Физули

С Википедије, слободне енциклопедије

Физули
Физули
Физули
Пуно имеМахамад Сулејман огхлу
Име по рођењуМахаммад Сулеyман Оглу
Датум рођењаоко 1494.
Место рођењаКарбала
 Ак Којунлу конфедерација (сад Ирак)
Датум смрти1556.
Место смртиКарбала
 Отоманско царство (сад Ирак)
Занимањекњижевник
Деловањеазерска, арапска и персијска епска поезија, књижевност мудрости
РадовиЕп о Лејли и Мајнуну (Леyли вə Мəцнун)

Махамад бин Сулејман (класични азербејџански: محمد سليمان اوغلی‎ Мəхəммəд Сüлеyман оğлу), познатији по његовом књижевном псеудониму Физули (Азербејџански: فضولی Фüзули;[а] око 1494 – 1556), био је Азербејџанац,[1][2][3] из Бајатских племена Огхуза,[4][5][6] песник, писац и мислилац. Често се сматра једним од највећих доприносиоца диванској традицији азербејџанске књижевности.[7] Физули је заправо написао своје сабране песме (диване) на три различита језика: на његовом матерњем азербејџанском, арапском и перзијском.[8] Он је био је добро упознат са османском и чагатајском турском књижевном традицијом, као и са математиком и астрономијом.[9]

Живот[уреди | уреди извор]

Генерално се верује да је Фузули рођен око 1480. године у данашњем Ираку, када је ово подручје било под турскоманском влашћу Ак Којунла; вероватно је рођен у Карбали или у ан-Наџафу.[9] Он је био Азербејџанац[10][11][12][13] пореклом из турскијског племена Огуз Бајат, које је у то време било расуто по Блиском истоку, Анадолији и Кавказу.[14][15][16][17] Иако су Фузулијеви преци били номадског порекла, породица се одавно настанила у градовима.

Изгледа да је Фузули стекао добро образовање, прво под својим оцем, који је био муфтија у граду Ел Хила, а затим под учитељем по имену Рахметула.[18] У то време је научио персијски и арапски језик поред свог матерњег азербејџанског. Фузули је показао поетски дар рано у животу, компонујући негде око своје двадесете године важан маснави под насловом Бенг ü Бâде (بنگ و باده; „Хашиш и вино“), у којем је упоредио османског султана Бајазита II са хашишом и сафавидског шаха Исмаила I са вином, што је у великој мери у корист овог потоњег.

Једна од ретких ствари која се зна о Фузулијевом животу из тог времена је како је дошао до свог псеудонима. У уводу својих сабраних персијских песама, он каже: „У раним данима, када сам тек почео да пишем поезију, сваких неколико дана бих се усредсредио на одређени псеудоним, а онда сам га после неког времена заменио другим, јер би се неко појавио ко би имао исто име“.[19] На крају се одлучио за арапску реч фузûлî — што дословно значи „дрзак, неприкладан, непотребан“ — јер је „знао да овај назив неће бити прихватљив никоме другоме“.[20] Међутим, упркос пежоративном значењу имена, оно садржи двоструко значење – оно што се у отоманској диванској поезији назива тевријие (توريه) – како сам Фузули објашњава: „Ја сам био поседнут свим уметностима и наукама и нашао сам псеудоним који такође имплицира овај смисао, јер је у речнику фузûл (ﻓﻀﻮل) дат као множина од фазл (ﻓﻀﻞ; 'учење') и има исти ритам као ‘улûм (ﻋﻠﻮم; 'науке') и фüнûн (ﻓﻨﻮن; уметности)”.[20]

Радови[уреди | уреди извор]

Лејла и Мајнун

یا رب بلای عشق ايله قيل آشنا منى
بیر دم بلای عشقدن ایتمه جدا منى
آز ايلمه عنایتونى اهل دردن
يعنى كی چوخ بلالره قيل مبتلا منى
Yâ Рабб белâ-yı ‘аşк иле кıл âşинâ мени
Бир дем белâ-yı ‘аşкдан етме цüдâ мени
Аз еyлеме ‘инâyетüни ехл-и дердден
Yа‘ни ки çох белâлара кıл мüбтелâ мени[21]
Ох Боже, упознај ме са патњом љубави!
На тренутак ме учини нераздвојним од патње љубави!
Не смањуј своју отуђеност од људи у болу,
него радије, учини да ја испаштам од тога!

—Извод из дела Dâstân-ı Leylî vü Mecnun.

