Ароматичност метала

Метална ароматичност је проширење концепта ароматичности, широко заступљеног код угљоводоника, на метале. Први експериментални докази о постојању ароматичности у металима су нађени у алуминијумским кластерним једињењима типа MAl₄^-, где M означава литијум, натријум или бакар. Ти ањони се могу формирати у гасовитом хелијумском гасу путем ласерског испаравања алуминијум / литијум карбонатног композита или бакарне или натријум / алуминијумске легуре, одвојени масеном спектрометријом и анализирани путем фотоелектронске спектроскопије. Евиденција за ароматичност у тим једињењима је базирана на неколико поставки. Рачунарска хемија показује да се ови алуминијумски клустери састоје од тетрануклеарне Al₄^2- равни и контрајона на врху квадратне пирамиде. —{Ал}-₄^2- јединица је перфектно планарна и задржава се у присуству контрајона, па чак и два контрајона у неутралном једињењу M₂Al₄. Прорачуни показују да је његова ХОМО двоструко окупирани делокализовани пи систем, те стога подлеже Хикеловом правилу. Експерименталне фотоелектронске вредности су у сагласности са прорачунима за неопходну енергију за уклањање прва четири валентна електрона.

D-орбитална ароматичност је присутна у тринуклеарним волфрамским W₃О₉^- и молибденским Mo₃O₉^- металним кластерима формираним путем ласерског испаравања чистих метала у присуству кисеоника у хелијумској струји. У тим клустерима су три метална центра премоштена кисеоником и сваки метал има два терминална атома кисеоника. Први сигнал у фотоелектронском спектру одговара уклањању валентног електрона са најнижом енергијом у ањону, до неутралног M₃О₉ једињења. Та енергија је упоредива са енергијом волфрам триоксида и молибден триоксида. Фотоелектрични сигнал је исто тако широк, што указује на велику разлику у конформацијама ањона и неутралног молекула. Резултати рачунарске хемије указују да су M₃O₉^- ањони и M₃O₉^2- диањони идеални хексагони са идентичним дужинама веза између метала.