходних година је био и консултант током евалуације антрополошких програма у Великој Британији (РАЕ 2008[17]), као и за холандско Министарство културе и образовања (2012). Такође је рецензирао рукописе за стране издаваче (Станфорд Университy Пресс, Бергхахн Боокс), као и за часописе као што су Цуррент Антхропологy, Јоурнал оф тхе Роyал Антхропологицал Институте,[18] Хисторy оф тхе Хуман Сциенцес,[19] Етхниц анд Рациал Студиес,[20] Антхропологy Тодаy,[21] Етноантрополошки проблеми,[22] Цоллегиум Антхропологицум[23] и Студиа етхнологица Цроатица.[24]

Александар Бошковић је до сада био аутор или приређивач деветнаест књига, као и аутор преко две стотине научних радова (укључујући ту и поглавља у књигама и одреднице у речницима) и више од седамдесет приказа у научним и стручним часописима. Његова приређена књига Отхер Пеопле'с Антхропологиес (Бергхахн Боокс, 2008; поново је објављена у меком повезу 2010) се наводи као пример за студије које се називају „светским антропологијама“ (енгл. wорлд антхропологиес). Књига Кратак увод у антропологију (Службени гласник,[25] 2010) је већ објављена и у Хрватској, у издању Јесенски и Турк. Бошковићеву књигу, Месоамерицан Религионс анд Арцхаеологy: Ессаyс ин Пре-Цолумбиан Цивилизатионс објавио је крајем јануара 2017. Арцхаеопресс.[26] Такође је одржао и око 250 (две стотине и педесет) гостујућих предавања и семинара у двадесетак држава, између осталог и на универзитетима као што су Цамбридге, Абердеен, Хебреw Университy оф Јерусалем, Осло, Берген, Парана, Билги, Марибор, Вандербилт, Голдсмитхс Цоллеге, Цоллеге оф Wиллиам анд Марy, Леипзиг, као и Мüнстер.

Александар Бошковић је уредник часописа Антхропологицал Јоурнал оф Еуропеан Цултурес.[27] Члан је Асоцијације социјалних антрополога Комонвелта (АСА[28]), Европског удружења социјалних антрополога (ЕАСА[29]), као и Краљевског антрополошког института (РАИ).[30] Од 2012. је члан Уређивачког одбора АСА. До сада је предавао на универзитетима у пет земаља, на три континента и на четири језика (енглески, српскохрватски, шпански и португалски), а гостујућа предавања и семинаре држао у још двадесетак земаља широм света. Последњих година је организовао стручне скупове и панеле на тему односа биолошке и социјалне антропологије (ЕАСА, Парис/Нантерре 2012, ИУАЕС,[31] Манцхестер 2013), као и на тему рационалности. Од 2013. до 2018. био је потпредседник Комисије за теоријску антропологију (ЦОТА[32]) Међународне уније антрополошких и етнолошких наука (ИУАЕС). Између 2016. и 2020. био је уредник едиције ЕАСА (ЕАСА Боок Сериес Едитор) код издавача Бергхахн Боокс.[33] Од јуна 2020. је члан управног одбора Интернатионал Ассоциатион фор Цомпаративе Мyтхологy (ИАЦМ).[34]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • 2021 Антропологија - од каменог доба до компјутера. Београд: Еволута. https://www.evoluta.rs/shop/antropologija-od-kamenog-doba-do-kompjutera-u-pretplati/
  • 2021 Wиллиам Робертсон Смитх. Неw Yорк анд Оxфорд: Бергхахн Боокс. ИСБН 978-1-80073-157-8.
  • 2017 Месоамерицан Религионс анд Арцхаеологy: Ессаyс ин Пре-Цолумбиан Цивилизатионс.. . Oxford: Archaeopress. ISBN 978-1-78491-502-5. 
  • 2014 Антрополошке перспективе.. Београд: Институт друштвених наука. ISBN 978-86-7093-150-3.
  • 2010 Kratak uvod u antropologiju.. . Zagreb: Jesenski i Turk. ISBN 978-953-222-369-9. 
  • 2006 Мит, политика, идеологија. Огледи из компаративне антропологије Београд: Институт друштвених наука. ISBN 978-86-7093-111-4.
  • 2005 Етнологија свакодневног живота. Београд: Хелсиншки комитет за људска права у Србији. ISBN 978-86-7208-113-8.
  • 1990 Religija i kultura Maja.. . Beograd: Kodeks. ISBN 978-86-7575-002-4. 
  • 1988 Мајанска религија.. . Beograd: Opus. ISBN 978-86-7453-001-6. 

