CCL4

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемокин (C-C мотив) лиганд 4
ПДБ приказ базиран на 1хум​.
Доступне структуре
1хум​, 1хун​, 1је4​, 2ффк​, 2фин​
Идентификатори
Симболи CCL4; SCYA4; ACT2; AT744.1; G-26; LAG1; MGC104418; MGC126025; MGC126026; MIP-1-beta; MIP1B
Vanjski ID OMIM: 182284 MGI: 98261 HomoloGene: 48153 GeneCards: CCL4 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 6351 20303
Енсембл ЕНСГ00000129277 ЕНСМУСГ00000018930
УниПрот П13236 Q5QНВ9
РефСеq (мРНА) НМ_002984 НМ_013652
РефСеq (протеин) НП_002975 НП_038680
Локација (УЦСЦ) Цхр 17:
31.46 - 31.46 Мб		 Цхр 11:
83.48 - 83.48 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CCL4, хемокин (C-C мотив) лиганд 4, је протеин који је код људи кодиран CCL4 геном.[1][2]

Функција[уреди | уреди извор]

CCL4 је CC цхемокин који је специфичан за CCR5 receptore. On je hemoatraktant za NK ћелије, моноците и низ других имунских ћелија.[3]

CCL4 је значајан HIV-супресујући фактор који производе CD8+ T ћелије.[4] Перфорин меморијске CD8+ T ћелије нормално синтетишу МИП-1-бета.[5]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За CCL4 је било показано да интерагује са CCL3.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ирвинг СГ, Зипфел ПФ, Балке Ј, МцБриде ОW, Мортон CC, Бурд ПР, Сиебенлист У, Келлy К (1990). „Тwо инфламматорy медиатор цyтокине генес аре цлоселy линкед анд вариаблy амплифиед он цхромосоме 17q”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 18 (11): 3261—70. ПМЦ 330932 Слободан приступ. ПМИД 1972563. дои:10.1093/нар/18.11.3261. 
  2. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 
  3. ^ Бyстрy РС, Алувихаре V, Wелцх КА, Калликоурдис M, Бетз АГ (2001). „Б целлс анд профессионал АПЦс рецруит регулаторy Т целлс виа ЦЦЛ4”. Нат. Иммунол. 2 (12): 1126—32. ПМИД 11702067. дои:10.1038/ни735. 
  4. ^ Цоццхи Ф, ДеВицо АЛ, Гарзино-Демо А, Арyа СК, Галло РЦ, Луссо П (1995). „Идентифицатион оф РАНТЕС, МИП-1 алпха, анд МИП-1 бета ас тхе мајор ХИВ-суппрессиве фацторс продуцед бy ЦД8+ Т целлс”. Сциенце (јоурнал). 270 (5243): 1811—5. ПМИД 8525373. 
  5. ^ Камин-Леwис Р, Абделwахаб СФ, Транг C, Бакер А, ДеВицо АЛ, Галло РЦ, Леwис ГК (2001). „Перфорин-лоw меморy ЦД8+ целлс аре тхе предоминант Т целлс ин нормал хуманс тхат сyнтхесизе тхе бета -цхемокине мацропхаге инфламматорy протеин-1бета”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 98 (16): 9283—8. ПМЦ 55412 Слободан приступ. ПМИД 11470920. дои:10.1073/пнас.161298998. 
  6. ^ Гуан, Е; Wанг Ј; Норцросс M А (2001). „Идентифицатион оф хуман мацропхаге инфламматорy протеинс 1алпха анд 1бета ас а нативе сецретед хетеродимер”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 276 (15): 12404—9. ИССН 0021-9258. ПМИД 11278300. дои:10.1074/јбц.М006327200. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ментен П, Wуyтс А, Ван Дамме Ј (2002). „Мацропхаге инфламматорy протеин-1.”. Цyтокине Гроwтх Фацтор Рев. 13 (6): 455—81. ПМИД 12401480. дои:10.1016/С1359-6101(02)00045-X. 
  • Мутхумани К; Десаи БМ; Хwанг ДС (2004). „ХИВ-1 Впр анд анти-инфламматорy ацтивитy.”. ДНА Целл Биол. 23 (4): 239—47. ПМИД 15142381. дои:10.1089/104454904773819824. 
  • Цонти L; Фантуззи L; Дел Цорнò M (2005). „Иммуномодулаторy еффецтс оф тхе ХИВ-1 гп120 протеин он антиген пресентинг целлс: имплицатионс фор АИДС патхогенесис.”. Иммунобиологy. 209 (1-2): 99—115. ПМИД 15481145. дои:10.1016/ј.имбио.2004.02.008. 
  • Јосепх АМ, Кумар M, Митра D (2005). „Неф: "нецессарy анд енфорцинг фацтор" ин ХИВ инфецтион.”. Цурр. ХИВ Рес. 3 (1): 87—94. ПМИД 15638726. дои:10.2174/1570162052773013. 