Рукопис Физулијевог дела Hadiqat al-Su`ada (Врт блажених), 1602-3 Бруклински музеј.
Страница из сабраних поема Физулија

Фузили је одувек био познат, првенствено и најважније, као песник љубави. Заправо, постоје индикације да се он слагао са таквом карактеризацијом:

مندن فضولی ايستمه اشعار مدح و ذم
من عاشقام هميشه سوزوم عاشقانه دیر
Менден Фузûлî истеме еş'âр-ı медх ü зем
Мен âşıкам хемîşе сöзüм âşıкâнедüр[22]
Не тражите од Физулија поеме хлавопољки или приговарања
Ја са љубавник и говорим само о љубави

Физулијев појам љубави, међутим, има више заједничког са суфијском идејом о љубави као пројекцијом суштине Бога - иако изгледа да сам Физули није припадао неком специфичном суфијском реду - за разлику од оног што је случај са западном идејом романтичне љубави. То се може видећи у следећим редовима и једне друге његове поеме:

عاشق ايمش هر ن وار ﻋﺎﻝﻢ
ﻋلم بر قيل و قال ايمش آنجق
‘Âşıк имиş хер не вар ‘âлем
‘İлм бир кîл ü кâл имиş анцак[23]
Све што је на свету је љубав
А знање није ништа друго него трачеви

Први од ових редова нарочито се односи на идеју wahdat al-wujūd (وحدة الوجود), односно „јединства бића”, коју је први формулисао Ибн ал-Араби и која наводи да ништа осим различитих манифестација Бога постоји. Овде Физули користи реч „љубав” (عاشق ‘аşк) уместо Бог у формулацији, али ефекат је исти.

Физулијев најдужи третман ове идеје љубави налази се у дугој песми Dâstân-ı Leylî vü Mecnun (داستان ليلى و مجنون), месневи која узима као предмет класичну блискоисточну љубавну причу о Лејли и Мајнуну. У својој верзији приче, Физули се концентрише на бол одвајања лудо заљубљеног Мајнуна од своје вољене Лејле и тај бол доживљава као суштину љубави.

Ултиматна вредност љубавне патње у Физулијевом делу, лежи у томе што помаже човеку да се приближи „стварности” (ал-Хаqq الحق), што је једно од 99 имена Бога у исламској традицији.

Одабрана библиографија[уреди | уреди извор]

Радови на азербејџанском туркијском[уреди | уреди извор]

  • Дîвâн („Сабране поеме”)
  • Бенг ü Бâде (بنگ و باده; „Хашиш и вино”)
  • Хадîкат üс-Сüедâ (حديقت السعداء; „Врт ужитка”)
  • Дâстâн-ı Леyлî вü Мецнûн (داستان ليلى و مجنون; „Еп о Лејли и Мајнуну”)
  • Рисâле-и Муаммеyâт (رسال ﻤﻌﻤيات; „Трактат о загонеткама”)
  • Şикâyетнâме (شکايت نامه; „Жалба”)

Радови на персијском[уреди | уреди извор]

  • Дîвâн („Сабране поеме”)
  • Анîс ол-qалб (انیس القلب; „Пријатељ срца”)
  • Хафт Јâм (هفت جام; „Седам пехара”)
  • Ренд ва Зâхед (رند و زاهد; „Хедониста и аскетичар”)
  • Ресâле-е Муаммеyâт (رسال ﻤﻌﻤيات; „Трактат о загонеткама”)
  • Сеххат о Ма'руз (صحت و معروض; „Здравље и болест”)

Радови на арапском[уреди | уреди извор]

  • Дīwāн („Сабране поеме”)
  • Маṭла‘ ул-И‘тиqāди (مطلع الاﻋﺘﻘﺎد; „Рођење и вера”)

Преводи на енглески[уреди | уреди извор]