Уредништва[уреди | уреди извор]

  1. 2022 (wитх Гüнтхер Сцхлее) Африцан Политицал Сyстемс Ревиситед. Неw Yорк анд Оxфорд: Бергхахн Боокс. https://www.berghahnbooks.com/title/BoskovicAfrican
  2. 2022 Мит - увод и перспективе. Београд: Утопиа. https://www.knjizararoman.rs/knjige/knjiga-mit-uvod-i-perspektive-autor-aleksandar-boskovic-78245
  3. 2017 (са Сузаном Игњатовић) Индивидуализам. Београд: Одељење за антрополошка истраживања, Институт друштвених наука. VIII+ 225 стр., илустрације, графике, регистри. ISBN 978-86-7093-192-3. http://www.idn.org.rs/kalendar/Individualizam12.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2017)
  4. 2015 (са Миланом Вукомановићем и Зораном Јовановићем) Речник божанстава и митских личности света. Београд: Службени гласник и Институт друштвених наука. 416 стр., 37 илустрација, библиографија, регистри. ISBN 978-86-519-1238-5. (hbk)
  5. 2013 (with Chris Hann) The Anthropological Field on the Margins of Europe, 1945- Halle Studies in Anthropology of Eurasia, 29. Berlin and Zürich. . Lit Verlag. 1991. ISBN 978-3-643-90507-9. 
  6. 2010 (са Јеленом Јабланов Максимовић) Међуетнички односи у функцији помирења. . Београд: Конрад Аденауер Стифтунг и Центар за политикошка истраживања и јавно мнење Института друштвених наука. ISBN 978-86-86661-44-9.
  7. 2008 Other People's Anthropologies: Ethnographic Practice on the Margins.. . Oxford and New York: Berghahn. ISBN 978-1-84545-398-5.  (цлотх). ISBN 978-1-84545-702-0. (папербацк).
  8. 2000 (избор и превод) Цритицал Арт Енсембле: Дигитални партизани. Београд: Центар за савремену уметност.

Ко-ауторства[уреди | уреди извор]

  • 2011 (са Сузаном Игњатовић, Драгомиром Пантићем и Зораном Павловићем) Грађанке и грађани Србије о родној равноправности. Јавно мњење Србије о родној равноправности. [Сербиан Цитизенс он Гендер Еqуалитy: Публиц Опинион оф Сербиа он Гендер Еqуалитy.] Белграде: Гендер Еqуалитy Дирецторате анд Институте оф Социал Сциенцес. ISBN 978-86-7704-063-5.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Археолошки институт » Истраживачки пројекти » VIMINACIUM Пројекат”. www.ai.ac.rs. Архивирано из оригинала 12. 01. 2021. г. Приступљено 2021-01-13. 
  2. ^ НИН online
  3. ^ „Књижевне новине”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2015. 
  4. ^ Nasa Borba, ponedeljak 24. avgust 1998
  5. ^ „Dnevni list Danas”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2015. г. Приступљено 06. 01. 2015.  Текст „ Naslovna ” игнорисан (помоћ)
  6. ^ Aktuelle Nachrichten online - FAZ.NET
  7. ^ ODGOVOR časopis za kulturu i duhovnost - Home
  8. ^ Uniforum - Forsiden
  9. ^ Radio Slobodna Evropa Balkanski Servis
  10. ^ Tulane University - New Orleans, LA
  11. ^ Tulane University; Department of Anthropology; Tulane University; Department of Sociology (0000 u). „Human mosaic.”. Human mosaic. (на језику: енглески). ISSN 0018-7240. OCLC 2246041.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ University of St Andrews - Scotland's first university, founded 1413
  13. ^ Social Anthropology at St Andrews: Staff profiles
  14. ^ „Home”. 
  15. ^ „Collegium de Lyon”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2020. г. Приступљено 18. 12. 2019. 
  16. ^ WUS Austria
  17. ^ [„RAE 2008”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 06. 01. 2015.  RAE 2008]
  18. ^ „JRAI”. 
  19. ^ „History of the Human Sciences”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 06. 01. 2015. 
  20. ^ An Error Occurred Setting Your User Cookie
  21. ^ Anthropology Today - Wiley Online Library
  22. ^ „AnthroSerbia”. 
  23. ^ „Anthropology|Croatia | Institute for Anthropological Research | School of Biological Anthropology | Zagreb | Anthropology and Health | journal | Collegium antropologicum | adr...”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2015. г. Приступљено 06. 01. 2015. 
  24. ^ Studia ethnologica Croatica
  25. ^ Службени гласник
  26. ^ „Mesoamerican Religions”. Приступљено 10. 2. 2017. 
  27. ^ [https://www.berghahnjournals.com/view/journals/ajec/ajec-overview.xml <| титле = АЈЕЦ | аццессдате = 5. 2. 2023}}
  28. ^ [http://www.theasa.org/index.shtml | титле = Ассоциатион оф Социал Антхропологистс оф тхе УК анд Цоммонwеалтх | аццессдате = 11. 11. 2016}}
  29. ^ [http://www.easaonline.org/ <| титле = ЕАСА хоме | аццессдате = 11. 11. 2016}}
  30. ^ [https://www.therai.org.uk/ | титле = РАИ | аццессдате = 11. 11. 2016}}
  31. ^ [http://www.iuaes.org/ | титле = ИУАЕС Боок Сериес | аццессдате = 11. 11. 2016}}
  32. ^ [хттпс://wеб.арцхиве.орг/wеб/20150106212842/хттп://www.иуаес.орг/цомм/тхеорy.хтмл Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2015) | титле = ИУАЕС: Цоммиссионс | аццессдате = 11. 11. 2016}}
  33. ^ [http://www.easaonline.org/bookseri.shtml | title = EASA Book Series | accessdate = 11. 11. 2016}}
  34. ^ „Leadership – International Association for Comparative Mythology” (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-13. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aleksandar_Bošković&oldid=27722400”