Индијска књижевност

С Википедије, слободне енциклопедије

Индијска књижевност се односи на књижевност објављену на Индијском потконтиненту до 1947. године и у Републици Индији након тога. Република Индија има 22 званично призната језика.

Најстарија дела индијске књижевности преношена су усменим путем. Санскритска књижевност почиње усменом књижевношћу Ригведе, збирком светих химни које датирају из периода 1500–1200 године пне. Санскритски епови Рамајана и Махабхарата појавили су се крајем II миленијума пне. Класична санскритска књижевност брзо се развијала током првих векова првог миленијума пне,[1] као и тамилска сангамска књижевност и Пали канон.

У средњовековном периоду, књижевност на канадском и телушком појавиле су се у 9. и 11. веку, респективно.[2] Касније се појавила књижевност на маратијском, одијском и бенгалском. Након тога почела се појављивати и књижевност на разним дијалектима хиндског, персијског и урдуског језика. Почетком 20. века, бенгалски песник Рабиндранат Тагор постао је први индијски добитник Нобелове награде за књижевност. У савременој индијској књижевности постоје две главне књижевне награде; то су стипендија Сахитја академије и награда Џнанпит. Осам Џнанпит награда је додељено за дела на хиндијском и канадском, чему следи пет за радове на бенгалском и малајаламском, четири у одијском, четири у гуџаратију, маратију, телугу и урду,[3][4] по две на асамесију и тамилу, те једна за дело на санскриту.

На архаичним индијским језицима[уреди | уреди извор]

Пракритска књижевност[уреди | уреди извор]

Најистакнутији пракритски језици били су ђаински пракрит (Ардамагади), пали, махараштри и шаурасени.

Једно од најранијих постојећих пракритских дела је Халова антологија песама у Махараштрија, Гаха Сатасај, која датира од 3. до 5. века пне. Калидасу и Харшу су такође користили Махараштри у неким својих представа и поезији. У џаинизму су многа Светамбарска дела написана у Махараштри.

Многе драме Асвагосе написане су у шаурасени, као и велики број Ђаинских дела и Рајасекарових Карпурамањара. Канто 13 Батикавије[5] написан је у ономе што се назива „попут вернакулара” (басасама), односно може се читати на два језика истовремено: пракриту и санскриту.[6]

Тамилска књижевност[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Сангамска књижевност

Сангамска књижевност (тамилски: சங்க இலக்கியம், Sanga ilakkiyam) је древна тамилска књижевност периода у историји Јужне Индије (познатог као тамилакам или тамилагам) који се протеже од око 300. пне до 300. године (Аканануру (1, 15, 31, 55, 61, 65, 91, 97, 101, 115, 127, 187, 197, 201, 211, 233, 251, 265, 281, 311, 325, 331, 347, 349, 359, 393, 281, 295), Курунтогај (11), Натринај (14, 75) датирани су пре 300. пне).[7][8][9][10][11] Ова колекција садржи 2381 поему на тамилском језику коју су сачинила 473 песника, од којих је око 102 остало анонимно.[12] Већина расположиве сангамске књижевности је из Трећег Сангама.[13] Тај период је познат као сангамски период, и односи се на преовлађујуће легенде о Сангаму које помињу књижевне академије хиљадама година старе, што даје назив корпусу књижевности.[14][15][16] Једине верске песме међу краћим песмама јављају се у парипаталу. Остатак корпуса Сангамске књижевности се бави људским односом и емоцијама.[17]

