Интерлеукин 4

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Interleukin 4
Кристална структура људског ИЛ-4 (2INT)
Доступне структуре
1bbn, 1bcn, 1cyl, 1hij, 1hik, 1hzi, 1iar, 1iti, 1itl, 1itm, 1rcb, 2b8u, 2b8x, 2b8y, 2b8z, 2b90, 2b91, 2cyk, 2d48, 2int
Идентификатори
Симболи IL4; BSF1; IL-4; MGC79402
Вањски ИД OMIM147780 MGI96556 HomoloGene491 GeneCards: IL4 Gene
Преглед РНК изражавања
PBB GE IL4 207539 s at tn.png
PBB GE IL4 207538 at tn.png
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3565 16189
Eнсембл ENSG00000113520 ENSMUSG00000000869
UниПрот P05112 Q5SV00
Реф. Секв. (иРНК) NM_000589 NM_021283
Реф. Секв. (протеин) NP_000580 NP_067258
Локација (УЦСЦ) Chr 5:
132.04 - 132.05 Mb
Chr 11:
53.46 - 53.46 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 4 (ИЛ-4) је интерлеукин кога луче помоћнички Т2 лимфоцити (енгл. Th2 cells) и делује на Б лимфоците, мастоците, базофиле као и на Т2 помоћничке лимфоците (који га производе).[1] Изазива пролиферацију Б лимфоцита (првобитно је назван фактор раста Б лимфоцита), индукује синтезу антитела Е класе код Б лимфоцита, диферентовање помоћничких Т лимфоцита у правцу помоћничких Т2 лимфоцита. Дејства овог интерлеукина на ћелије одбрамбеног система су супротна дејству интерферона γ, који појачава функцију макрофага и целуларног имунитета. На тај начин ИЛ-4 подстиче хуморални, а инхибише целуларни тип имуног одговора.[2][3]

Механизам дејства[уреди]

Интерлеукин 4 делује тако што се везује за мембранске рецепторе лимфоцита (и других ћелија). Везивањем за рецепторе на недиферентованим (незрелим) помоћничким Т лимфоцитима усмерава њихову диференцијацију у помоћничке Т2 лимфоците, који су значајни за синтезу активацију Б лимфоцита и стварање антитела Е класе. Везивањем ИЛ-4 за поменуте рецепторе Т лимфоцита активише се СТАТ 6 сигнални пут који изазива диференцијацију помоћниких лимфоцита у помоћничке Т2 лимфоците. ИЛ-2 такође активише и други (поред СТАТ 6) сигнални пут-супстрат који одговара на инсулин (енгл. insulin response substrate-IRS2), што доводи до пролиферације (размножавања) лимфоцита. Интерлеукин 4 такође изазива производњу имуноглобулина Е код Б лимфоцита, који има улогу у борби против паразитарних инфекција, али и у настанку алергијских реакција (I тип хиперсензибилности).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 86-82477-65-3. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 

Литература[уреди]

  • Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 86-82477-65-3. 

Спољашње везе[уреди]