Пређи на садржај

CXCL10

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемокин (C-X-C motif) ligand 10
PDB prikaz baziran na 1o7z​.
Dostupne strukture
1lv9​, 1o7y​, 1o7z​, 1o80
Identifikatori
Simboli CXCL10; C7; IFI10; INP10; IP-10; SCYB10; crg-2; gIP-10; mob-1
Vanjski ID OMIM147310 MGI1352450 HomoloGene1203 GeneCards: CXCL10 Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3627 15945
Енсембл ЕНСГ00000169245 ЕНСМУСГ00000034855
УниПрот П02778 Q3У6X5
РефСеq (мРНА) НМ_001565 XМ_975312
РефСеq (протеин) НП_001556 XП_980406
Локација (УЦСЦ) Цхр 4:
77.16 - 77.16 Мб
Цхр 5:
93.42 - 93.42 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CXCL10, хемокин (C-X-C мотив) лиганд 10, или IP-10[1] је мали цитокин из CXC хемокин фамилије који је такође познат као 10 kDa интерферон-гама-индуцирани протеин (γ-IP10 или IP-10). CXCL10 лучи неколико ћелијски типова у респонсу на IFN-γ. У те ћелијске типове спадају моноцити, ендотелијалне ћелије и фибробласти.[2] CXCL10 хемокину је било приписано неколико улога, као што су хемоатракција моноцита/макрофага, Т ћелија, NK ћелија, и дендритских ћелија, промоција адхезије Т ћелија на ендотелијалне ћелије, антитуморска активност, и инхибиција формирања колонија кичмене мождине и ангиогенезе.[3][4] CXCL10 gen je lociran na ljudskom hromozomu 4 u klasteru sa nekoliko drugih CXC хемокина.[5] Овај хемокин дејствује путем везивања на ЦXЦР3 хемокин рецепторе на ћелијској површини.[6]. Три-димензионална кристална структура овог хемокина је била утврђена у 3 различите групе услова у резолуцији до 1.92 А.[7] ПДБ приступни кодови за ЦXЦЛ10 структуре су: 1лв9​, 1о7y​, 1о7з​ и 1о80​.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЦXЦЛ10 - цхемокине (C-X-C мотиф) лиганд 10”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2010. г. Приступљено 17. 07. 2010. 
  2. ^ „Гамма-интерферон трансцриптионаллy регулатес ан еарлy-респонсе гене цонтаининг хомологy то плателет протеинс”. Натуре. 315: 672—676. 1985. ПМИД 3925348. 
  3. ^ Дуфоур (2002). „ИФН-гамма-индуцибле протеин 10 (ИП-10; ЦXЦЛ10) -дефициент мице ревеал а роле фор ИП-10 ин еффецтор Т целл генератион анд траффицкинг.”. Ј. Иммун. 168. ПМИД 11907072. 
  4. ^ Ангиолилло (1995). „Хуман интерферон-индуцибле протеин 10 ис а потент инхибитор оф ангиогенесис ин виво. Ј. Еxп. Мед. 182: 155—162. ПМИД 7540647. 
  5. ^ О'Донован (1999). „Пхyсицал маппинг оф тхе CXC цхемокине лоцус он хуман цхромосоме 4.”. Цyтогенет. Целл Генет. 84: 39—42. ПМИД 10343098. 
  6. ^ Боотх (2002). „Тхе ЦXЦР3 биндинг цхемокине ИП-10/ЦXЦЛ10: струцтуре анд рецептор интерацтионс.”. Биоцхемистрy. 41. ПМИД 12173928. 
  7. ^ Сwаминатхан (2003). „Црyстал струцтурес оф олигомериц формс оф тхе ИП-10/ЦXЦЛ10 цхемокине.”. Струцтуре. 11: 521—32. ПМИД 12737818. 
  8. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Фарбер ЈМ (1997). „Миг анд ИП-10: CXC цхемокинес тхат таргет лyмпхоцyтес.”. Ј. Леукоц. Биол. 61 (3): 246—57. ПМИД 9060447. 
  • Невилле ЛФ, Матхиак Г, Багасра О (1998). „Тхе иммунобиологy оф интерферон-гамма индуцибле протеин 10 кД (ИП-10): а новел, плеиотропиц мембер оф тхе C-X-C цхемокине суперфамилy.”. Цyтокине Гроwтх Фацтор Рев. 8 (3): 207—19. ПМИД 9462486. дои:10.1016/С1359-6101(97)00015-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]