Сангамска књижевност се бави емоционалним и материјалним темама као што су љубав, рат, управљање, трговина и несрећа.[18] Током сангамског периода су живели неки од највећих тамилских учењака, попут Тирувалувара, који је писао о етици и о разним животним питањима попут врлине, богатства и љубави, или тамилског песника Мамуланара, који је истраживао историјске инциденте који су се догодили у Индији.[19][20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Нараyанрао, Х.L. „А Бриеф он Индиан Литературе анд Лангуагес”. Јоурнал оф Едуцатион анд Працтице. 2 (3): 46. ИССН 2222-288X. 
  2. ^ "Каннада литературе", Енцyцлопæдиа Британница, 2008. Qуоте: "Тхе еарлиест литерарy wорк ис тхе Кавирајамарга (ц. АД 450), а треатисе он поетицс басед он а Санскрит модел."
  3. ^ „Јнанпитх | Хоме”. јнанпитх.нет. Приступљено 31. 7. 2019. 
  4. ^ „Кунwар Нараyан то бе аwардед Јнанпитх”. Тимес оф Индиа. 24. 11. 2008. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г. Приступљено 25. 11. 2008. 
  5. ^ Фаллон, Оливер. 2009. Бхатти'с Поем: Тхе Деатх оф Рáвана (Бхаṭṭикāвyа). Неw Yорк: Цлаy Санскрит Либрарy[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2019). ISBN 978-0-8147-2778-2. |. ISBN 978-0-8147-2778-2. |
  6. ^ Narang, Satya Pal. 2003. An Analysis of the Prākṛta of Bhāśā-sama of the Bhaṭṭi-kāvya (Canto XII). In: Prof. Mahapatra G.N., Vanijyotih: Felicitation Volume, Utkal University, *Bhuvaneshwar.
  7. ^ There are some who claim earlier dates (up to 600 BCE). Others cite as late as 2BCE. The date of 300 BCE may represent a middle-of-the road consensus view; e.g. see the well-received textbook Ancient India, Upinder Singh, 2009, p. 15. However, it is quite likely that the songs existed in oral tradition well before this date.
  8. ^ Kamil Veith Zvelebil, Companion Studies to the History of Tamil Literature, p. 12
  9. ^ K.A. Nilakanta Sastry, A History of South India, Oxford University Press (1955) p. 105
  10. ^ Classical Tamil Архивирано 2010-07-07 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Т.С. Субраманиан (10. 7. 2009). „Јаин Хисторy оф Тамил Наду вандалисед”. Приступљено 3. 6. 2011. „Тхе сиx Тамил-Брахми инсцриптионс оф тхе 2нд центурy Б.C. он тхе броw оф фиве цавернс он тхе Казхугумалаи хилл неар Манкулам, 38 км фром Мадураи, аре тхе мост анциент онес ин Тамил Наду анд естаблисх тхе хисторицал фацтс тхат тхе Пандyан кинг Недунцхезхиyан рулед ин тхе 2нд центурy Б.C. анд тхат Сангам литературе датес бацк то тхе саме период.” 
  12. ^ Георге L. Харт III, Тхе Поемс оф Анциент Тамил, У оф Цалифорниа П, 1975.
  13. ^ Иḷаṅкōваṭикаḷ (1. 1. 1965). Схилаппадикарам: (Тхе Анкле Брацелет) (на језику: енглески). Неw Дирецтионс Публисхинг. ИСБН 9780811200011. 
  14. ^ Ираyанаар Агаппорул датед то ц 750 АД фирст ментионед тхе Сангам легендс. Ан инсцриптион оф тхе еарлy тентх центурy АД ментионс тхе ацхиевементс оф тхе еарлy Пандyа кингс оф естаблисхинг а Сангам ин Мадураи. Сее К.А. Нилаканта Састрy, А Хисторy оф Соутх Индиа, Оxфорд Университy Пресс (1955) п. 105
  15. ^ "Тхе латест лимит оф Еттутокаи анд Паттупатту маy бе плацед ароунд 700 АД...." – Ваиyапури Пиллаи, Хисторy оф Тамил лангуаге анд литературе п. 38.
  16. ^ "...тхе Тамил лангуаге оф тхесе бриеф рецордс ацхиевед а флоwеринг дуринг тхе фирст центуриес оф тхе Цоммон Ера, цулминатинг ин тхе емергенце оф а поетиц цорпус оф верy хигх qуалитy [...] То тхис цорпус тхе наме сангам поетрy wас аддед соон афтерwардс...." Буртон Стеин, А Хисторy оф Индиа (1998), Блацкwелл п. 90.
  17. ^ Сее К.А. Нилаканта Састри, А Хисторy оф Соутх Индиа, Оxфорд Университy Пресс (1955) пп. 330–335
  18. ^ Цхера, Цхола, Пандyа: Усинг Арцхаеологицал Евиденце то Идентифy тхе Тамил Кингдомс оф Еарлy Хисториц Соутх Индиа – Абрахам, Схину Анна, Асиан Перспецтивес – Волуме 42, Нумбер 2, Фалл 2003, пп. 207–223 Университy оф Хаwаии Пресс
  19. ^ Моралитy анд Етхицс ин Публиц Лифе бy Равиндра Кумар, пп. 92
  20. ^ Ессаyс он Индиан Социетy бy Рај Кумар, пп. 71

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Индијска књижевност на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indijska_književnost&oldid=27676186”