Пређи на садржај

Интерлеукин 23

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерлеукин 23, алфа подјединица п19
Идентификатори
Симболи IL23A; P19; IL-23; IL-23A; IL23P19; MGC79388; SGRF
Вањски ИД OMIM605580 MGI1932410 HomoloGene12832 GeneCards: IL23A Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 51561 83430
Eнсембл ENSG00000110944 ENSMUSG00000025383
UниПрот Q9NPF7 Q9EQ14
Реф. Секв. (иРНК) NM_016584 NM_031252
Реф. Секв. (протеин) NP_057668 NP_112542
Локација (УЦСЦ) Chr 12:
55.02 - 55.02 Mb
Chr 10:
127.7 - 127.7 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 23 подјединица алфа је протеин који је код људи кодира ИЛ23A ген.[1][2][3][4]

Овај ген кодира п19 подјединицу хетеродимерског цитокина интерлеукин 23 (ИЛ23). ИЛ23 се састоји од овог протеина и п40 подјединице интерлеукина 12 (ИЛ12Б). ИЛ23 рецептор је формиран од бета 1 подјединице ИЛ12 (ИЛ12РБ1) и ИЛ23 специфичне подјединице, ИЛ23R. Оба интерлеукина, ИЛ23 и ИЛ12, могу активирати траскрипциони активатор STAT4, и стимулисати продукцију интерферона гама (ИНФГ). У контрасту са ИЛ12, које делује углавном на наивним ЦД4(+) T ћелијама, ИЛ23 преферентно делује на меморијске ЦД4(+) T ћелије.[2]

ИЛ-23 је важан део инфламаторног одговора на инфекцију. Он подстиче изражавање матрикс металопротеаза MMП9, повећава ангиогенезу и редукује инфилтрацију ЦД8+ T-ћелија. Недавно, ИЛ-23 је био имплициран у развој канцерогених тумора. У комбинацији са ИЛ-6 и ТГФ-β1, ИЛ-23 стимулише наивне ЦД4+ T ћелије да се диференцирају у нове подскупове ћелија које се зову Тх17 ћелије, које се разликују од класичних Тх1 и Тх2 ћелија. Тх17 ћелије производе ИЛ-17, проинфламаторни цитокин који појачава T ћелијско оформљавање и стимулише продукцију проинфламаторних молекула као што су ИЛ-1, ИЛ-6, ТНФ-алфа, НОС-2, и хемокине резултујући у инфламацији. Нокаут мишеви дефицитни у било п40 или п19, или у било којој подјединици ИЛ-23 рецептора (ИЛ-23Р и ИЛ12Р-β1) развијају мање озбиљне симптоме мултипле склерозе и упалне болести црева наглашавајући важност ИЛ-23 у инфламаторном путу.[5][6]

Интеракције

[уреди | уреди извор]

За интерлеукин 23 је било показано да остварује интеракције са Интерлеукин-12 подјединицом бета.[7]

  • CNTO 1275, експериментални терапеутско анти-ИЛ-23 антитело

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Oppmann B, Lesley R, Blom B, Timans JC, Xu Y, Hunte B, Vega F, Yu N, Wang J, Singh K, Zonin F, Vaisberg E, Churakova T, Liu M, Gorman D, Wagner J, Zurawski S, Liu Y, Abrams JS, Moore KW, Rennick D, de Waal-Malefyt R, Hannum C, Bazan JF, Kastelein RA (2001). „Novel p19 protein engages IL-12p40 to form a cytokine, IL-23, with biological activities similar as well as distinct from IL-12”. Immunity. 13 (5): 715—25. PMID 11114383. 
  2. ^ а б „Entrez Gene: IL23A interleukin 23, alpha subunit p19”. Приступљено 1. 7. 2018. 
  3. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  4. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  5. ^ Langowski JL, Zhang X, Wu L, Mattson JD, Chen T, Smith K, Basham B, McClanahan T, Kastelein RA, Oft M (2006). „IL-23 promotes tumour incidence and growth”. Nature. 442 (7101): 461—5. PMID 16688182. doi:10.1038/nature04808. 
  6. ^ Kikly K, Liu L, Na S, Sedgwick JD (2006). „The IL-23/Th(17) axis: therapeutic targets for autoimmune inflammation”. Curr. Opin. Immunol.. 18 (6): 670—5. PMID 17010592. doi:10.1016/j.coi.2006.09.008. 
  7. ^ Oppmann, B (2000). . Lesley R, Blom B, Timans J C, Xu Y, Hunte B, Vega F, Yu N, Wang J, Singh K, Zonin F, Vaisberg E, Churakova T, Liu M, Gorman D, Wagner J, Zurawski S, Liu Y, Abrams J S, Moore K W, Rennick D, de Waal-Malefyt R, Hannum C, Bazan J F, Kastelein R A. „Novel p19 protein engages IL-12p40 to form a cytokine, IL-23, with biological activities similar as well as distinct from IL-12”. Immunity. UNITED STATES. 13 (5): 715—25. ISSN 1074-7613. PMID 11114383.  Непознати параметар |quotes= игнорисан (помоћ);

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]