Faktori nekroze tumora

Из Википедије, слободне енциклопедије
Faktori nekroze tumora
TNFa Crystal Structure.rsh.png
Struktura TNF-alfa
Identifikatori
Simbol TNF
Alt. simboli TNF, TNFSF2, DIF
Entrez 7124
HUGO 11892
OMIM 191160
RefSeq NM_000594
UniProt P01375
Drugi podaci
Lokus Hromozom 6 p21.3

Faktori nekroze tumora (ili TNF-familija) su grupa citokina koji mogu da uzrokuju ćelijsku smrt.[1]

Istorija[уреди]

Krajem 19. veka Vilijam Koli, njujorški hirurg, je opisao remisiju tumora nakon bakterijske infekcije. 1975-te godine protein odgovoran za taj proces je bio identifikovan i nazvan faktor nekroze tumora alfa (engl. tumor necrosis factor alpha, TNF-alpha)[2]. Kolijevi toksini[3] su studirani u više konteksta, uključujući komplementarne i alternativne terapije, i neke od tih studije su dostigle stupanj kliničkih studija.[1]

Mehanizam[уреди]

TNF dejstvuje putem TNF receptora (TNF-R). On je deo spoljašnjeg (ekstrinzičnog) puta za podsticanje apoptoze. TNF-R je povezan sa prokaspazama preko proteina adaptera (FADD, TRADD, itd.) koji mogu da razdvoje druge neaktivne prokaspaze i pokrenu kaspaznu kaskadu, nepovratno započinjući ćelijsku apoptozu.[4]

TNF interaguje sa ćelijama tumora i pokreće citolizu ili ćelijsku smrt.

TNF interaguje sa receptorima endotelnih ćelija, što dovodi do povećane vaskularne propustljivosti omogućavajući leukocitima pristup ka mestu infekcije. To je tip lokalizovanog inflamatornog odgovora. Sistemsko oslobađanje može dovesti do septičkog šoka i smrti.

Tipovi[уреди]

  • Faktor nekroze tumora-alfa (TNF-α) je najpoznatiji član ove klase proteina, i nekad se termin "faktor nekroze tumora" poistovećuje sa ovim članom porodice.

Reference[уреди]

  1. ^ а б Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Terlikowski SJ (2001). „Tumour necrosis factor and cancer treatment: a historical review and perspectives“. Rocz Akad Med Bialymst 46: 5-18. 
  3. ^ Matti Narkia. „Coley's Toxins / Issel's Fever Therapy“. 
  4. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ed. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  5. ^ Thao Doan, Roger Melvold, Susan Viselli, Carl Waltenbaugh (2007). Lippincott's Illustrated Reviews: Immunology.. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 68-. ISBN 0-7817-9543-5. ISBN 978-0-7817-9543-2.. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]