  • Фузули. Леyла анд Мејнун. Транслатед бy Софи Хури. Интродуцтион анд нотес бy Алессио Бомбаци. Лондон: Георге Аллен & Унwин, Лтд., 1970.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Његово име је преведено и као::
    • арап. محمد بن سليمان الفضولي Муḥаммад бин Сулаyмāн ал-Фуḍūлī;
    • осм. тур. محمد بن سلیمان فضولی Мехмед бин Сüлеyмâн Фузûлî;
    • перс. محمد بن سلیمان فضولی Moḥammad ben Soleymân Fożuli.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Encyclopædia Iranica. G. Doerfer. Azeri Turkish
  2. ^ Encyclopædia Iranica. H. Javadi and K. Burill. Azeri Literature
  3. ^ A. M. A Shushtery. Outlines of Islamic Culture - Volume I: Historical and Cultural Aspects. READ BOOKS. a Shushtery, A. M. (2007). Outlines of Islamic Culture -: Historical and Cultural Aspects. Read Books. стр. 130. ISBN 978-1-4067-4113-1. 
  4. ^ Muhammed Fuzuli
  5. ^ Britannica online
  6. ^ Kathleen R. F. Burrill, The Quatrains of Nesimi, Fourteenth-century Turkic Hurufi, Mouton, 1973
  7. ^ "Fuzuli, Mehmed bin Süleyman" in Encyclopædia Britannica
  8. ^ Peter Rollberg. The modern encyclopedia of Russian and Soviet literature (including Non-Russian and Emigre literatures) / Edited by Harry B. Weber. — Academic International Press, 1987. — Volume 8. — Page 76. In Mesopotamia Fuzuli was in intimate contact with three cultures — Turkic, Arabic, and Persian. Besides his native Azeri, he learned Arabic and Persian at an early age and acquired a through command of the literatures in all three languages, an accomplishment in which the cosmopolitan literary and scholarly circles of Hilla played an important role.
  9. ^ а б "Fozuli, Mohammad b. Solayman" in Encyclopaedia Iranica
  10. ^ Savory, Roger (1976). Introduction to Islamic Civilization | Middle East history. Cambridge University Press. стр. 82. „Fuzuli (d. 1556) was not in fact a typical Ottoman. He was born into an Azerbaijani family in Iraq, where he seems to have spent his entire life.” 
  11. ^ Doerfer, Gerhard (1988). „AZERBAIJAN viii. Azeri Turkish”. Encyclopaedia Iranica. стр. 245—248. „Other important Azeri authors were Shah Esmāʿīl Ṣafawī “Ḵatāʾī” (1487-1524), and Fożūlī (about 1494-1556), an outstanding Azeri poet.” 
  12. ^ Green, Nile (2019). The Persianate World: The Frontiers of a Eurasian Lingua Franca (1 изд.). University of California Press. стр. 30. „As with multilingual poets such as the Azerbaijani Muhammad bin Sulayman, called Fuzuli (1494–1556)...” 
  13. ^ Sultan-Qurraie, Hadi (2003). Modern Azeri Literature: Identity, Gender and Politics in the Poetry of Moj́uz. Indiana University Turkish Studies. стр. 3. „Fuzuli of Baghdad, also called Suleyman Oghlu, was one of the most gifted Azeri poets of this period.” 
  14. ^ Abbas, Hassan (2021). The Prophet's Heir: The Life of Ali Ibn Abi Talib. Yale University Press. стр. 10. „Fuzuli, an Azerbaijani hailing from a Turkic Oghuz tribe Bayat, was a poet and an intellectual.” 
  15. ^ „MUHAMMED FUZULI (1498-1556)”. turkishculture.org. Turkish Cultural Foundation. „He belonged to the Turkic tribe of Bayat, one of the Turcoman tribes that was scattered in all over the Middle East, Anatolia and the Caucasus from the 10th to 11th century and which has roots connected to the Azerbaijanian people.” 
  16. ^ „Mehmed bin Süleyman Fuzuli”. brittanica.org. Encyclopædia Britannica. 
  17. ^ Kathleen R. F. Burrill (1. 1. 1972). The Quatrains of Nesimi, Fourteenth-century Turkic Hurufi. De Gruyter Mouton. ISBN 978-90-279-2328-8. 
  18. ^ Şentürk, стр. 281
  19. ^ Quoted in Andrews, 236.
  20. ^ а б Ibid.
  21. ^ Leylâ ve Mecnun 216
  22. ^ Tarlan, стр. 47
  23. ^ Kudret, стр. 20

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Fuzulî. Fuzulî Divanı: Gazel, Musammat, Mukatta' ve Ruba'î kısmı. Ed. Ali Nihad Tarlan. İstanbul: Üçler Basımevi, 1950.
  • Fuzulî. Leylâ ve Mecnun. Ed. Muhammet Nur Doğan. ISBN 975-08-0198-9.
  • Andrews, Walter G. "Fuzûlî" in . Ottoman Lyric Poetry: An Anthology. стр. 235—237. ISBN 0-292-70472-0. 
  • "Fozuli, Mohammad b. Solayman". Encyclopædia Iranica. Retrieved 25 August 2006.
  • "Fuzuli, Mehmed bin Süleyman." Encyclopædia Britannica. 2006. Encyclopædia Britannica Premium Service. 23 Aug. 2006 <http://www.britannica.com/eb/article-9035730>.
  • Кудрет, Цевдет. . Фузули. ИСБН 975-10-2016-6. 
  • Şентüрк, Ахмет Атиллâ. "Фузûлî" ин . Османлı Şиири Антолојиси. стр. 280—324. ИСБН 975-08-0163-6. 
  • Тхе инвестигатион оф тхе мyстицал симиларитиес анд дифференцес оф Фозоли'с Персиан анд Туркисх Диванс агаинст Хафез'с Диван (Тхесис фор M.А дегрее Исламиц Азад Университy оф Табриз, Иран ) Бy: Гхоламреза Зиyаее Проф.: Пх.D: Аиyоуб Коусхан
  • А цомпаративе адаптатион оф Пеер ин Кхајех Хафез'с диван wитх Хаким Фозооли'с Персиан анд Туркисх диванс,Артицле 7, Волуме 6, Нумбер 21, Аутумн 2012, Паге 159-188

Доцумент Тyпе: Ресеарцх Папер, Аутхорс: Аиyоуб Коусхан; Гхоламреза Зyаее, Департмент оф Персиан Литературе, Табриз Бранцх, Исламиц Азад Университy, Табриз, Иран.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Физули на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fizuli&oldid=27676860”