  • Зхао РY, Елдер РТ (2005). „Вирал инфецтионс анд целл цyцле Г2/M регулатион.”. Целл Рес. 15 (3): 143—9. ПМИД 15780175. дои:10.1038/сј.цр.7290279. 
  • Зхао РY, Букринскy M, Елдер РТ (2005). „ХИВ-1 вирал протеин Р (Впр) & хост целлулар респонсес.”. Индиан Ј. Мед. Рес. 121 (4): 270—86. ПМИД 15817944. 
  • Ли L; Ли ХС; Пауза CD (2006). „Ролес оф ХИВ-1 ауxилиарy протеинс ин вирал патхогенесис анд хост-патхоген интерацтионс.”. Целл Рес. 15 (11-12): 923—34. ПМИД 16354571. дои:10.1038/сј.цр.7290370. 
  • Кинг ЈЕ, Еугенин ЕА, Буцкнер CM, Берман ЈW (2006). „ХИВ тат анд неуротоxицитy.”. Мицробес Инфецт. 8 (5): 1347—57. ПМИД 16697675. дои:10.1016/ј.мицинф.2005.11.014. 
  • Наполитано M; Моди WС; Цеварио СЈ (1991). „Тхе гене енцодинг тхе Ацт-2 цyтокине. Геномиц струцтуре, ХТЛВ-I/Таx респонсивенесс оф 5' упстреам сеqуенцес, анд цхромосомал лоцализатион.”. Ј. Биол. Цхем. 266 (26): 17531—6. ПМИД 1894635. 
  • Ирвинг СГ; Зипфел ПФ; Балке Ј (1990). „Тwо инфламматорy медиатор цyтокине генес аре цлоселy линкед анд вариаблy амплифиед он цхромосоме 17q.”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 18 (11): 3261—70. ПМЦ 330932 Слободан приступ. ПМИД 1972563. дои:10.1093/нар/18.11.3261. 
  • Баиxерас Е; Роман-Роман С; Јитсукаwа С (1991). „Цлонинг анд еxпрессион оф а лyмпхоцyте ацтиватион гене (ЛАГ-1).”. Мол. Иммунол. 27 (11): 1091—102. ПМИД 2247088. дои:10.1016/0161-5890(90)90097-Ј. 
  • Липес МА; Наполитано M; Јеанг КТ (1989). „Идентифицатион, цлонинг, анд цхарацтеризатион оф ан иммуне ацтиватион гене.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 85 (24): 9704—8. ПМЦ 282843 Слободан приступ. ПМИД 2462251. дои:10.1073/пнас.85.24.9704. 
  • Броwн КД, Зураwски СМ, Мосманн ТР, Зураwски Г (1989). „А фамилy оф смалл индуцибле протеинс сецретед бy леукоцyтес аре мемберс оф а неw суперфамилy тхат инцлудес леукоцyте анд фибробласт-деривед инфламматорy агентс, гроwтх фацторс, анд индицаторс оф вариоус ацтиватион процессес.”. Ј. Иммунол. 142 (2): 679—87. ПМИД 2521353. 
  • Зипфел ПФ; Балке Ј; Ирвинг СГ (1989). „Митогениц ацтиватион оф хуман Т целлс индуцес тwо цлоселy релатед генес wхицх схаре струцтурал симиларитиес wитх а неw фамилy оф сецретед фацторс.”. Ј. Иммунол. 142 (5): 1582—90. ПМИД 2521882. 
  • Цханг ХЦ, Реинхерз ЕЛ (1989). „Исолатион анд цхарацтеризатион оф а цДНА енцодинг а путативе цyтокине wхицх ис индуцед бy стимулатион виа тхе ЦД2 струцтуре он хуман Т лyмпхоцyтес.”. Еур. Ј. Иммунол. 19 (6): 1045—51. ПМИД 2568930. дои:10.1002/еји.1830190614. 
  • Миллер MD, Хата С, Де Wаал Малефyт Р, Крангел МС (1989). „А новел полyпептиде сецретед бy ацтиватед хуман Т лyмпхоцyтес.”. Ј. Иммунол. 143 (9): 2907—16. ПМИД 2809212. 
  • Адамс MD; Керлаваге АР; Флеисцхманн РД (1995). „Инитиал ассессмент оф хуман гене диверситy анд еxпрессион паттернс басед упон 83 миллион нуцлеотидес оф цДНА сеqуенце.”. Натуре. 377 (6547 Суппл): 3—174. ПМИД 7566098. 
  • Пост ТW; Бозиц ЦР; Ротхенберг МЕ (1995). „Молецулар цхарацтеризатион оф тwо мурине еосинопхил бета цхемокине рецепторс.”. Ј. Иммунол. 155 (11): 5299—305. ПМИД 7594543. 
  • Цомбадиере C, Ахуја СК, Мурпхy ПМ (1995). „Цлонинг анд фунцтионал еxпрессион оф а хуман еосинопхил CC цхемокине рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 270 (28): 16491—4. ПМИД 7622448. дои:10.1074/јбц.270.28.16491. 
  • Паолини ЈФ; Wиллард D; Цонслер Т (1994). „Тхе цхемокинес ИЛ-8, моноцyте цхемоаттрацтант протеин-1, анд I-309 аре мономерс ат пхyсиологицаллy релевант цонцентратионс.”. Ј. Иммунол. 153 (6): 2704—17. ПМИД 8077676. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=CCL4&oldid=27556824”